Kako nastaje divertikularno krvarenje u crevima i na koji način se rešava stanje koje ga izaziva

Simptomi akutnog divertikulitisa uključuju jake bolove u donjem levom delu trbuha, povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje, promene u pražnjenju creva (proliv ili zatvor)

Divertikulumi su urođena ili stečena izbočenja (džepovi) zida digestivnog trakta, koji nastaju kada sluznica i seroza creva probiju mišićni sloj zida creva. Simptomi se ublažavaju pravilnom ishranom bogatom vlaknima, uz ograničenje crvenog mesa i masnoća, kao i redovnom fizičkom aktivnošću. Međutim, moguće su i komplikacije.

U  kom delu digestivnog sistema mogu da se jave divertikulumi

Preporučujemo

Mogu se javiti duž celog digestivnog sistema, od jednjaka do debelog creva, a najčešće su lokalizovani u sigmoidnom kolonu (završnom delu debelog creva).

Njihova učestalost raste sa godinama, pa se kod osoba starijih od 50 godina javljaju znatno češće, usled smanjene elastičnosti mišićnog sloja creva, poremećene pokretljivosti i povećanog pritiska u unutrašnjosti creva. Veliki uticaj imaju i faktori ishrane, naročito manjak vlakana.

Divertikulumi i divertikularna bolest

Divertikularna bolest može biti nekomplikovana i komplikovana. Kod blažih oblika javljaju se bol u donjem delu trbuha, nadutost, pojačano stvaranje gasova, poremećaj pražnjenja creva i pojava sluzi u stolici. Ovi simptomi se ublažavaju pravilnom ishranom bogatom vlaknima, uz ograničenje crvenog mesa i masnoća, kao i redovnom fizičkom aktivnošću.

Divertikulitis i moguće komplikacije

Najveća komplikacija nastaje kada se divertikulum upali, odnosno kada ga zahvati inflamatorni proces. Tada dolazi do stanja poznatog kao divertikulitis.

Upala može biti akutna ili hronična, a u težim slučajevima dolazi do stvaranja apscesa, perforacije, fistula, opstrukcije ili krvarenja. Upala obično počinje kada se vrat divertikuluma začepi čvrstim sadržajem, što dovodi do oštećenja sluznice, prodora bakterija i zapaljenja. Ako se upala ne prepozna i ne leči na vreme, može doći do pucanja zida divertikuluma i izlivanja crevnog sadržaja u trbušnu duplju, što izaziva peritonitis, jedno od najopasnijih hitnih stanja u gastroenterologiji.

Akutni diverikulitis: Koji su simptomi?

Simptomi akutnog divertikulitisa uključuju jake bolove u donjem levom delu trbuha, povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje, promene u pražnjenju creva (proliv ili zatvor) i nadražajno mokrenje.

Klinički pregled, laboratorijske analize (povišen CRP, leukocitoza) i radiološka dijagnostika, poput ultrazvuka ili skenera, ključni su za postavljanje dijagnoze. Kolonoskopija se odlaže najmanje šest do osam nedelja nakon smirivanja simptoma, zbog rizika od perforacije.

Koliko je često divertikularno krvarenje

Na razvoj komplikacija utiču brojni faktori rizika: nepravilna ishrana siromašna vlaknima, gojaznost (posebno centralna), pušenje, alkohol, primena određenih lekova (opijata, kortikosteroida) i genetska predispozicija. Prevencija uključuje uravnoteženu ishranu bogatu biljnim vlaknima, smanjenje unosa mesa i šećera, redovnu fizičku aktivnost i adekvatnu kontrolu probavnog zdravlja.

Divertikularno krvarenje, koje čini oko 30 odsto bezbolnih krvarenja iz donjih delova digestivnog trakta, može izazvati ozbiljnu anemiju i šok. Zahteva hitnu intervenciju i precizno lociranje mesta krvarenja.

Mogu li komplikacije da ugroze život

Lečenje zavisi od težine bolesti. Blaži oblici tretiraju se ambulantno - tečnom ishranom, mirovanjem i antibioticima, dok teži slučajevi zahtevaju hospitalizaciju. Ako se stanje ne poboljšava potrebno je hirurško lečenje, naročito kod komplikacija poput perforacije ili obilnog krvarenja.

Iako većina osoba s divertikulima nikada ne doživi ozbiljne komplikacije, kod manjeg broja bolesnika bolest može poprimiti težak oblik, sa opasnošću po život. Pravovremeno prepoznavanje simptoma, stručni nadzor i zdrave životne navike ključni su za sprečavanje nastanka i napredovanja divertikulitisa.