Divertikularna bolest ili divertikuloza creva je stanje koje utiče na debelo crevo na kome se formiraju kesice ili divertikulumi. Te kesice, poznatije kao „džepovi“ izbijaju kroz slabe tačke u debelom crevu, mogu da se upale ili inficiraju, a kada dođe do infekcije to stanje naziva se divertikulitis. Prema kliničkom iskustvu, divertikuloza creva najčešće se javlja kod starijih osoba s obzirom na to da oko 50 odsto populacije starije od 60 godina ima ovo oboljenje.
Šta je divertikuloza creva i šta tačno uzrokuje divertikularnu bolest?
Divertikuloza creva predstavlja jedno od najčešćih gastroenteroloških oboljenja koje se javlja širom sveta, a naročito u razvijenim zemljama, gde je učestalost u stalnom porastu.
– Divertikularna bolest nastaje kada se mali „džepovi“ ili divertikulumi formiraju na zidovima debelog creva, često kao posledica starenja zida creva, koji postaje slabiji i manje elastičan. Ovi džepovi mogu da postoje bez simptoma godinama, što nazivamo asimptomatskom divertikulozom, ali kada se upale ili izazovu simptome, prelaze u divertikularnu bolest – objašnjava za eKlinika portal gastroenterolog i hepatolog dr Jamal Al Kiswani.
Uzroci su raznoliki i višestruki, navodi dr Kiswani, a ključni faktori su promene u načinu ishrane, kao i starenje organizma, koje izaziva promene u strukturi zida creva. Na primer, smanjenje elastičnosti i taloženje nezrelih kolagenih vlakana u zidu debelog creva dovode do stvaranja divertikula.
– Ishrana siromašna vlaknima dodatno pogoršava stanje, jer dovodi do tvrđe stolice, koja stvara veći pritisak na zidove creva. Osim toga, genetski faktori takođe igraju značajnu ulogu. Poznato je da kod osoba sa određenim naslednim sindromima postoji povećan rizik za razvoj divertikuloze. Narušavanje mikrobiote creva, kao i poremećaji u neuromuskularnom sistemu digestivnog trakta, dodatni su faktori rizika – ističe dr Kiswani.
Koje osobe su u riziku od razvoja divertikularne bolesti?
Divertikuloza se, prema istraživanjima i kliničkom iskustvu, najčešće javlja kod starijih osoba jer oko 50 procenata populacije starije od 60 godina ima ovo oboljenje. Dr Kiswani pojašnjava da starenje utiče na strukturu zida creva, zbog čega se lako formiraju „džepovi“.
– Međutim, u poslednje vreme, sve češće susrećemo i mlađe pacijente s ovim stanjem, posebno zbog nezdravog načina života. Dijeta s niskim sadržajem vlakana i fizička neaktivnost povećavaju rizik od nastanka divertikuloze. Ishrana sastavljena prevashodno od voća i povrća pokazuje protektivni efekat na pojavu divertikuloze creva, dok unos veće količine crvenog mesa i masti povećava incidencu ovog oboljenja. Pojedini radovi pokazuju da je zastupljenost divertikuloze kolona značajno manja kod vegetarijanaca. Ova saznanja ukazuju na važnost uključivanja hrane bogate vlaknima, poput voća, povrća i integralnih žitarica, u svakodnevnu ishranu kako bi se smanjili rizici povezani s divertikulozom – naglašava sagovornik eKlinika portala.
Takođe, dr Kiswani ističe da osobe koje su sklone hroničnom zatvoru (konstipaciji) često razvijaju divertikulozu, jer tvrda stolica stvara dodatni pritisak na creva. Kako kaže, genetska predispozicija igra značajnu ulogu – ako u porodici postoje članovi s divertikulozom, veće su šanse za razvoj bolesti.
– Gojaznost i sedentarni način života, naročito udruženi sa metaboličkim sindromom (dijabetes melitus, arterijska hipertenzija, abdominalna gojaznost i povišene vrednosti holesterola i triglicerida) takođe povećavaju rizik, jer fizička aktivnost olakšava rad creva i pomaže u regulaciji telesne mase. Pušači, kao i osobe koje redovno koriste lekove kao što su ibuprofen ili aspirin, takođe su pod povećanim rizikom za divertikularnu bolest – upozorava gastroenterolog i hepatolog dr Jamal Al Kiswani.
Koji simptomi ukazuju da se razvila divertikuloza creva?
– Iako divertikuloza često prolazi bez simptoma i otkriva se slučajno, tokom gastroenteroloških procedura kao što je kolonoskopija, simptomi koji ukazuju na divertikularnu bolest uključuju bol u donjem levom kvadrantu trbuha, što je obično prvi znak. Ovaj bol može biti praćen nadutošću i osećajem pritiska u trbuhu. Kod nekih pacijenata se javljaju i mučnina, povišena telesna temperatura, krv u stolici, proliv ili zatvor. Važno je naglasiti da se bol u donjem levom kvadrantu trbuha često pogrešno tumači kao simptom iritabilnog creva – ističe dr Kiswani i podseća da se dijagnoza divertikularne bolesti postavlja nakon pažljivog pregleda, laboratorijskih analiza i specifičnih radioloških metoda, kao što je MSCT (skener) abdomena i male karlice. Na ovaj način se, kako navodi, potvrđuje prisustvo upale i razlikuje divertikularna bolest od drugih stanja sa sličnim simptomima.
Koje su najčešće komplikacije koje može da izazove divertikularna bolest?
Dr Kiswani objašnjava da je divertikulitis, odnosno upala divertikula, najčešća je komplikacija divertikularne bolesti.
– Ova upala može biti akutna ili hronična i javlja se kod oko 10 do 25 procenata pacijenata sa divertikulozom. Akutni divertikulitis može da bude komplikovan, što uključuje formiranje apscesa, nastanak fistula, opstrukciju creva i perforaciju. Ove komplikacije mogu da budu ozbiljne i zahtevaju hitno hirurško lečenje. U težim slučajevima, komplikacije divertikulitisa mogu zahtevati hirurško uklanjanje oštećenog dela creva, posebno kod pacijenata kod kojih je prisutna perforacija ili teški oblik apscesa – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala gastroenterolog i hepatolog dr Jamal Al Kiswani.
