Otežano dišete kada legnete? Kada ova tegoba može da ukaže na problem sa srcem

Stepenice koje su ranije lako savladavane odjednom zahtevaju da zastanete. Noću je lakše disati u polusedećem položaju, a cipele predveče postaju tesne. Ovakve promene mogu da se razvijaju postepeno, pa se lako pripisuju godinama ili nedostatku kondicije. Ipak, mogu da prate srčanu slabost i zahtevaju odlazak kod lekara.

Različita srčana oboljenja daju različite tegobe, a pojedini simptomi mogu imati i druge uzroke. Važno je prepoznati šta je novo, šta se pogoršava i koje tegobe se javljaju zajedno.

Ako se pojave nov bol ili pritisak u grudima uz hladan znoj, nedostatak vazduha, mučninu ili izrazitu slabost, treba odmah pozvati hitnu pomoć. Ne treba čekati da bol postane nepodnošljiv.

Nedostatak vazduha pri naporu ili kada se legne

Zadihanost posle velikog napora nije isto što i nova teškoća pri hodu po ravnom, oblačenju ili penjanju uz nekoliko stepenika. Ako aktivnosti koje su ranije bile lake postaju zamorne, posebno uz slabost ili otoke, potreban je pregled.

Važna tegoba je i otežano disanje u ležećem položaju koje se ublažava sedenjem ili podizanjem gornjeg dela tela. Medicinski naziv za to je ortopneja. Kod srčane

Broj jastuka nije dijagnostički kriterijum. Važna je promena: osoba koja je ranije spavala ravno sada mora da se podigne da bi lakše disala. Buđenje noću uz osećaj gušenja takođe treba prijaviti lekaru. Naglo i teško otežano disanje zahteva hitnu procenu, sa bolom u grudima ili bez njega.

Pritisak u grudima i bol koji se širi

Kada srčani mišić ne dobija dovoljno krvi i kiseonika, tegoba može da se oseti kao pritisak, stezanje, težina ili neprijatna punoća u grudima. Ne mora uvek da bude u pitanju oštar ili veoma jak bol.

Nelagodnost može da se širi u jednu ili obe ruke, ramena, leđa, vrat, donju vilicu ili gornji deo stomaka. Zato odsustvo bola u levoj ruci ne isključuje srčani problem.

Kod infarkta simptomi mogu da počnu postepeno, da budu blaži nego što osoba očekuje ili da se povlače i vraćaju. Mogu ih pratiti nedostatak vazduha, hladno preznojavanje, mučnina i omaglica.

Bol ili nelagodnost u grudima najčešći su simptom infarkta i kod muškaraca i kod žena. Kod žena se mogu javiti i izražena neuobičajena iscrpljenost, mučnina i nedostatak vazduha. Izostanak jakog bola ne znači da je stanje bezazleno.

Lupanje srca, omaglica i gubitak svesti

Palpitacije su osećaj ubrzanog rada, snažnih udara, treperenja ili „preskakanja“ srca. Ne javljaju se isključivo u mirovanju i ne znače automatski opasnu aritmiju. Mogu ih pokrenuti stres, nespavanje, kofein ili alkohol, ali mogu pratiti i anemiju, pojačan rad štitaste žlezde i srčana oboljenja.

Pregled je potreban ako se ponavljaju, postaju češće ili duže traju. Lupanje srca praćeno bolom u grudima, nedostatkom vazduha, osećajem da će osoba izgubiti svest ili samim gubitkom svesti zahteva hitnu pomoć.

Gubitak svesti, odnosno sinkopa, ne mora da bude srčanog porekla, ali se ne sme zanemariti. Posebno zabrinjava ako nastane tokom fizičkog napora, u ležećem položaju ili uz palpitacije. Ne treba čekati da se ponovi da bi se zatražila procena.

Otoci nogu i naglo povećanje telesne mase

Oticanje stopala, članaka i potkolenica može da prati zadržavanje tečnosti kod srčane slabosti. Mogu se javiti i povećanje obima stomaka i porast telesne mase tokom kratkog perioda, naročito uz zadihanost i zamaranje. Ove promene treba prijaviti lekaru.

Simptomi sami po sebi nisu dovoljni za dijagnozu. Lekar prema tegobama i pregledu određuje potrebna ispitivanja, a kod palpitacija jedno od njih može biti EKG.

Kod sumnje na infarkt ili drugog naglog pogoršanja ne čeka se zakazani pregled. U Srbiji treba pozvati hitnu pomoć na 194 i slediti uputstva dispečera. Osoba sa takvim simptomima ne treba sama da vozi do bolnice.

(eKlinika.rs)