11 najvećih zabluda o holesterolu: Nije problem samo ono što jedete

Mnogi ljudi misle da o holesterolu znaju gotovo sve. Da je dovoljno izbaciti jaja, da su mršavi ljudi bezbedni ili da lekovi rešavaju problem bez promene navika. Međutim, upravo su takve zablude jedan od razloga zbog kojih povišen holesterol često ostaje loše kontrolisan. Kardiolozi upozoravaju da povišen LDL holesterol predstavlja jedan od najvažnijih faktora rizika za aterosklerozu, infarkt srca i moždani udar, ali i da se o njemu i dalje šire brojni mitovi. Evo šta kaže savremena medicina.

Zabluda 1: Sav holesterol je loš

To nije tačno. Holesterol je neophodan organizmu. Bez njega telo ne bi moglo da proizvodi ćelijske membrane, vitamin D i brojne hormone. Problem nastaje kada je u krvi previše LDL holesterola, poznatog kao „loš holesterol”. On se taloži u zidovima krvnih sudova i postepeno stvara aterosklerotske plakove koji mogu da suze ili potpuno zapuše arteriju.

Sa druge strane, HDL holesterol pomaže da se višak holesterola ukloni iz krvotoka i vrati u jetru, zbog čega ga često nazivaju „dobrim holesterolom”.

Bez holesterola ne možemo da živimo, ali njegov višak ugrožava srce

Holesterol je, kao što svi znamo, neophodan za normalno funkcionisanje organizma, ali je važno koliko ga imamo i koji njegov oblik dominira. Upravo na to upozorava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije:

- Bez holesterola ne možemo da živimo. On je važna gradivna materija od koje „zidamo” svoju kuću - svoj organizam (opnu, odnosno ćelijsku membranu, pored ostalog važan je za neke hormone...). Kako je priroda već uredila da ga većinski stvaramo sami, nema potrebe da ga unosimo u tolikim količinama. Dnevne potrebe za holesterolom su jako male, oko 200 mg. To je količina koju sadrži jedno žumance. Naravno, unosimo mnogo više od toga i stalno smo izloženi ogromnoj količini hrane. Prema tome, vrlo je lako da se taj holesterol povisi i mi smo toga svesni. Problem je što holesterol ne daje apsolutno nikakve tegobe, ma koliko da je njegov nivo povišen. Ne postoji ni jedan jedini simptom. A kako ćete znati koliki vam je taj loš (LDL) holesterol? Jednostavno. Tako što ćete otići do laboratorije i uraditi vrlo jednostavnu analizu. Radi se svuda, u svakom domu zdravlja, svakom preventivnom centru.

Zabluda 2: Za visok holesterol kriva su samo jaja

Godinama su jaja bila gotovo sinonim za visok holesterol, ali danas znamo da je priča mnogo složenija. Iako jedno jaje sadrži oko 186 mg holesterola, istraživanja pokazuju da kod većine zdravih ljudi zasićene masti imaju znatno veći uticaj na povećanje LDL holesterola nego sam holesterol iz hrane.

Najveći izvori zasićenih masti su:

• masno crveno meso
• punomasni mlečni proizvodi
• puter
• prerađene mesne prerađevine

Zato stručnjaci smatraju da se jaja mogu jesti umereno, kao deo uravnotežene ishrane.

Zabluda 3: Najzdravije je potpuno izbaciti masti

Ni ovo nije tačno.Organizmu su masti potrebne, ali je važno birati one koje štite krvne sudove.

Najbolji izbor su:

• maslinovo ulje
• orašasti plodovi
• semenke
• avokado
• masna morska riba poput lososa, skuše i sardine.

Ove namirnice sadrže nezasićene masne kiseline koje mogu pomoći u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika.

Zabluda 4: Ako pijem statine, mogu da jedem šta god poželim

Lekovi nisu zamena za zdrav način života.Statini veoma efikasno snižavaju LDL holesterol i značajno smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara, ali njihov efekat je najveći kada se kombinuju sa pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.Drugim rečima, terapija i način života deluju zajedno.

Zabluda 5: Mršavi ljudi nemaju visok holesterol

Ovo je jedna od najopasnijih zabluda.Povišen holesterol može imati i osoba koja je potpuno normalne telesne težine.

