Visok holesterol ne boli i ne daje simptome, a prvi znak može biti infarkt: Ovaj broj u nalazu je najvažniji

Povišen holesterol najčešće ne izaziva nikakve simptome. Ne osećamo kako se masne naslage godinama talože u zidovima arterija, niti možemo da prepoznamo trenutak kada krvni sud postaje opasno sužen. Kod nekih ljudi prvi znak problema može da bude tek infarkt ili moždani udar. Zato vrednosti iz lipidnog statusa nisu samo brojevi na laboratorijskom izveštaju, već važan pokazatelj budućeg zdravlja srca i krvnih sudova.

Holesterol je organizmu potreban. Učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, stvaranju hormona i vitamina D. Problem nastaje kada u krvi ima previše aterogenih čestica, pre svega lipoproteina male gustine, poznatih kao LDL holesterol.

Zašto je LDL najvažniji broj

LDL prenosi holesterol kroz krv. Kada ga ima previše, njegove čestice mogu da prodru u zid arterije i pokrenu zapaljenske procese koji dovode do stvaranja aterosklerotskog plaka. Plak vremenom sužava krvni sud, ali može i iznenada da pukne. Tada se stvara krvni ugrušak koji može da prekine dotok krvi do srca ili mozga.

Zbog toga se LDL smatra uzročnim faktorom aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti i glavnim ciljem terapije. Važno je, međutim, znati da ne postoji jedna „idealna“ vrednost koja važi za sve. Ciljni LDL određuje se prema ukupnom riziku osobe.

Neko ko je već imao infarkt ili moždani udar, ima koronarnu bolest, dijabetes sa oštećenjem organa ili veoma visok kardiovaskularni rizik mora da postigne znatno niži LDL od mlade i zdrave osobe bez dodatnih faktora rizika. Prema evropskim smernicama, kod pacijenata sa veoma visokim rizikom cilj može biti LDL niži od 1,4 mmol/L, uz smanjenje od najmanje 50 odsto u odnosu na početnu vrednost.

HDL nije „protivotrov“ za povišen LDL

HDL se često naziva „dobrim“ holesterolom jer učestvuje u prenošenju viška holesterola prema jetri. Ipak, visoka vrednost HDL ne može da poništi štetu koju pravi povišen LDL. Zato nije dovoljno pogledati samo ukupan holesterol, niti se utešiti dobrim HDL rezultatom.

Potpun lipidni status obuhvata ukupni, LDL i HDL holesterol, kao i trigliceride. Povišeni trigliceridi, naročito uz visok LDL ili nizak HDL, mogu dodatno da ukažu na nepovoljan metabolički i kardiovaskularni profil.

Možemo da živimo zdravo, a ipak imamo visok holesterol

Ishrana, fizička aktivnost, telesna masa, pušenje i alkohol utiču na masnoće u krvi, ali nisu jedini faktori. Način na koji organizam stvara i uklanja holesterol u velikoj meri može biti nasledan. Zato i vitke, aktivne osobe koje se pravilno hrane mogu imati izrazito visok LDL.

Posebnu pažnju zahtevaju ljudi u čijoj porodici postoje veoma visoke vrednosti holesterola ili infarkt i moždani udar u mlađem životnom dobu. Tada treba razmotriti mogućnost porodične hiperholesterolemije.

Korisno je da se makar jednom u odraslom dobu izmeri i lipoprotein(a), odnosno Lp(a). Njegova koncentracija je uglavnom nasledno određena, a povišena vrednost može ukazati na dodatni rizik koji običan lipidni status ne otkriva.

Ishrana pomaže, ali nekada nije dovoljna

Više povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i ribe, uz manje zasićenih i trans masti, industrijskih proizvoda, dodatih šećera i prekomernog alkohola, može povoljno da utiče na lipidni profil. Važni su i redovno kretanje, prestanak pušenja, kontrola telesne mase, krvnog pritiska i šećera u krvi.

Ipak, osobe sa visokim ili veoma visokim rizikom često ne mogu samo promenama životnih navika da dostignu ciljne vrednosti. Tada su potrebni lekovi, najčešće statini, a po potrebi i dodatna terapija. Propisani lek ne treba samoinicijativno prekidati čim se rezultat popravi, jer je dobar nalaz često upravo dokaz da terapija deluje.

Jednostavna analiza krvi može da otkrije rizik dok još imamo vremena da ga smanjimo. Ali rezultat ne treba tumačiti izdvojeno. Pravi odgovor ne daje samo pitanje „koliki nam je holesterol“, već i koliko imamo godina, da li pušimo, kakve su nam vrednosti krvnog pritiska i šećera, koje bolesti već imamo i kakva je zdravstvena istorija naše porodice.

(eKlinika.rs)