Herpes zoster praćen nekad nesnosnim bolom je u porastu, pacijenti su i mlade osobe, zašto se virus budi

Herpes zoster je virusna infekcija praćena nekada izuzetno bolnim osipom i plikovima na koži. Sklonost ka ovoj infekciji jača u starijem životnom dobu, s tim što stručnjaci navode da je infekcija moguća i kod mladih osoba, prethodno zdravih sportista. Herpes zoster je posledica delovanja virusa varicella-zoster, istog virusa koji izaziva ovčje boginje ili varičelu.

Kada oživi uspavani virus

Istraživanja navode da tokom poslednjih nekoliko decenija učestalost herpesa zostera raste u svim starosnim grupama. Neke analize ukazuju da je ova infekcija sve zastupljenija kod mlađih odraslih osoba, dok su se kod starijih pacijenata stope učestalosti stabilizovale.

Preporučujemo

Stručnjaci kažu da se mladi pacijenti ipak bolje oporavljaju, imaju blaže početne infekcije i ređe razvijaju dugotrajan neuropatski bol -  postherpetičnu neuralgiju.

Herpes zoster je direktna posledica prethodne infekcije varičelom. Iako su u pitanju različite bolesti, obe izaziva virus varicella-zoster.

-  Oporavimo se od varičele, ali virus ostaje u našem telu, s tim što može da se posle 20, 30 ili 40 godina "probudi" i ispolji kao herpes zoster - kaže infektolog dr Vilijam Šafner.

Kada se virus reaktivira, ljudi često osećaju neobičan bol u vidu peckanja, svraba ili žarenja.

- Pacijenti imaju osećaj da nešto nije u redu, a zatim se posle nekoliko dana na delu tela zahvaćenom infekcijom pojave osip i plikovi na koži, slični kao i kod varičele - objašnjava Šafner.

Faktori rizika

Nije moguće izdvojiti jedan faktor rizika koji će dovesti do razvoja herpesa zostera. Stručnjaci ipak napominju da je infekcija nešto učestalija kod osoba starijih od 60 godina.

Oslabljen imunitet takođe može da bude okidač za pojavu bolesti. Infekcija se uočava kod pacijenata na hemoterapiji, onih koji piju steroide i druge lekove koji slabe imunitet. Infekciji su sklonije i osobe koje se oporavljaju od gripa, kovida 19, kao i pacijenti sa HIV-om i autoimunim bolestima.

- Herpes zoster može da se neočekivano javi i kod mladih osoba. Nedostatak sna, stres, fizički napor, preležani grip ili kovid 19, neka druga virusna infekcija, mogu da izazovu trenutni pad imuniteta, što je dovoljno da se virus probudi - kaže Dženifer Mofat, profesorka mikrobiologije i imunologije.

Koje delove tela obično zahvata herpes zoster?

Plikovi ispunjeni tečnošću pojavljuju se najčešće na jednoj strani tela, prateći put jednog nerva. Obično na grudima, stomaku, leđima ili u predelu struka, a mogu da izbiju i na licu ili oko oka.

- Bol je preplavljujući. Pacijenti ga opisuju kao jedan od najgorih bolova koje su ikada osetili, jer dolazi iz samog nerva. Neke osobe napominju da je bol manji ako nose široku odeću – kaže Mofat.

Pored stalnog peckanja, žarenja i osetljivosti, pacijenti se često žale na umor, glavobolju i gubitak apetita.

Kod nekih pacijenata bol traje i kada se osip povuče. Oko 10 do 18 odsto obolelih razvije postherpetičnu neuralgiju, neuropatski bol koji traje 90 dana ili duže i posle povlačenja osipa. Postherpetična neuralgija može da izazove žareći, probadajući ili "sekući" bol u koži i nervima. Bol može biti toliko jak da neki ljudi izbegavaju kretanje, dodir ili svetlosne nadražaje kako ne bi došlo do pogoršanja. Iako retko, moguće je da jedna osoba dobije herpes zoster više puta.

 Kako se herpes zoster leči?

Lekari kažu da je važno da brzo reagujemo i javimo se na pregled ako primetimo osip i posumnjamo na herpes zoster. Antivirusni lekovi poput valaciklovira najefikasniji su ako se lečenje započne u roku od tri dana od pojave osipa. Čak i kada je prošlo više vremena, lekari mogu da razmotre terapiju, naročito ako se i dalje pojavljuju novi plikovi. Ovi lekovi mogu da skrate vreme zarastanja i smanje bol.

U određenim slučajevima, posebno ako je infekcijom zahvaćeno lice ili oko, lekari mogu da propišu steroide kako bi smanjili otok. Šindra na oku može da ugrozi vid i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Što se tiče bola, mogućnosti su ograničene. Neki pacijenti koriste lekove poput gabapentina za lečenje neuropatskog bola, ali ovaj lek ne deluje isto kod svakoga.

Da li je herpes zoster zarazan?

Lekari kažu da ne možemo da "dobijemo" herpes zoster od inficirane osobe, ali postoji mogućnost da se virus iz plikova prenese na osobu koja nikada nije imala varičelu ili nije vakcinisana protiv nje.

 Vakcina

Lekari savetuju da se primi vakcina protiv varičele u dve doze. Prva doza dobija se između 12 i 15 meseci, a druga od četvrte do šeste godine. Iako vakcina ne eliminiše u potpunosti rizik od kasnije pojave herpesa zostera, sadrži oslabljenu verziju virusa koji može da ostane uspavan u nervnim ćelijama. Istraživanja pokazuju da vakcina smanjuje rizik od herpesa zostera za 70 do 80 odsto.

Vakcina Shingrix namenjena je prevenciji herpes zostera kod odraslih i preporučuje se osobama starijim od 50 godina, kao i imunokompromitovanim pacijentima starijim od 19 godina.

- Shingrix se pokazala kao svojevrsno čudo od vakcine jer je izuzetno efikasna u sprečavanju herpesa zostera, a smatra se da može da zaštiti i kognitivne sposobnosti – kaže Mofat. Posmatračke studije pokazuju da su vakcinisani ređe dobijali dijagnozu demencije u narednim godinama, iako je uočena povezanost, a ne direktna uzročnost.

Neki istraživači smatraju da bi vakcina protiv šindre trebalo da bude dostupna i mlađim populacijama, ali bi za to bila potrebna dodatna istraživanja pre nego što zdravstvene vlasti prošire preporuke.

- Ne razumemo zašto je herpes zoster u porastu. Ne možemo jednostavno da okrivimo toksine ili klimatske promene, ali ne možemo ni jasno da objasnimo zašto se to dešava - smatra Mofat.

(eKlinika)