Metabolizam je biohemijski proces tokom kojeg se oslobađa energija za ćelijske procese, to je brzina kojom telo sagoreva kalorije. Ključan je u procesu varenja, disanja, cirkulacije, regulacije telesne temperature. Mnogi faktori, kao što su genetika, zdravstvene tegobe, ali i način života mogu da utiču na brzinu metabolizma. Može da se manifestuje na više načina koji pogađaju i organizam i psihu čoveka.
Osećaj umora
Umor koji ne prolazi ni posle odmora može da bude posledica nekih bolesti, ali i poremećaja kao što je sporiji metabolizam. Kada metabolizam dobro ne funkcioniše usporava se proces razgradnje hrane u energiju, usled čega imamo manje energije, a jači je osećaj umora ili pospanosti tokom dana.
Suva koža
Suva i „uvela“ koža često je posledica neadekvatne nege posebno u zimskim i vetrovitim danima, ipak ako nam je koža stalno suva moguće da je razlog spor metabolizam. Tiroidni hormoni, to jest hormoni štitne žlezde regulišu brzinu metabolizma, tempo sagorevanja kalorija, a takođe utiču i na hidrataciju kože. U slučaju da dođe do poremećaja funkcije štitaste žlezde i moguće su i promene na koži koja postaje suva.
Dobijanje na telesnoj težini
Višak kilograma i pored adekvatne ishrane i fizičke aktivnosti, može da bude posledica usporenog metabolizma. U ovoj situaciji organizam nije u stanju dovoljno brzo da pretvori hranu u energiju, sagoreva manje kalorija, skladišti masnoće. i nekada je mršavljenje teško i pored svih pokušaja
Gojaznost može da bude posledica usporenog metabolizma i smanjene potrošnje energije. Usled nepravilnog rada šitine žlezde pacijent dobija postepeno na telesnoj težini i kada je uobičajen unos hrane.
Uvek nam je hladno
Osećaj hladnoće, bez obzira na temperaturu vazduha visoka, može da bude posledica usporenog metabolizma. Jedan od razloga zbog čega nam je stalno hladno može da bude i posledica hipotireoze, kada štitna žlezda ne luči dovoljno tiroidnih hormona. Kada je njihov nivo nizak i metabolizam se usporava. Telo proizvodi manje toplote, može da nam bude hladno, čak i kada sedimo u zagrejanoj prostoriji.
Pojedina istraživanja navode da osobe sa usporenim radom štitaste žlezde, kao i gojazne osobe mogu da imaju nešto nižu telesnu temperaturu zbog usporenog metabolizma.
Pojačan apetit
Pojačan apetit, posebno kada je reč o namirnicama sa dosta šećera i masnoća, može da bude posledica usporenog metabolizma. Neka istraživanja tvrde da dijete sa malo hranljivih sastojaka, štetni obrasci ishrane, mogu da uspore metabolizam. Pojačana želja sa masnim i slatkim obrocima može da bude znak da metabolizam nedovoljno uspešno hranu pretvara u energiju, zbog čega su telu, kako bi nadoknadilo nedostatak energije, potrebne veće količine kaloričnih namirnica.
Promene raspoloženja
Usporen metabolizam deluje i na psihu i nekada dovodi do čestih promena raspoloženja. Nedovoljno energije i hormonska neravnoteža koji prate usporen metabolizam mogu da dovedu do osećaja frustracije i pojačane nervoze. Neka istraživanja ukazuju na moguću vezu između mentalnog zdravlja i usporenog metabolizma.
Probavne smetnje
Varenje hrane je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja namirnica na hranljive materije, a na ovaj proces može da utuče metabolizam. Manje aktivan metabolizam može da dovede do probavnih simptoma kao što su konstipacija, nadutost ili dijareja. Bazalni metabolizam je minimum neophodne energije kada sedimo, spavamo ili ništa ne radimo. Bazalni metabolizam samo za održavanje životnih funkcija koristi 60 do 75 odsto unetih kalorija.
Zašto dolazi do usporavanja metabolizama?
Na brzinu metabolizma deluje više činilaca, bitna odrednica je i genetika jer neke osobe imaju prirodno sporiji metabolizam, kako starimo metabolizam se usporava, posebno posle 60. godine. Žene imaju malo sporiji metabolizam od muškaraca koji imaju više mišićne mase i manje masnoća. Osobe sa više mišićne mase brže sagorevaju energiju, lakše gube dodatne kilograme.
Nepravilna ishrana sa malo korisnih hranjivih materija, a mnogo masnoća, može da utiče na brzinu metabolizma koji se usporava. Slično deluje i dugotrajno sedenje, nedostatak sna koji remeti rad hormona koji regulišu metabolizam. Hronični stres koji je praćen povišenim nivoom kortizola može da uspori metabolizam o poveća apetit posebno kada je u pitanju izbor namirnica sa dosta šećera i masti.
Saveti za ubrzanje metabolizma
Nema jednostavnog i brzog rešenja ali izmenom životnih navika možemo da postepeno ubrzamo metabolizam. Fizička aktivnost je neophodna, bilo bi dobro da svakog dana 30 minuta vežbamo. Nekada je dovoljna i malo energičnija šetnja, ne mora da to bude obavezno vežbanje u teretani.
Stručnjaci savetuju da konzumiramo namirnice bogate vlaknima, jer ona mogu da ubrzaju metabolizam. Savetuje se dosta zelenog povrća, fermentisane namirnice, kao što su kiselo mleko, jogurt, kiseli krastavci. Od koristi se i mahunarke, žitarice, orašasti plodovi. Bitno je da unosimo dovoljno proteina, kao što su jaja, meso, koji ubrzavaju metabolizam. Savetuje se i konzumacija zelenog čaja, dovoljnih količina vode. Ne bi trebalo da preskačemo obroke, da se izgladnjujemo jer na taj način usporavamo metabolizam. Bitno je da dovoljno spavamo, kontrolišemo stres.
