Krvarenje iz debelog creva ne znači automatski rak, ali ne sme da se ignoriše i zahteva pregled

Pojava krvi u stolici ili krvarenje iz završnog dela digestivnog trakta kod većine ljudi odmah izazove strah od raka debelog creva. Maligna bolest jeste jedan od mogućih i važnih uzroka koji lekar mora da isključi, ali krvarenje iz debelog creva nije uvek malignog porekla.

Šta su divertikulumi i gde se najčešće stvaraju

Divertikulumi ponekad godinama ne izazivaju nikakve tegobe i čovek može da ne zna da ih ima. Međutim, kada se pojave komplikacije, posledice mogu da budu ozbiljne: od krvarenja i upale do apscesa, opstrukcije, perforacije zida creva i peritonitisa. Zato krv u stolici ne treba unapred pripisivati ni raku, ni hemoroidima, ni divertikulumima. Bez pregleda nije moguće pouzdano utvrditi odakle krv dolazi i šta ju je izazvalo.

Preporučujemo

Divertikulumi su kesasta ispupčenja, odnosno svojevrsni „džepovi“, koji nastaju na zidu digestivnog trakta. Mogu da budu urođeni ili stečeni, pojedinačni ili brojni, a mogu da se pojave na različitim mestima - od jednjaka do debelog creva.

Kada u debelom crevu postoje divertikulumi, govorimo o divertikulozi. Sama divertikuloza ne znači da postoji upala. Najčešće mesto na kojem se divertikulumi formiraju jeste sigmoidni kolon, deo debelog creva koji se nalazi neposredno pre rektuma. Upravo tu može da se nalazi veliki broj divertikuluma. Sa godinama njihova učestalost raste. Pre 40. godine života znatno su ređi, dok su kod starijih osoba veoma česti.

Kako nastaju „džepovi“ na zidu debelog creva

Zid creva nije svuda podjednako otporan. Na njegovim slabijim mestima unutrašnji slojevi mogu pod pritiskom da se izboče kroz mišićni sloj i tako formiraju divertikulum.

Nastanku ovih promena doprinosi više faktora. Sa starenjem dolazi do promena u strukturi i elastičnosti zida creva, a značaj imaju i poremećaji pokretljivosti creva i povećan pritisak u njegovoj unutrašnjosti. Ishrana, životne navike i genetska predispozicija takođe mogu da utiču na rizik. Sa divertikularnom bolešću povezuju se gojaznost, naročito nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka, pušenje, konzumiranje alkohola i nedovoljna fizička aktivnost.

Pojedini lekovi mogu da povećaju rizik od komplikacija. Među njima su kortikosteroidi i opioidni analgetici, koji se povezuju sa većom opasnošću od perforacije kod osoba sa divertikularnom bolešću.

Divertikulum može da postoji bez ikakvih simptoma i izazove krvarenje

Veliki broj ljudi sa divertikulima nema nikakve tegobe. Kod onih kod kojih se simptomi pojave, klinička slika može da bude veoma različita. Mogu da se jave bolovi u donjem delu stomaka, često izraženiji sa leve strane, nadutost, gasovi i promene u pražnjenju creva. Neki pacijenti primećuju i sluz u stolici.

Situacija postaje ozbiljnija kada nastane divertikulitis, odnosno zapaljenje divertikuluma. Upalni proces može da ostane lokalizovan, ali može i da napreduje. Tada mogu da nastanu apsces, suženje ili opstrukcija creva, fistule i perforacija. Krvarenje je jedna od važnih komplikacija divertikularne bolesti i upravo zbog njega pacijent ponekad prvi put sazna da ima divertikulume.

Krv može da se pojavi naglo, a krvarenje ponekad može da bude i obilnije. Divertikularno krvarenje nastaje kada dođe do oštećenja krvnog suda povezanog sa divertikulumom. Međutim, na osnovu izgleda krvi nije bezbedno samostalno zaključiti šta je uzrok krvarenja.

Krv iz završnog dela digestivnog sistema može da se pojavi zbog različitih stanja, među kojima su hemoroidi, analne fisure, divertikularna bolest, zapaljenske bolesti creva, polipi i druge promene, ali i karcinom debelog creva. Zbog toga je važna poruka da krvarenje ne znači automatski rak, ali zahteva pregled upravo zato što među mogućim uzrocima postoji i maligna bolest.

Koji simptomi uz divertikulitis zahtevaju hitnu procenu

Jak ili sve intenzivniji bol u stomaku, temperatura, izrazita osetljivost stomaka, povraćanje, nemogućnost pražnjenja creva ili ispuštanja gasova, kao i obilnije krvarenje zahtevaju brzu medicinsku procenu. Posebnu pažnju zahteva krvarenje praćeno malaksalošću, vrtoglavicom, nesvesticom, ubrzanim pulsom ili padom krvnog pritiska, jer takvi simptomi mogu da ukažu na značajan gubitak krvi.

Kod ovakvih tegoba nije dobro čekati da simptomi spontano prođu.

Kako se leči divertikularna bolest

Lečenje zavisi od toga da li osoba samo ima divertikulume, da li postoje simptomi i da li se razvila upala ili neka od komplikacija. Manje komplikovani slučajevi ne zahtevaju isti pristup kao akutni komplikovani divertikulitis. Terapiju zato lekar prilagođava kliničkoj slici i nalazima.

Ako dođe do apscesa, opstrukcije, ozbiljnog krvarenja ili perforacije, može da bude potrebno bolničko lečenje, a u najtežim slučajevima i hirurška intervencija. Za dugoročno zdravlje creva značajne su i životne navike. Uobičajene preporuke uključuju ishranu sa odgovarajućom količinom vlakana, dovoljno tečnosti i redovnu fizičku aktivnost, uz individualno prilagođavanje preporuka osobama koje imaju simptome ili akutnu upalu.

Najvažnije je, međutim, ne postavljati dijagnozu na osnovu jednog simptoma. Krv iz debelog creva može da bude posledica benignog stanja kao što je divertikularno krvarenje, aliisti simptom može da prati i ozbiljnije bolesti. Zato krv u stolici nije razlog za unapred donet zaključak da je reč o raku, ali jeste razlog da se utvrdi odakle krvarenje dolazi.

(eKlinika.rs)