Kilogrami nestaju, ali ne gubimo samo mast: Brze dijete mogu da naprave kamen u žuči i izmuče telo

Brze dijete obećavaju veliki gubitak kilograma za nekoliko dana ili nedelja, ali broj na vagi ne govori šta je telo zaista izgubilo. Uz mast možemo da gubimo i nemasnu telesnu masu, organizam prilagođava potrošnju energije smanjenom unosu hrane, a veoma brzo mršavljenje može da poveća i rizik od nastanka kamena u žuči.

Brz gubitak kilograma nije samo gubitak masti

Želja da brzo izgubimo nekoliko kilograma posebno postaje primamljiva u toku lets, važan događaj ili posle perioda tokom kojeg smo dobili na težini. Dijete koje drastično ograničavaju kalorije zato lako privlače pažnju jer prvi rezultati na vagi mogu da se pojave veoma brzo.

Preporučujemo

Problem je u tome što brz pad telesne mase nije isto što i brz gubitak masnog tkiva. Kada organizmu naglo uskratimo veliki deo energije koju je do tada dobijao hranom, telo reaguje nizom fizioloških promena, a neke od njih nisu ono čemu smo se nadali kada smo započeli dijetu.

Zašto na brzoj dijeti vaga može naglo da pokaže nekoliko kilograma manje

Prvih nekoliko dana restriktivne dijete mogu da budu veoma motivišući jer se broj na vagi ponekad brzo smanjuje. Međutim, izgubljena telesna masa ne predstavlja isključivo masno tkivo, jer promene unosa ugljenih hidrata i ukupne količine hrane utiču i na zalihe glikogena, vodu i sadržaj digestivnog sistema.

Glikogen, oblik u kojem organizam skladišti ugljene hidrate, vezuje vodu, pa smanjivanje njegovih zaliha prati i gubitak vode. Zbog toga početni veliki pad na vagi ne znači da je za nekoliko dana nestala jednaka količina telesne masti.

To objašnjava i zašto se deo izgubljenih kilograma može brzo vratiti kada čovek ponovo počne normalnije da jede. Obnavljanje glikogena i sa njim povezane vode može da podigne telesnu masu, a da to ne znači da smo za nekoliko dana ponovo dobili istu količinu masnog tkiva.

Brzo mršavljenje može da znači i gubitak onoga što želimo i moramo da sačuvamo

Cilj dobro planiranog mršavljenja nije samo da telesna masa bude manja, već da što veći deo gubitka potiče od masnog tkiva uz očuvanje mišića i druge nemasne mase. Kod velike energetske restrikcije očuvanje nemasne telesne mase postaje posebno važno, naročito ako ishrana ne obezbeđuje dovoljno proteina i ako nema odgovarajuće fizičke aktivnosti.

Sistematski pregled i meta-analiza objavljeni u British Journal of Nutrition direktno su poredili postepeno i brzo mršavljenje kada je ukupan gubitak telesne mase bio sličan. Postepeno mršavljenje dovelo je do većeg smanjenja masne mase i procenta telesne masti, a istovremeno je bolje očuvalo potrošnju energije u mirovanju.

Zanimljivo je da meta-analiza nije pronašla statistički značajnu razliku između brzog i postepenog mršavljenja u promeni ukupne nemasne mase. To je važna nijansa: nije naučno opravdano da kažemo da svaka brza dijeta nužno „jede mišiće“, ali ekstremna kalorijska restrikcija svakako zahteva pažnju prema telesnom sastavu, unosu proteina i fizičkoj aktivnosti.

Da li brze dijete usporavaju metabolizam

Popularna tvrdnja da brza dijeta može trajno da „uništi metabolizam“ previše pojednostavljuje ono što se zaista događa. Kada gubimo telesnu masu i unosimo manje energije, organizmu je za funkcionisanje potrebno manje energije, ali mogu da se pojave i adaptacije koje dodatno smanjuju energetsku potrošnju.

Upravo zato posle mršavljenja može da postane teže da nastavimo da gubimo kilograme, a održavanje nove telesne mase može da zahteva drugačiji energetski unos nego ranije. To ne znači da metabolizam ne radi, već da se organizam prilagodio promenama telesne mase i energetskog unosa.

U pomenutoj meta-analizi postepeni gubitak telesne mase bio je povoljniji za očuvanje potrošnje energije u mirovanju nego brzo mršavljenje. Razlika je iznosila približno 407 kJ dnevno, odnosno oko 97 kcal, što pokazuje da brzina mršavljenja može da bude relevantna i za način na koji organizam troši energiju.

Jedna neočekivana posledica brzog mršavljenja može da bude kamen u žuči

Žučna kesa verovatno nije prvi organ na koji pomislimo kada govorimo o rigoroznim dijetama, ali brzo mršavljenje predstavlja poznat faktor rizika za nastanak kamena u žuči. NIDDK upozorava da veoma niskokalorične dijete i drugi načini koji dovode do naglog gubitka telesne mase mogu da povećaju taj rizik. Tokom brzog mršavljenja jetra izlučuje dodatni holesterol u žuč, dok veoma niskokalorična ishrana može da utiče i na normalno pražnjenje žučne kese. Kombinacija tih promena može da stvori povoljnije uslove za nastanak žučnih kamenaca.

Koliko to može da bude značajno pokazalo je istraživanje 179 osoba sa gojaznošću koje su koristile veoma niskokaloričnu dijetu od približno 605 kcal dnevno. Kod 11 odsto ispitanika kamen u žuči razvio se tokom dijete ili u roku od šest meseci nakon njenog završetka, dok je šest odsto ispitanika kasnije podvrgnuto uklanjanju žučne kese.

Umor, zatvor, glavobolja i nedostatak hranljivih materija: Cena restriktivne dijete može da se oseti brzo

Što dijeta izbacuje više grupa namirnica i što je energetski unos niži, postaje teže da ishranom unesemo dovoljno proteina, esencijalnih masnih kiselina, vitamina, minerala i vlakana. Posledice zavise od vrste dijete, njenog trajanja i zdravstvenog stanja osobe, ali mogu da se pojave umor, slabost, glavobolja, zatvor i smanjena fizička sposobnost.

Kod duže ili izrazito restriktivne ishrane problemi mogu da postanu ozbiljniji. Evropske smernice za veoma niskokalorične keto dijete, na primer, navode mogućnost poremećaja elektrolita, kamena u bubregu i prolaznog opadanja kose, zbog čega takve režime ne treba poistovećivati sa dijetom koju zdrava osoba samostalno pronađe na internetu.

Brza dijeta zato može da napravi upravo onu iluziju koju vaga najbolje prodaje: broj se brzo smanjuje, ali ne znamo koliko je tog gubitka mast, koliko voda i šta se istovremeno događa sa ostatkom organizma. Postepeno mršavljenje možda nije toliko spektakularno iz nedelje u nedelju, ali cilj održivog gubitka telesne mase nije samo da što pre vidimo manji broj na vagi, već da promene možemo da održimo bez nepotrebnog rizika po zdravlje.

Veoma niskokalorične dijete ipak imaju mesto u medicini i ne treba ih proglasiti univerzalno štetnim. Kod određenih pacijenata mogu da se koriste kao deo stručno planiranog lečenja gojaznosti, ali medicinski nadzirana veoma niskokalorična dijeta nije isto što i samoinicijativna „brza dijeta“ sa interneta.

(eKlinika.rs)