Šta su beta-glukani i zašto imaju snažan efekat na imunitet, holesterol i šećer u krvi

Beta-glukani su biološki aktivni polisaharidi koji su poslednjih godina u centru interesovanja medicinske i naučne javnosti zbog svog potencijala da podrže imunski sistem, regulišu nivo holesterola i utiču na stabilizaciju glukoze u krvi. Iako su danas široko prisutni u suplementima i funkcionalnoj hrani, njihova primena ima dugu tradiciju u azijskoj medicini, posebno u zemljama poput Japana i Kine.

Šta su beta-glukani i gde se nalaze

Beta-glukani su rastvorna, fermentabilna dijetna vlakna koja se prirodno nalaze u ćelijskim zidovima žitarica (posebno ovas i ječam), gljiva i kvasaca, bakterija i algi. Najznačajniji izvori u ishrani su ovas (3 do 8 g beta-glukana na 100 g) i ječam (2 do 20 g na 100 g).

Preporučujemo

Struktura beta-glukana razlikuje se u zavisnosti od izvora, a upravo ta razlika utiče na njihovo biološko dejstvo. Beta-glukani iz žitarica dominantno deluju na metabolizam, dok oni iz gljiva i kvasca imaju izraženije imunomodulatorne efekte.

Beta-glukani i imunitet: Kako aktiviraju odbrambeni sistem?

Jedna od najvažnijih osobina beta-glukana jeste njihova sposobnost da deluju na specifične receptore imunskih ćelija, čime podstiču njihovu aktivaciju. Ovaj mehanizam omogućava bržu reakciju organizma na infekcije, pojačanu aktivnost makrofaga i drugih ćelija imunskog sistema, kao i bolju odbranu od virusnih i bakterijskih izazova.

Posebno su proučavani beta-glukani iz gljiva i kvasca, uključujući polisaharide izolovane iz gljiva poput šitake i reiši, koji se u pojedinim zemljama koriste kao dopunska terapija kod malignih i infektivnih bolesti. Istraživanja su pokazala da određeni oblici beta-glukana mogu da smanje učestalost respiratornih infekcija, naročito kod osoba izloženih pojačanom fizičkom naporu.

Uticaj beta-glukana na holesterol i zdravlje srca

Najčvršći naučni dokazi odnose se na dejstvo beta-glukana iz ovsa i ječma na snižavanje nivoa LDL („lošeg“) holesterola. Redovan unos oko 3 grama beta-glukana dnevno iz ovsa:

• smanjuje apsorpciju holesterola iz hrane
• doprinosi sniženju ukupnog i LDL holesterola
• smanjuje rizik od ateroskleroze i koronarne bolesti.

Zbog ovih efekata, beta-glukani su našli mesto u preporukama za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja i često se dodaju funkcionalnoj hrani namenjenoj osobama sa povišenim masnoćama u krvi.

Regulacija šećera u krvi i metabolički efekti

Prema dostupnim studijama, beta-glukani povećavaju viskozitet crevnog sadržaja, čime usporavaju pražnjenje želuca, smanjuju nagli porast šećera nakon obroka i utiču na lučenje insulina.

Kada se unose u količini od najmanje 4 g beta-glukana na 30 g dostupnih ugljenih hidrata u obroku, doprinosi se stabilnijem postprandijalnom nivou glukoze. Zahvaljujući produženom osećaju sitosti, beta-glukani mogu da imati značajnu ulogu i u regulaciji telesne mase, kontroli apetita i podršci osobama sa metaboličkim sindromom.

Postoje podaci da rastvorljiva vlakna, uključujući beta-glukane, mogu da doprinesu i blagom sniženju krvnog pritiska kod osoba sa hipertenzijom.

Beta-glukani i zdravlje creva: Jak prebiotski efekat

Kao fermentabilna vlakna, beta-glukani deluju kao prebiotici, odnosno podstiču rast korisnih bakterija u crevima i doprinose ravnoteži mikrobioma. Njihovi efekti uključuju regulaciju crevne peristaltike, ublažavanje opstipacije, smanjenje upalnih procesa u digestivnom traktu i jačanje barijerne funkcije creva.

Zdrav mikrobiom direktno utiče na imunski odgovor, što dodatno objašnjava povezanost beta-glukana i imuniteta.

Kombinovanje beta-glukana sa drugim nutrijentima

Beta-glukani pokazuju puni potencijal nakon nekoliko nedelja redovne upotrebe. Često se kombinuju sa vitaminima C i D, cinkom i selenom, polifenolima, omega-3 masnim kiselinama i vitaminima B i E.

Kako su u pitanju vlakna, preporučuje se da se uzimaju odvojeno od lekova, jer mogu da smanje njihovu apsorpciju.

Bezbednost i preporuke za upotrebu

Beta-glukani se generalno smatraju bezbednim kada se koriste u preporučenim dozama i tokom kraćeg vremenskog perioda. Ipak, ne zaboravite da doziranje zavisi od izvora i cilja primene, da su moguće interakcije sa pojedinim lekovima i da trudnice, dojilje i deca treba da se posavetuju sa lekarom pre upotrebe.

(eKlinika.rs)