U menopauzi nije pitanje kako žena sve da izdrži, već „šta više ne mora”, poručuje psiholog Stanislava Vidović

Menopauza nije izolovan medicinski događaj, već životna tranzicija koja može značajno da utiče na kvalitet života, radnu sposobnost i svakodnevno funkcionisanje žena. Menopauza nije ni pitanje balansa. To je trenutak kada se ceo život preuređuje. Takođe, nije samo ni biološka promena, već period u kome se istovremeno menjaju telo, psihološki kapacitet i životne okolnosti.

Ono što žene između 45. i 55. godine zaista doživljavaju daleko je složenije i intenzivnije od balansa i bolje organizacije

Postoji jedna faza u životu žene o kojoj se i dalje govori ili previše površno ili previše medicinski, a retko onako kako se zaista živi. Period perimenopauze, menopauze i postmenopauze često se svodi na hormone, valunge i prestanak ciklusa, ili na savete kako da se žena „bolje organizuje“ i „pronađe balans“. Međutim, ono što žene između 45. i 55. godine zaista doživljavaju daleko je složenije i intenzivnije. To nije samo biološka promena, već period u kome se istovremeno menjaju telo, psihološki kapacitet i životne okolnosti, i upravo u tom sudaru nastaje osećaj koji mnoge žene opisuju jednom rečju - preplavljenost - poručuje u u razgovoru za eKlinika portal Stanislava Vidović, psihološkinja i savetnica za profesionalni i lični razvoj žena u tranzicionim fazama.

Preporučujemo

Upravo, kako navodi, ovaj širi kontekst potvrđuje i World Health Organization, naglašavajući da menopauza nije izolovan medicinski događaj, već životna tranzicija koja može značajno da utiče na kvalitet života, radnu sposobnost i svakodnevno funkcionisanje žena. U tom smislu, održavanje balansa u menopauzi zaista nije pitanje dobre organizacije. Naprotiv, često se radi o naporu koji je bliži preživljavanju nego nekoj elegantnoj ravnoteži između različitih životnih uloga.

Problem nije u tome da li žena zna kako da organizuje vreme, već u tome što njen kapacitet da iznese sve to više nije isti kao ranije 

- Istraživanja poslednjih godina jasno pokazuju da menopauzalna tranzicija uključuje niz simptoma koji direktno utiču na svakodnevno funkcionisanje - od poremećaja sna i noćnih buđenja, preko hroničnog umora, do promena raspoloženja i smanjene koncentracije. Na primer, studije objavljene u North American Menopause Society i časopisu Menopause pokazuju da veliki procenat žena u ovom periodu ima klinički značajne probleme sa snom, koji direktno utiču na dnevno funkcionisanje, mentalno zdravlje, emocionalnu stabilnost i radni učinak. Kada žena iz noći u noć ne spava kako treba, kada joj je telo u stalnim oscilacijama, a dan joj je ispunjen obavezama koje ne mogu da čekaju, onda problem više nije u tome da li zna kako da organizuje vreme, već u tome što njen kapacitet da iznese sve to više nije isti kao ranije - objašnjava Vidović.

U menopauzi prvo „pucaju” unutrašnji resursi žene

Ono što najčešće prvo „puca“ nisu obaveze, već unutrašnji resursi, naglašava naša sagovrnica. San postaje fragmentiran, energija opada, prag tolerancije se smanjuje, a fokus i koncentracija više ne funkcionišu kao ranije. Tek nakon toga postaje vidljivo da počinju da trpe i druga polja - posao, odnosi, svakodnevne obaveze.

- Na profesionalnom planu žene često primećuju da im treba više vremena za zadatke koje su ranije radile rutinski, da im misli „beže“, da zaboravljaju sitnice i da se teže fokusiraju. U odnosima se pojavljuje manjak strpljenja, brže reagovanje ili povlačenje, a u unutrašnjem svetu vrlo često počinje proces preispitivanja sopstvene stabilnosti i kompetentnosti. Ono što je posebno važno naglasiti jeste da taj osećaj nije posledica „slabosti“, već realne kombinacije bioloških i psiholoških faktora, što potvrđuju i radovi iz oblasti neuropsihologije menopauze, objavljeni u časopisima kao što je Nature Reviews, gde se menopauza opisuje kao period značajnih promena u kognitivnom i emocionalnom funkcionisanju - ističe Stanislava Vidović.

Šta najviše utiče na kvalitet života žena u menopauzi?

