„Breaking Bad“ efekat – da li dijagnoza raka može promeniti ponašanje?

Dijagnoza raka menja život iz korena. U jednom trenutku planiramo budućnost, a već u sledećem suočavamo se sa strahom, terapijama i neizvesnošću. Ali novo istraživanje donosi iznenađujuće i pomalo uznemirujuće pitanje: da li dijagnoza raka može uticati i na to da osoba češće prekrši zakon?

Naučnici su ovaj fenomen nazvali „Breaking Bad“ efekat, po poznatoj seriji u kojoj profesor hemije nakon dijagnoze raka ulazi u svet kriminala. Iako stvarni život nije televizijska drama, podaci pokazuju da veza između raka i kriminalnog ponašanja zaista postoji.

Rak i kriminal: šta je pokazalo veliko istraživanje

Istraživači su analizirali podatke više od 368.000 ljudi kojima je dijagnostikovan rak u Danskoj u periodu od 1980. do 2018. godine. Kombinovani su podaci o zdravlju, zaposlenju, prihodima, obrazovanju i krivičnim presudama, kako bi se ponašanje obolelih uporedilo sa osobama koje nisu imale dijagnozu raka.

Rezultati su pokazali:

• U prvoj godini nakon dijagnoze stopa kriminala čak opada.
• Dve godine nakon dijagnoze počinje rast verovatnoće krivičnih presuda.
• Tokom narednih pet godina rizik se dodatno povećava.

Ukupno gledano, osobe sa dijagnozom raka imaju 14 odsto veću verovatnoću da budu osuđene za neko krivično delo u poređenju sa periodom pre bolesti.

Važno je naglasiti da se u najvećem broju slučajeva ne radi o teškim zločinima, već o delima poput krađe u prodavnici ili posedovanja narkotika. Ipak, beleži se i porast nenasilnih, ali i nasilnih krivičnih dela.

Zašto dijagnoza raka može promeniti ponašanje

Istraživači su pokušali da objasne zbog čega dolazi do ovog efekta. Jedan od ključnih faktora su finansijske posledice raka.

Iako su svi ispitanici imali zdravstveno osiguranje, pokazalo se da:

• Verovatnoća zaposlenja opada već u godini postavljanja dijagnoze.
• Mnogi rade kraće ili zarađuju manje.
• Najveći porast kriminala beleži se kod onih koji su doživeli najveći pad prihoda.

Teška bolest nije samo zdravstveni udar, već i ekonomski šok.  Ali finansije naravno, nisu jedino objašnjenje.

Psihološke posledice raka i promena percepcije budućnosti

Dijagnoza raka često donosi snažan psihološki stres, anksioznost, depresiju i osećaj gubitka kontrole. Kod nekih ljudi dolazi i do promene doživljaja vremena i budućnosti.

Istraživanje je pokazalo da je veza između raka i kriminala jača kod pacijenata sa lošijom petogodišnjom prognozom preživljavanja. Kada se osećaj dugoročne perspektive smanji, i strah od dugoročnih posledica, poput zatvorske kazne, može izgubiti snagu. Drugim rečima, teška bolest može uticati na način na koji procenjujemo rizik i posledice sopstvenih odluka.

Uloga socijalne podrške

Zanimljivo je da je porast kriminala bio izraženiji u sredinama gde je socijalna podrška bila smanjena. To ukazuje da sistemi socijalne zaštite i finansijske pomoći mogu ublažiti negativne posledice zdravstvenog šoka.

Ovo otvara važno pitanje: da li pacijentima sa rakom pružamo dovoljnu ekonomsku i psihološku podršku?

Dijagnoza raka kao društveni, a ne samo medicinski problem

Rak nije samo medicinska dijagnoza. On utiče na mentalno zdravlje, porodične odnose, finansijsku stabilnost i način donošenja odluka.

Većina ljudi sa rakom nikada neće prekršiti zakon. Ipak, činjenica da se na nivou populacije beleži statistički značajan porast kriminalnih presuda ukazuje na to da teška bolest može imati dublje društvene posledice nego što smo mislili. Ako se ovi rezultati potvrde i u drugim zemljama, biće jasno da borba protiv raka ne podrazumeva samo terapiju i lekove, već i snažniju psihološku i socijalnu podršku. Jer kada dijagnoza promeni pogled na život, posledice ne ostaju samo u bolničkoj sobi.

(eKlinika.rs)