Dečiji snovi dugo su bili nepoznanica pa se nije sa sigurnošću moglo reći ni da li sanjaju bebe ni da li predškolci imaju snove. Snovi su opisani još početkom ljudske istorije, ali su tek 1950. Eugene Aserinsky i njegov mentor Nathaniel Kleitman, eminentni istraživač u oblasti spavanja sa University of Chicago, otkrili obrazac moždanih talasa koji nazivamo REM (brzo kretanje očiju) spavanje. Tokom sna prolazimo kroz četiri progresivno dublje faze sna, od 1 do 4 u kojima je mozak tih, ali telo može da se pomera.
Šta je REM spavanje?
U svom veoma ličnom izveštaju objavljenom 46 godina kasnije, Eugene Aserinsky opisuje kako mu je Kleitman dodelio zadatak da posmatra stope treptanja beba tokom sna. Posle meseci relativno neuspešnog rada, odlučio je da istraži san odraslih, koristeći potencijal korneo-retine za snimanje pokreta očiju, sa izuzetnim rezultatima. Aserinsky i Kleitman su 1953. godine objavili svoj temeljni rad u časopisu Science koji opisuju 3 do 4 noćna perioda pokreta očiju, povećanu brzinu disanja i pokrete tela kod 20 odraslih osoba. Oni su naknadno objavili detaljniji opis 1955. a iste godine su izvestili o sličnim ciklusima kod beba koje spavaju.
U odvojenoj fazi, koja se zove REM spavanje, mozak je veoma aktivan, ali telo deluje paralizovano (osim očiju koje se kreću napred-nazad). Ovaj REM san je ono što zovemo sanjanje. Kao odrasli, oko 20 odsto vremena spavanja provodimo u REM snu.
Kada i kako počinje sanjanje?
Sa 3 ili 4 godine, većina dece počinje da govori o svojim snovima. U želji da imitiraju ponašanje odraslih, deca u tom uzrastu tvrde mnoge stvari koje nisu sasvim činjenične. Da li stvarno imaju snove? Ili možda koriste svoju plodnu maštu da opišu ono o čemu su čuli da drugi govore, možda kao još jedan način da pokušaju da „uskoče u veliki roditeljski krevet“. Takođe, postavilo se i pitanje da li bi dečiji snovi mogli da počnu još ranije, a da o tome počnu da govore tek kao predškolci?
Kako bi rešili ovu misteriju, dr Howard P. Roffwarg – pionir u oblasti kliničke medicine spavanja i istraživanja sna, i njegovi saradnici 1966. godine su započeli klasičnu studiju. Istraživački tim je počeo proučavanje talasa sna kod novorođenčadi. Istraživači su verovali da bebe nemaju REM san jer ne sanjaju, ali su istraživači nameravali da otkriju kako izgledaju talasi spavanja novorođenčadi. Tim naučnika je nastavio da meri talase sna tokom detinjstva kako bi saznali kada i kako počinje sanjanje.
Za razliku od odraslih dečiji snovi su vizuelniji
Zapanjujuće otkriće bilo je da novorođenčad ne samo da sanja, čak i prvog dana života, već oni zapravo sanjaju više od studenata koji su izučavali fenomen sanjanja. Studija je više puta ponovljena, potvrđujući i proširujući saznanje istraživača. Naučnici ukazuju da ljudi sanjaju više u prve 2 nedelje života nego u bilo koje drugo vreme. Vizuelni deo mozga je, na primer, aktivniji tokom REM spavanja novorođenčeta nego tokom sna odraslih, a izgleda i da imaju živopisnije vizuelne snove.
Bebe od 3 do 5 meseci sanjaju mnogo više nego bebe od 6 do 12 meseci. Deca od 18 meseci sanjaju skoro duplo više nego trogodišnjaci. Do treće godine, količina vremena provedenog u sanjanju po noći je u istom opsegu kao i kod mladih odraslih osoba. Kako se točak vremena okreće kroz život, svake godine sanjamo sve manje.
Dečiji snovi stvaraju nove veze u mozgu
Ako deca sanjaju od trenutka kada su rođena, da li bi mogla sanjaju i pre tog vremenam još dok su u majčinom stomaku, zapitali su se istraživači. U tom svetlu saznali su da bebe počinju da spavaju već od 4. nedelje u majčinoj utrobi. REM talasi spavanja pronađeni su već u 28. nedelji gestacije, a REM talasi spavanja praćeni pokretima očiju iz snova u 30. nedelji gestacije. Na osnovu ovih otkrića naučnici navode da sanjanje počinje 2 ili 3 meseca pre nego što se bebe uopšte rode.
Čini se da su dečiji snovi neka vrsta paralelne obrade kojom integrišemo svoje iskustvo, stvarajući nove veze u mozgu. U materici, bebe verovatno sanjaju o prigušenom svetlu koje vide i o zvukovima koje čuju (otkucaji srca, glasovi i muzika). Nakon rođenja, možda sanjaju o eksploziji novih prizora, zvukova, ukusa, mirisa i tekstura dok uživaju u upoznavanju svojih roditelja.
Istraživači ističu da verovatno više sanjamo danju nego noću, a kada spavamo, sanjamo samo oko 20 odsto vremena. Tokom ne-REM spavanja, mozak se odmara. Takođe, sve više dokaza ukazuje da imamo prave snove po ceo dan, ali oni se ne primećuju zbog „glasnosti” naših čula i našeg svesnog razmišljanja. Na sličan način kao što imamo nesmetan pogled na zvezde na nebu po ceo dan, ali ih ne možemo videti jer su preplavljene sunčevom svetlošću.
