Šolja trešanja svakog dana: Koliko pomažu srcu, varenju i kontroli šećera u krvi

Trešnje sadrže vlakna, kalijum, vitamin C i biljne pigmente sa antioksidativnim dejstvom. Ipak, nedelju dana svakodnevnog konzumiranja neće preobraziti naše zdravlje, a veća količina ovog voća kod nekih ljudi može izazvati nadimanje, gasove i dijareju.

Američka dijetetičarka Lauren Manaker odlučila je da tokom jedne nedelje svakog dana pojede približno šolju slatkih trešanja. Nije bolje spavala, nije imala više energije niti je primetila dramatične promene u organizmu. Trešnje su joj, međutim, pomogle da lakše zadovolji želju za slatkišima i duže ostane sita posle užine.

Upravo je to najrealniji rezultat ovakvog pokušaja. Sedam dana je prekratko da bi se procenilo da li je jedna namirnica uticala na zdravlje srca, nivo šećera ili zapaljenske procese. Ali uključivanje trešanja u raznovrsnu ishranu može biti korisna navika, pod uslovom da od njih ne očekujemo dejstvo leka.

Šta dobijamo iz jedne šolje trešanja

Jedna šolja svežih slatkih trešanja, odnosno oko 150 grama, obezbeđuje približno 90 kalorija, 22 grama ugljenih hidrata i oko tri grama vlakana. Sadrži i vitamin C, kalijum i veliki procenat vode.

Njihova crvena i tamnoljubičasta boja potiče od antocijanina, biljnih jedinjenja iz grupe polifenola. U laboratorijskim i manjim kliničkim istraživanjima proučavaju se njihova antioksidativna i protivupalna svojstva. To ipak ne znači da trešnje mogu da „očiste“ organizam, spreče bolest ili zaustave starenje.

Da li trešnje štite srce

Trešnje se uklapaju u obrazac ishrane koji pogoduje kardiovaskularnom zdravlju. Imaju veoma malo masti, a sadrže vlakna, kalijum i polifenole. Korisne su naročito kada njima zamenimo slatkiše, grickalice ili zaslađene napitke. Pojedina manja istraživanja nagovestila su da konzumiranje trešanja ili njihovog soka može povoljno uticati na krvni pritisak, masnoće u krvi i određene pokazatelje zapaljenja. Međutim, rezultati nisu ujednačeni.

Sistematski pregled i meta-analiza sedam kliničkih studija, sa ukupno 201 učesnikom, nisu pokazali značajno ukupno smanjenje ni sistolnog ni dijastolnog krvnog pritiska. Zato nije opravdano tvrditi da svakodnevno konzumiranje trešanja samo po sebi snižava pritisak ili štiti od infarkta.  Srce štitimo načinom ishrane, fizičkom aktivnošću, nepušenjem i kontrolom krvnog pritiska, holesterola i šećera, a ne jednom namirnicom.

Mogu li osobe sa dijabetesom da jedu trešnje

Trešnje sadrže prirodne šećere, ali i vodu i vlakna, zbog čega nisu isto što i sok, sirup ili slatkiš. Osobe sa dijabetesom ne moraju automatski da ih izbegavaju. Savremene preporuke podstiču konzumiranje celog voća, uz individualno prilagođavanje količine i praćenje ukupnog unosa ugljenih hidrata. Ipak, puna činija trešanja nije isto što i umerena porcija. Jedna šolja sadrži približno 18 grama prirodnih šećera, pa količinu treba uračunati u obrok. Nekim osobama može odgovarati manja porcija uz grčki jogurt, orašaste plodove ili drugi izvor proteina i masti, jer takva kombinacija može doprineti sitosti i ublažiti nagli porast glukoze.

Sok od trešanja ne treba izjednačavati sa celim plodom. Sok se lakše i brže popije, obično sadrži manje vlakana, a u kratkom vremenu možemo uneti ugljene hidrate iz znatno veće količine voća.

Vlakna pomažu varenju, ali postoji i zamka

Vlakna u trešnjama doprinose normalnom radu creva i hrane deo korisnih bakterija u crevima. To, međutim, ne znači da će veća količina pružiti još bolji efekat.

Trešnje sadrže sorbitol, prirodni šećerni alkohol koji se kod nekih ljudi slabije apsorbuje. Sadrže i fermentabilne ugljene hidrate poznate kao FODMAP. Kada dospeju u debelo crevo, bakterije ih razgrađuju, što kod osetljivih osoba može izazvati gasove, nadimanje, bolove i dijareju. Posebno oprezne treba da budu osobe sa sindromom iritabilnog creva.

Tolerancija je individualna. Ako se tegobe javljaju posle veće porcije, ne moramo nužno potpuno da se odreknemo trešanja. Možemo pokušati sa manjom količinom i pratiti reakciju organizma.

Koliko trešanja je razumna količina

Za većinu zdravih ljudi jedna manja činija, odnosno približno šolja trešanja, može biti odgovarajuća užina. Ne postoji medicinski razlog da ih jedemo svakog dana, niti će veća količina doneti proporcionalno veću korist. Trešnje jesu hranljivo sezonsko voće, ali nisu terapija za povišen šećer, krvni pritisak, holesterol ili zapaljenske bolesti. Njihova stvarna vrednost je jednostavnija: mogu da zamene nutritivno siromašniji slatkiš, doprinesu unosu voća i učine uravnoteženu ishranu ukusnijom.

(eKlinika.rs)