Razlog može biti:

• nasledna sklonost porodična hiperholesterolemija
• nedovoljno fizičke aktivnosti
• nepravilna ishrana određene bolesti.

Zbog toga izgled ne može biti pokazatelj zdravlja krvnih sudova.

Zabluda 6: Holesterol treba proveravati tek u srednjim godinama

Savremene preporuke kažu drugačije. Lipidni status trebalo bi kontrolisati još u mlađem odraslom dobu, a kasnije redovno ponavljati analize. Kod osoba koje imaju povećan rizik ili već koriste terapiju, kontrole mogu biti i češće.

Jednostavna analiza krvi može na vreme otkriti problem koji godinama ne daje nikakve simptome.

Zašto „normalan” nalaz nekada može da zavara

Međutim, stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno samo pogledati broj koji piše na laboratorijskom nalazu. Rezultat mora da se tumači zajedno sa ukupnim kardiovaskularnim rizikom.

- Kada pacijent uradi LDL holesterol, nije dovoljno da rezultat tumači sam i konstatuje da je u okviru referentnih vrednosti. Neophodno je proučiti ga, kao i njegov stepen rizika i koliki je LDL. Takvi ljudi bez ikakvih simptoma i sa nominalno odgovarajućim vrednostima koliko sutradan mogu završiti na koronarnom odeljenju. Često se tek tada otkriva da imaju povišen holesterol. Zato je veoma važno ne oslanjati se samo na analize, jer naizgled potpuno zdravi ljudi sa "regularnim" rezultatima nekada su u najvećem riziku od kardiovaskularnih događaja - upozorava prof. dr Katarina Lalić.

Zabluda 7: Deca ne mogu imati visok holesterol

Nažalost, mogu. Povišen holesterol javlja se i kod dece, naročito ako postoji porodična hiperholesterolemija, gojaznost ili jaka porodična istorija ranih bolesti srca. Kod dece sa povećanim rizikom lekari preporučuju da se lipidni status proveri već od druge godine života.

Zabluda 8: Holesterol je uglavnom problem muškaraca

Istina je da estrogen pre menopauze delimično štiti žene, ali ta zaštita nije apsolutna. Nakon menopauze nivo LDL holesterola često raste, dok HDL može da opadne. Zato se i kod žena povećava rizik od ateroskleroze, infarkta i moždanog udara.

Bolesti srca ostaju vodeći uzrok smrti žena širom sveta, zbog čega je kontrola holesterola jednako važna kao i kod muškaraca.

Zabluda 9: Ako imam visok HDL, ne moram da brinem zbog LDL-a

Visok HDL jeste poželjan, ali ne može da poništi štetno dejstvo visokog LDL holesterola. Savremene studije pokazale su da nije svaki HDL podjednako zaštitni, pa lekari danas mnogo više pažnje posvećuju ukupnom kardiovaskularnom riziku nego samo jednom broju na laboratorijskom nalazu.

Zabluda 10: Ishrana je jedino što utiče na holesterol

Ishrana jeste važna, ali nije jedini faktor. Redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, održavanje zdrave telesne težine, kvalitetan san i kontrola dijabetesa i visokog krvnog pritiska zajedno doprinose zdravlju krvnih sudova. Već 30 minuta umerene fizičke aktivnosti većinu dana u nedelji može doprineti poboljšanju lipidnog profila.

Zabluda 11: Nije strašno ako povremeno preskočim statin

Statini deluju samo ako se uzimaju redovno. Povremeno preskakanje terapije može umanjiti njihovu zaštitu i povećati rizik od infarkta ili moždanog udara. Ako se tokom terapije jave neželjeni efekti, ne treba samostalno prekidati lek, već razgovarati sa lekarom. Danas postoji više različitih statina, kao i druge terapijske mogućnosti koje se mogu prilagoditi svakom pacijentu.

Holesterol ne boli, ali posledice mogu biti ozbiljne

Najveći problem povišenog holesterola jeste to što godinama ne izaziva nikakve simptome. Prvi znak može biti upravo infarkt ili moždani udar.

Zato stručnjaci savetuju da se lipidni status kontroliše redovno, posebno ako postoji porodična istorija bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes ili gojaznost. Što se povišen holesterol ranije otkrije, veće su mogućnosti da se promenom životnih navika i odgovarajućom terapijom spreče ozbiljne komplikacije.

(eKlinika.rs)