Kada mala deca dodiruju svoje genitalije: zašto se to dešava i kako da reagujemo

Roditelje često uznemiri trenutak kada primete da malo dete dodiruje svoje genitalije. Javljaju se nelagoda, strah da je u pitanju nešto „neprimereno“, pa čak i osećaj krivice jer ne znamo kako da reagujemo. Ipak, stručnjaci su saglasni u jednom. U većini slučajeva, reč je o potpuno normalnoj i razvojno očekivanoj fazi.

Mala deca su prirodno radoznala. Kao što istražuju prste, stopala ili stomak, tako otkrivaju i genitalije. Pedijatri objašnjavaju da se ovo ponašanje najčešće javlja između druge i pete godine, naročito u periodu odvikavanja od pelena ili učenja korišćenja noše, kada su intimni delovi tela dostupniji i u fokusu pažnje. Dete tada primećuje da dodirivanje tog dela tela izaziva prijatan ili umirujući osećaj i zato to ponavlja.

Važno je da znamo: ovo nije seksualno ponašanje

Iako odraslima može delovati zbunjujuće, dodirivanje genitalija kod male dece nije masturbacija i nema nikakvu seksualnu pozadinu. Dečji psiholozi naglašavaju da dete u tom uzrastu nema seksualnu nameru, misli niti emocije. Reč je o telesnom istraživanju i samoumirivanju, bez razumevanja društvenih normi koje mi, odrasli, podrazumevamo.

Zbog toga je način na koji reagujemo presudan. Naša reakcija oblikuje detetov odnos prema sopstvenom telu, osećanjima i granicama.

Kako treba reagovati, a šta izbegavati

Stručnjaci savetuju da dete nikada ne postidimo, ne grdimo i ne kažnjavamo zbog ovakvog ponašanja. Negativne reakcije mogu poslati poruku da je telo nešto „loše“ ili „sramno“, ali i paradoksalno učiniti da dete ponašanje ponavlja još češće, iz radoznalosti ili potrebe za pažnjom.

Kod kuće je često najbolje da ne pravimo veliku buku. U većini situacija, ponašanje će se samo povući ako mu ne pridajemo poseban značaj.

U polujavnim i javnim situacijama, poput porodičnih okupljanja, igrališta ili vrtića, pedijatri preporučuju blago preusmeravanje pažnje. Možemo ponuditi detetu igračku, crtanje, slaganje kockica ili neku drugu aktivnost koja angažuje ruke. Ako dete nastavi, ponekad je dovoljno da se mi diskretno okrenemo i ne reagujemo burno.

Učenje granica bez stida

Kako dete raste, važno je da polako uvodimo razliku između privatnog i javnog. Dečji psiholozi savetuju jednostavne i mirne rečenice, bez dramatizacije, poput: „Neke stvari su u redu kada smo sami kod kuće, ali ne radimo to pred drugima.“

Ako se to desi u javnosti, možemo detetu nežno skloniti ruku, uz smiren ton, i skrenuti pažnju na nešto drugo. Važno je i da ga pohvalimo kada uspe da sačeka da dođe kući. Time dete uči granice, ali bez osećaja krivice ili stida.

Kada treba obratiti pažnju

Pedijatri podsećaju da ponekad dodirivanje genitalija nema veze sa radoznalošću, već sa osnovnim potrebama. Neka deca to rade kada im se piški, kada osećaju nelagodnost, svrab ili iritaciju. Zato je korisno pitati dete da li mu treba toalet.

Ako primetimo da ponašanje postaje učestalo, opsesivno, da dete deluje uznemireno ili se teško smiruje bez toga, važno je da se obratimo pedijatru. U pojedinim slučajevima, u pozadini može biti stres, promena u okruženju ili emocionalna nesigurnost.

Poruka za roditelje

Stručnjaci poručuju da je najvažnije ostati smiren i imati poverenja u razvoj deteta. Razumevanjem, nežnim vođenjem i jasnim, ali toplim granicama, pomažemo detetu da izgradi zdrav odnos prema sopstvenom telu i osećanjima.

Naš zadatak nije da dete uplašimo ili postidimo, već da ga naučimo kako da se snađe u svetu, uz osećaj sigurnosti, prihvaćenosti i poštovanja sebe.

(eKlinika.rs)