Kateterska ablacija srca jedan je od načina lečenja neprijatnih i često nepredvidivih aritmija, koje utiču na kvalitet života, a ponekada mogu i da ga ugroze. Dešava se da na radnom mestu puls dosegne vrednost i 200, izazove dosta straha i ugrozi radnu sposobnost. Kateterska ablacija srca je u nekim slučajevima prva linija lečenja i terapija koja iz korena menja život na bolje. Moguće je da pacijentima koji su do juče patili od nekontrolisano jakog „lupanja“ srca, posle intervencije neće biti potreba nikakva dodatna medikamentozna terapija. Procedura umnogome zavisi od vrste aritmija, mesta u srcu gde se registruju aritmije. Moguće je da kod nekih pacijenata ablacija neće biti u potpunosti efikasna, a nekada nije ni izvodljiva.
Danas standardna terapija za lečenje većine aritmija
Aritmije obuhvataju svaki poremećaj normalnog srčanog ritma i najčešće se opisuju od strane pacijenata kao „jako lupanje ili preskakanje srca, treperenje u grudima“ i slično. Stručnjaci kažu da pojedini oblici aritmija, poput atrijalne fibrilacije, imaju skoro epidemijske razmere. Predviđaju da će broj pacijenata sa ovim oblikom aritmije u budućnosti biti još veći.
Lečenje većine aritmija oblično počinje medikamentima, ali vrlo često antiaritmijski lekovi nisu dovoljno efikasni. Kardiolozi tada savetuju ablaciju kao način lečenja. Kod nekih vrsta aritmija kateterska ablacija je veoma uspešna prva terapijska linija.
– Kateterska ablacija je danas standardna terapija za lečenje većine aritmija. To je intervencija koja podrazumeva uvođenja specijalnih katetera u srce, koji se pozicioniraju na nekoliko strateških tačaka u srcu kako bi se pratila električna aktivnost srca. Uz pomoć ovih katetera i posebnih 3D maping sistema u većini slučajeva možemo da definišemo put kretanja aritmije u srcu, nađemo kritično mesto aritmije i to mesto uništimo primenom radiofrekventne ili krio energije. U poslednjih par godina imamo na raspolaganju i potpuno novu tehnologiju, a to je elektroporacija ili ablacija pulsnim poljem (pulsed field ablation). Ablacione lezije ili oštećenja koja napravimo ablacijom su vrlo diskretne, tačkaste, dijametra 3-5 mm. Njima uništavamo samo deo tkiva koji je kritičan za održavanje aritmije. To naravno ne može da utiče na globalnu funkciju srčanog mišića – kaže za portal eKlinika kardiolog- interventni elektrofiziolog dr Dejan Kojić.
Kako izgleda procedura?
Procedure se najčešće rade u lokalnoj anesteziji. Pacijenti su budni i sedirani. Kateteri se plasiraju u srce kroz specijalne plastične cevčice (uvodnike) preko vena ili arterija u preponama, nakon primene lokalne anestezije.
– Pacijent tokom intervencije može da oseća preskakanja ili kratkotrajna lupanja srca usled manipulacije kateterima, a u većini slučajeva mi izazivamo tahikardiju kako bi mogli da utvrdimo mehanizam tahikardije i da definišemo kritično mesto za ablaciju. Sama radiofrekventna ablacija može biti umereno bolna zbog čega pacijenti tokom intervencije dobijaju i analgetike. Postoji i ablacija novom tehnologijom (elektroporacijom) koja zahteva duboku sedaciju ili opštu anesteziju – precizira dr Kojić.
Kada je kateterska ablacija prva linija lečenja?
Aritmije su nešto učestalije u starijem životnom dobu, ali mogu da se jave i kod mladih, naoko zdravih osoba. Dr Kojić napominje da se kod mladih pacijenata (tinejdžera, osoba u 20-im i 30-im godinama života) najčešće radi o tahikardijama iz srčanih pretkomora koje se javljaju u napadima sa vrlo brzim pulsom (najčešće 160-220/min).
– To su takozvane paroksizmalne supraventrikularne tahikardije koje nastaju naglo, iznenada, obično traju od par minuta nekada do nekoliko sati i naglo se prekidaju, bilo spontano, uz određene manevre ili intravenskom primenom lekova. Ove tahikardije najčešće ne ugrožavaju pacijente ali mogu biti praćene nesvesticama, retko gubitkom svesti, nedostatkom daha ili stezanjem u grudima. Početak tahikardije je nepredvidiv, često zahtevaju lečenje u službama hitne pomoći, ograničavaju pacijente određenih profesija (profesionalni sportisti, vozači, piloti), ako su učestale značajno utiču na kvalitet života ovih pacijenata – navodi dr Kojić.
Doktor objašnjava da je kod ovih tahikardija kateterska ablacija terapija prve linije iz dva razloga.
– Prvo, ablacijom možemo potpuno eliminisati mehanizam tahikardije i trajno izlečiti pacijenta. Mehanizam tahikardije je jednostavan, najčešće se radi o urođenim dodatnim putevima u srcu, to jest mišićnim snopićima koji postoje pored normalnog sprovodnog sistema srca (na primer akcesorni putevi kod WPW sindroma). Drugo, uspeh kateterske ablacije je kod ovih pacijenata veći od 90 odsto. Ovi pacijenti nakon ablacije nemaju nove napade tahikardije i ne zahtevaju dugotrajnu antiaritmijsku terapiju. Oni mogu da se vrate svojim uobičajenim aktivnostima i profesionalnim obavezama – ističe dr Kojić.
24 sata posle intervencije na treningu
Dr Kojić kaže da je bilo pacijenata sa paroksizmalnim supraventrikularnim tahikardijama koji su skoro u roku od 24 sata posle intervencije bili u stanju da odu na trening.
– Pre nekoliko godina imali smo kajakaša koji se pripremao za evropsko prvenstvo. Njemu je slučajno u EKG snimku registrovana slika WPW sindroma, to jest prisustvo akcesornog puta u srcu zbog čega mu je bilo zabranjeno da nastavi sa treninzima. Mi smo uspeli da u kratkom roku uradimo katetersku ablaciju akcesornog putića. Već dan nakon intervencije on je otišao na trening. Sedam dana kasnije je na evropskom prvenstvu osvojio zlatnu medalju – kaže dr Kojić.
Kada nije moguća primena ablacije?
– Postoje aritmije koje se nalaze blizu važnih struktura u srcu kao što su koronarne arterije ili sprovodni sistem srca, ili nisu dostupne standardnim endokardnim pristupom iz unutrašnjosti srca. Takve ablacije su povezane sa manjim stepenom uspešnosti kao i povećanim rizikom od komplikacija. Na nekim mestima ne smemo da primenimo ablaciju – naglašava dr Dejan Kojić.
U drugom delu intervjua sa dr Kojićem biće više reči o delovanju raznih oblika energije koje se koriste za ablaciju, ablaciji kao načinu lečenja sve učestalije atrijalne fibrilacije, doktor će da nam objasni i zašto je kateterska ablacija ventrikularnih tahikardija jedna od najkompleksnijih intervencija. Biće reči o pripremi za samu proceduru, mogućim komplikacijama.
Dr Dejan Kojić je kardiolog čije je posebno polje interesovanja dijagnostika i lečenje pacijenata sa različitim pormećajima srčanog ritma i nerazjašnjenim gubicima svesti – sinkopama. Član je Udruženja kardiologa Srbije, predsednik radne grupe za aritmiju Udruženja kardiologa Srbije. Član je European Society of Cardiology – ESC i European Heart Rhythm Association – EHRA.
