Da li ste znali da previše voća može da poremeti metabolizam

Neki ljudi obožavaju voće, dok ga neki izbegavaju zbog šećera ili pojačane kiselosti. Briga oko toga koliko voća jedemo treba da postoji jer je bogato sastojcima koji na neke osobe uopšte ne utiču negativno i donose koristi, ali nekima bi mogle da poremete određene funkcije u telu.

Zašto je važno da voće bude deo uravnotežene ishrane

Voće može i treba da bude deo uravnotežene ishrane. Razlikuje se u nutritivnim profilima, mada gotovo sve vrste sadrže važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidanti.

Preporučujemo

Ipak, kada je reč o voću, pažnju treba obratiti pre svega zbog toga što je voće pre svega bogato prirodnim šećerima. Za prosečnu osobu konzumacija veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok je deo ukupne uravnotežene i zdrave ishrane. Međutim, neki ljudi sa stanjima koja utiču na zdravlje njihovih organa za varenje ili metabolizam možda će morati da konrolišu koliko i kog voća jedu.

Voće pruža brojne zdravstvene koristi za telo i izvor je važnih hranljivih sastojaka i vitamina, bogato je vlaknima, kalijumom i vitaminom C... Konzumacija ovih jedinjenja može da smanji rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i srčanog udara. Redovna konzumacija voća, kao dela zdrave i uravnotežene ishrane, takođe može da pomogne da nivo krvnog pritiska i holesterola bude dobar, da poboljša zdravlje creva i varenje, da zaštiti od određenih vrsta karcinoma. Voće je bez holesterola, ima malo natrijuma i masti.

Šta kažu preporuke relevantnih institucija

Relevantni svetski vodiči navode da voće i povrće kao deo zdrave ishrane mogu da pomognu ljudima da smršaju ili da održavaju umerenu telesnu težinu. Voće je bogato vlakanima i vodom. To ga može učiniti zasitnijom, manje kaloričnom opcijom od druge hrane, poput skrobne ili masne. U odnosu na drugu visokokaloričnu hranu sa manje hranljivih sastojaka, izbor voća može nekome da pomogne da smrša, jer se tako smanjuje ukupan unos kalorija.

Da li je moguće jesti previše voća

Jesti previše bilo čega nije dobro. Ali, malo je verovatno da možemo da pojedemo previše voća. Generalno, voće veoma brzo daje osećaj sitosti i punog stomaka jer sadrži i tečnost i dijetetska vlakna. Konzumacija cele voćke može samo da vas ograniči da ne pojedete previše voća, jer jednostavno, sama voćka daje osećaj sitosti pre nego što pojedemo previše.

Međutim, realnost je suprotna: većina ljudi ne konzumira dovoljno voća. Neka američka istraživanja navode da samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih osoba konzumira dovoljno voća i povrća. Drugo istraživanje pokazuje da 37 procenata odraslih unosi malo voća i povrća.

Šećer u voću? Štetan ili ne? I kada?

Voće sadrži dosta šećera i telo ih može da ga pretvori u masti za kasniju upotrebu, ako ih odmah ne sagori. Ovi šećeri sami po sebi mogu da budu pokazatelj povećanja telesne težine i drugih metaboličkih problema. Zbog toga neki ljudi imaju bojazan da bi konzumacija previše šećera mogla povećati nivo masti i dovesti do debljanja - i u pravu su.

Zašto je bolja cela voćka od soka

Uprkos korisnom sadržaju vlakana i tečnosti, voće sadrži i dosta puno prostih šećera. U nekim slučajevima ovo možda nije idealno, i ne za sve osobe. Na primer, voćni sokovi eliminišu vlakna i čvrste sastojke voća, ostavljajući tečni napitak bogat šećerom. Voćni sokovi, takođe, manje daju osećaj sitosti u odnosu na celu voćku.

Neka istraživanja objašnjavaju da visoki nivoi voća bogatih šećerom, poput voćnih sokova, nisu dobri za određene starosne grupe, uključujući decu. Američka akademija za pedijatriju preporučuje pola litra voćnog soka dnevno za decu uzrasta od 7 godina i više. Unos voćnog soka ne bi trebalo da prelazi 100 ml dnevno za decu uzrasta od 1 do 3 godine. Deca uzrasta 4-6 godina ne bi smela da unose više od 100 do 200 ml dnevno.

Voće sa manje skroba

Sve dok osoba jede po balansiranom jelovniku, konzumacija cele voćke u gotovo bilo kojoj količini može da bude zdrav dodatak svakodnevnoj ishrani. Ostali faktori, uključujući metaboličke uslove kao što je dijabetes, mogu da utiču na ovu količinu.

Pojedine studije preporučuju osobama sa dijabetesom da i dalje jedu voće, ali ono koje sadrži manje skroba. Pored toga, neke dijete, poput keto, drastično smanjuju unos ugljenih hidrata, pa može biti teško jesti previše voća, dok se držite dijete sa malo ugljenih hidrata...

(eKlinika.rs)