Maljavost, akne i gojenje upućuju na hormonsku neravnotežu – i male promene nekad stvaraju velike probleme

Hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa, menopauze, trudnoće mogu u bitnoj meri da utiču na kvalitet života. Zbog hormona smo nekada malo više umorni, razdražljivi, ali i ozbiljno bolesni. Stručnjaci navode da na organizam deluje više od 50 različitih hormona koji funkcionišu kao instrumenti u orkestru. Čak i mala zamena "tih instrumenata" ili načina na koji "sviraju" može da naruši ravnotežu.

Šta uzrokuje hormonski disbalans?

Hormoni su hemijski glasnici, proizvode ih endokrine žlezde i prenose se krvlju do ciljanih organa i tkiva. Hormoni upravljaju bitnim telesnim funkcijama kao što su metabolizam, rast, razvoj, reprodukcija i raspoloženje. Premalo ili previše određenog hormona može da utiče na bilo koju od ovih funkcija.

Određeni životni periodi i događaji utiču na rad hormona, koji su na jedan način efikasni u pubertetu, a na sasvim drugi u starijem životnom dobu.

Hormonska neravnoteža može da bude i posledica bolesti kao što je Adisonova bolest, koja utiče na rad nadbubrežnih žlezda i njihovu sposobnost da proizvode hormone. Kušingov sindrom je povezan sa visokim nivoima kortizola, dijabetes utiče na insulin, a sindrom policističnih jajnika dovodi do viših nivoa muških hormona kod žena. Poremećaji funkcije štitaste žlezde utiču na lučenje određenih hormona.

Velike izmene u načinu ishrane i anoreksija takođe utiču na efikasan rad hormona.

Hormonske promene mogu da budu i posledica razvoja cisti i tumora, delovanja hemikalija iz životne sredine, javljaju se i posle upotrebe kontraceptivnih pilula ili nakon lečenja karcinoma. Naravno, loše kontrolisani stres može da doprinese hormonskom disbalansu.

Nekada je teško prepoznati hormonski disbalans, jer simptomi zavise od toga koji su hormoni i u kojoj meri pogođeni.

Izmene menstrualnog ciklusa

Poremećaj menstrualnog ciklusa može da bude posledica više razloga, ali najčešće je rezultat hormonske neravnoteže. Usled promena u radu hormona može da dođe do izostanka menstrualnog krvarenja ili da ono bude učestalije, obilnije i neredovno.

Ove promene su posledica disbalansa estrogena i progesterona. Stručnjaci ipak skreću pažnju da na mesečni ciklus utiču i način ishrane, nivo fizičke aktivnosti i psihički problemi.

Problemi sa kosom

Hormoni utiču na prirodni ciklus rasta i strukturu kose. Kada su hormoni neuravnoteženi, verovatno ćemo to primetiti na kosi. Na primer, zbog hormonskih promena tokom trudnoće kosa često postaje gušća i bujnija. S druge strane, i opadanje kose i pojačana maljavost (hirzutizam) mogu da budu znaci hormonskog disbalansa.

Ukoliko se na ženskom licu i bradi pojave neželjene, grube dlačice, moguće je da imamo povišen nivo muškog hormona testosterona. Opadanje kose ukazuje na neadekvatnu funkciju štitaste žlezde.

Problemi sa kožom

Hormonski disbalans može da izazove promene u boji i teksturi kože. Povišen progesteron, na primer u trudnoći, može da bude okidač za izbijanje akni na licu, grudima i leđima.

Promene u nivou hormona, uključujući estrogen i progesteron, mogu da dovedu i do hiperpigmentacije, tamnih mrlja na koži, koje se najčešće javljaju na vratu, preponama i ispod dojki.

Simptomi povezani sa seksualnim zdravljem

Promene u nivou estrogena koje se dešavaju sa starenjem mogu kod žena da smanje libido i uslove suvoću vagine i bol tokom odnosa. Hormonski disbalans može da izazove upalu i stanjivanje tkiva vagine, najčešće posle menopauze, kada je nivo estrogena nizak.

Promene telesne težine

Povećanje telesne težine ili nagli, neobjašnjivi gubitak kilograma uvek su razlog za zabrinutost. Ove promene mogu da ukažu na hormonski disbalans. Problemi sa telesnom težinom često su posledica loše funkcije štitaste žlezde. Gojenje je posledica niskog nivoa tiroidnih hormona, odnosno hipotireoidizma. Kod Kušingovog sindroma povišen kortizol dovodi do nakupljanja masnih naslaga u predelu lica, vrata, gornjeg dela leđa i struka.

Problemi sa raspoloženjem i snom

Kada nivo estrogena opadne, smanjuje se i nivo serotonina, neurotransmitera koji stabilizuje raspoloženje, pa dolazi do anksioznosti, razdražljivosti, a moguće su i depresivne tegobe. Sve ove promene utiču i na kvalitet sna. Hormonska neravnoteža izaziva pojačano noćno znojenje, nesanicu i često buđenje tokom noći.

Problemi sa varenjem

Polni hormoni, estrogen i progesteron, imaju važnu ulogu u funkcionisanju metabolizma i regulaciji gastrointestinalnog sistema. Kada nisu u ravnoteži, može da dođe do zatvora ili dijareje.

Istraživanja ukazuju da hormonski disbalans, posebno kod žena, može da bude povezan sa sindromom iritabilnog creva. Problemi sa varenjem često su povezani sa hormonskim promenama tokom menstruacije.

Šta ako posumnjamo na hormonski disbalans?

Hormonski disbalans je nekada teško otkriti. Ne postoji jedan test koji procenjuje sve nivoe hormona. Ukoliko smatramo da hormoni ne funkcionišu kako bi trebalo, savet je da se obratimo lekaru. Pored fizičkog pregleda, lekar će nas uputiti na analize krvi i urina, a možda će savetovati i ginekološki pregled kako bi se uklonila sumnja na postojanje ciste ili tumora. Možda će biti potreban i ultrazvučni pregled materice, jajnika ili štitaste žlezde.

Hormonski poremećaji, ukoliko je potrebno, leče se pod nadzorom lekara odgovarajućom hormonskom terapijom. Ako je problem posledica određenog poremećaja, kao što su bolesti štitaste žlezde, sindrom policističnih jajnika ili insulinska rezistencija, prvo se leči osnovno oboljenje, nakon čega se hormoni dovode u ravnotežu.

Lekari savetuju i da održavamo zdravu telesnu težinu i izbegavamo industrijski prerađene namirnice. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i bolja kontrola stresa često mogu da budu dovoljni za dobar rad hormona.

(eKlinika)