Snovi su poruke iz dubine i uprkos tome što su stalni izvor fascinacije, njihova uloga u našim životima i dalje ostaje neuhvatljiva, poručuju neuronaučnici. Iako niko ne zna zašto sanjamo ili zašto imamo noćne more, neuronaučnici pronalaze nove načine proučavanja snova i kako oni utiču na našu spoznaju.
Teško je proceniti kako snovi utiču na naše živote
– Razumevanje načina na koji se snovi stvaraju i koja bi njihova funkcija mogla da bude, ako postoji, jedno je od najvećih otvorenih pitanja nauke u ovom trenutku. S obzirom na to da ne znamo mnogo o snovima, teško je proceniti njihov potpuni uticaj na naše živote. Ali, trenutni rezultati ukazuju da snovi zaista utiču na naša budna iskustva – objašnjava Remington Mallett sa University of Montréal i predsednik Društva za kognitivne neuronauke u Torontu.
Istraživači pronalaze ne samo nove pristupe istraživanju snova i arhitekture spavanja, već i načine za projektovanje snova kako bi pomogli ljudima koji pate od poremećaja spavanja. U tom procesu, naučnici uviđaju kako se percepcije snova i kvaliteta sna često uveliko razlikuju od objektivnih mera koje se tradicionalno koriste za njihovu procenu.
Ono što sanjamo je prozor u kvalitet sna
Doktor neuronauka Claudia Picard-Deland sa University of Montréal smatra da su snovi prozor u razumevanje kvaliteta sna. Ona i njene kolege proučavaju dizajn koji budi spavače mnogo puta tokom noći kako bi utvrdili kako učesnici doživljavaju svoj san.
– Snovi se ne proučavaju mnogo u kontekstu kvaliteta sna. Fokus je češće na objektivnim merama kao što su moždana aktivnost ili faza spavanja, ali mislim da treba bolje da pogledamo aktivnost snova i njen uticaj na to kako percipiramo san. Za ljude koji pate od nesanice i srodnih poremećaja, percepcija sna je stvarnost, a njihovi snovi mogu da ponude moguće načine da pomognu u oblikovanju te percepcije – navodi dr Picard-Deland.
Za većinu ljudi snovi su nešto „duboko“
U svojoj najnovijoj, neobjavljenoj studiji, dr Picard-Deland i njene kolege sa University of Montréal probudili su 20 „dobrih spavača“ nekih 12 puta tokom noći, predstavljajući sve četiri klasične faze sna u tri različita vremena tokom noći. Prilikom svakog buđenja, istraživači bi ih pitali da li su bili budni ili spavali, koliko su duboko spavali, šta im je poslednje u mislima i koliko su se osećali uronjeni u svoje snove. Otkrili su da je pogrešna percepcija sna – osećaj budnosti čak i kada su elektrode merile da ljudi spavaju – bila uobičajena među učesnicima, posebno u ranim fazama sna bez snova. Isto tako, otkrili su da kada su učesnici mogli da se prisete svojih snova, svoj san doživljavaju kao nešto „duboko“.
– A kada su dublje uronjeni u svoje snove, osećaju se fizički prisutnijim ili imaju živopisnije snove, probude se osećajući da im je san bio dublji u poređenju sa onim kada nemaju ili imaju laganu aktivnost u snu – kaže dr Picard-Deland.
Mnogi osećaju da su budni, čak i kada spavaju
Istraživači su bili iznenađeni kada su videli koliko često su učesnici mislili da su bili budni kada su zapravo spavali, što je takozvana „paradoksalna nesanica“, i da su bili u dubljoj fazi spavanja sa sporim talasima. Ovaj rad se zasniva na sličnim prethodnim nalazima i ima važne implikacije na to kako naučnici razumeju arhitekturu sna, kao i na ljude koji prijavljuju nesanicu.
Kao neko ko ceo život ima nesanicu, dr Claudia Picard-Deland smatra da je ključno da ljudi shvate da možda spavaju više nego što misle.
– Pomoglo mi je da to vidim svojim očima vidim, kako se dešava ispred mene, da su učesnici spavali, a da su se još uvek osećali budnim – ističe dr Picard-Deland.
Snovi su skriveni svet kome nemamo direktan pristup
Lucidni snovi su važan deo doktorskog rada Sabe Al-Youssef sa Sorbonne Université koja istraživanje izvodi na Paris Brain Institute & the Sleep Department of the Pitié Salpêtrière Hospital. Njen tim koristi sposobnost lucidnih sanjara da koriste mišiće lica tokom spavanja kao novo sredstvo za prikupljanje podataka.
– Snovi su skriveni svet kome nemamo direktan pristup. Uglavnom se oslanjamo na izveštaje o snovima bez obzira na to koji metod proučavanja koristimo. Kapacitet lucidnih sanjara da komuniciraju sa nama u realnom vremenu daje nam sporedna vrata za pristup snovima, barem znajući kada se određeni događaj dešava – objašnjava Al-Youssef čiji je cilj da sa svojim timom dođu do što većih saznanja kako mozak deluje tokom snova u poređenju sa njegovim ponašanjem kada je budan. Jer, kada su ljudi budni i zatvore oči, vizuelni sadržaj nestaje i javljaju se specifični električni signali. Istraživači su se zato pitali šta se dešava u mozgu kada neko zatvori oči u snu.