Jedan od čestih opisa koji žene koriste jeste da imaju osećaj „magle u glavi“, takozvani brain fog. Savremena istraživanja potvrđuju da su ove subjektivne kognitivne smetnje deo menopauzalne tranzicije i da nastaju kroz kombinaciju hormonskih promena, poremećaja sna i emocionalnog opterećenja.

- Međutim, ono što žene najviše iscrpljuje retko je jedan simptom sam po sebi. Mnogo češće je to njihovo sabiranje - noći bez sna, dani bez pauze, konstantna izloženost zahtevima i odsustvo prostora za oporavak. U takvim okolnostima čak i uobičajene obaveze počinju da deluju kao preveliki napor. Upravo ovaj kumulativni efekat simptoma potvrđuju i longitudinalna istraživanja objavljena u okviru National Institutes of Health projekata, koja pokazuju da kombinacija simptoma, a ne pojedinačni simptomi, najviše utiče na kvalitet života žena u menopauzi - precizira psihološkinja Vidović.

Žene u „sendvič poziciji“ - nema o kome ne brinu 

Ono što dodatno komplikuje ovu životnu fazu, kaže sagovornica eKlinika portala, jeste kontekst u kome se ona dešava. Žene se u ovom periodu često nalaze u takozvanoj „sendvič poziciji“ - istovremeno brinu o starijim roditeljima, podržavaju decu koja prolaze kroz zahtevne razvojne faze, održavaju partnerske odnose, koji i sami prolaze kroz promene, i funkcionišu na poslu koji često zahteva punu odgovornost i stabilnost.

- Istraživanja pokazuju da žene koje imaju veći caregiving teret - značajan deo vremena posvećuju brizi o drugima, imaju izraženije simptome menopauze i veći nivo iscrpljenosti. Konkretno, studije objavljene u Mayo Clinic pokazuju da žene koje provode 15 ili više sati nedeljno u nezi drugih imaju značajno veće šanse da prijave umerene i teške simptome menopauze. Drugim rečima, menopauza se ne dešava u praznom prostoru, ona se dešava u trenutku kada su zahtevi života često na vrhuncu. Ovaj period se ne preživljava tako što žena postane jača, već tako što prestane da sve nosi sama. Zbog toga je važno promeniti način na koji govorimo o ovom periodu. Žene u menopauzi ne „pucaju“ zato što su slabe, već zato što predugo drže previše toga istovremeno. Drže posao, porodicu, odnose, svakodnevni život, ali i očekivanja - sopstvena i tuđa - da sve to rade bez zastoja i bez vidljivog napora - naglašava Stanislava Vidović, koja se profesionalno bavi profesionalnim i ličnim razvojem žena u tranzicionim fazama.

Umesto pitanja kako da se sve izdrži, važno je početi od pitanja šta žena više ne mora

Menopauza je često prvi trenutak u životu kada telo i psiha više ne mogu da podrže taj model funkcionisanja, što potvrđuju i savremeni radovi iz oblasti organizacione psihologije koji ukazuju na nesklad između realnih kapaciteta žena u menopauzi i očekivanja radnog okruženja, posebno u kontekstu „idealnog radnika“.

- I upravo tu dolazi do ključnog pomaka. Ne u pravcu bolje organizacije, već u pravcu drugačijeg odnosa prema sebi. Umesto pitanja kako da se sve izdrži, važno je početi od pitanja šta više ne mora, gde je potrebna podrška, šta može da bude „dovoljno dobro“ umesto savršeno i koje su to obaveze koje žena nosi zato što veruje da mora, a ne zato što su zaista nužne. Istraživanja u oblasti rada i menopauze dodatno potvrđuju da podrška okoline, fleksibilnost i otvoren razgovor o ovom periodu mogu značajno uticati na kvalitet funkcionisanja žena, što je naglašeno i u analizama koje sprovode institucije poput UK Government u okviru studija o menopauzi na radnom mestu. Menopauza, dakle, nije samo kraj jedne biološke faze. Ona je period u kome se jasno vidi koliko je žena dugo nosila bez pauze i bez podrške. I zato možda najvažnije pitanje koje ovaj period otvara nije kako da žena ostane ista kao pre, već kako da počne da živi na način koji je održiv za nju sada - poručuje Stanislava Vidović, psihološkinja i savetnica za profesionalni i lični razvoj žena u tranzicionim fazama.

(eKlinika.rs)