Statini snižavaju holesterol i štite od srčanog udara, ali imaju i neželjene efekte

Statini snižavaju holesterol i štite od srčanog i moždanog udara, ali kao i svi lekovi mogu da imaju neželjene efekte. Iako koristi od primene ovih lekova prevazilaze rizike, kod nekih pacijenata može da dođe do razvoja bolova u mišićima, probavnih tegoba, moždane „magle“, a retko i do oštećenja jetre. Lekari upozoravaju da ovi neželjeni efekti nikada nisu razlog da samovoljno prestanemo da uzimamo statine, jer na taj način može da dođe do moždanog ili srčanog udara u roku od pet meseci ili pet godina. Koliko će vremena proteći dok ne dođe do razvoja komplikacija teško je reći, ali je sigurno da se terapija može, u dogovoru sa lekarom, uvek prilagoditi potrebama pacijenata. Promena doze leka ili izbor nekog drugog statina mogu da pomognu da neželjenih reakcija bude što manje, kažu stručnjaci klinike Mayo.

Na koje tegobe se najčešće žale pacijenti?

Postoji nekoliko lekova iz grupe statina kao što su atorvastatin, fluvastatin, lovastatin, pitavastatin, pravastatin, rosuvastatin i simvastatin.

Pacijenti koji uzimaju neki od statina najčešće se žale na bol u mišićima, osećaj slabosti i umor. Taj osećaj bola može biti samo blaga nelagodnost, ali nekada i jaka tegoba koja otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Stručnjaci klinike Mayo napominju da je moguće da ovaj bol u mišićima bude i posledica nocebo efekta, to jest verovanja da će određeni lek da izazove dodatne tegobe.

Reč je o psihološkom fenomenu kada negativna očekivanja pacijenta mogu da izazovu neprijatne simptome. Nocebo je suprotan placebo efektu i najčešće se ispoljava osećajem mučnine, bola i anksioznosti. Istraživači su otkrili nocebo efekat kod pacijenata koji misle da imaju bol u mišićima zbog statina. Lekari klinike Mayo kažu da je stvarni rizik od razvoja bolova u mišićima posle upotrebe statina moguć kod oko pet odsto pacijenata. S druge strane, ima pacijenata koji osete prve tegobe čim pročitaju listu neželjenih reakcija na lek.

Lekari napominju da statini veoma retko mogu da izazovu po život opasno oštećenje mišića koje se naziva rabdomioliza. Rabdomioliza može dovesti do jakog bola u mišićima, oštećenja jetre, otkazivanja bubrega i na kraju i smrtnog ishoda. Ipak, rizik od ozbiljnih neželjenih efekata je i dalje izuzetno nizak. Beleži se samo nekoliko slučajeva rabdomiolize na jedan milion pacijenata koji uzimaju statine. Stručnjaci dodaju i da se rabdomioliza može javiti kada se statini koriste u kombinaciji sa određenim lekovima ili ako se uzimaju u visokim dozama.

Oštećenje jetre

Upotreba statina može kod nekih pacijenata da dovede do povećanja nivoa enzima u jetri. Ukoliko je povećanje blage prirode, nastavlja se sa uzimanjem statina. Retko, ako je povećanje ozbiljno, savetuje se prelazak na drugi statin.

Iako su problemi sa jetrom retki, savetuje se provera vrednosti jetrenih enzima pre ili ubrzo nakon primene statina. Dalja testiranja obično nisu potrebna, osim ako se ne pojave znaci problema sa jetrom. Odmah se obratite lekaru ako osetite neuobičajen umor ili slabost, gubitak apetita, bol u gornjem delu stomaka, ako primetite tamnu mokraću ili žutilo kože ili očiju, napominju lekari klinike Mayo.

Povećan šećer u krvi ili dijabetes tipa 2

Moguće je da se nivo šećera u krvi (glukoze) poveća tokom uzimanja statina, a ako se stanje ne kontroliše može da dođe do razvoja dijabetesa tipa 2. Rizik je ipak mali, ali dovoljno značajan da je Američka agencija za hranu i lekove (FDA) izdala upozorenje na deklaracijama statina o nivou glukoze u krvi i dijabetesu.

Najčešće dolazi do neznatnog povećanja nivoa šećera u krvi. Ova reakcija ipak nije razlog za zabrinutost osim u situacijama kada su nivoi šećera već visoki. Osobe sa predijabetesom ili dijabetesom mogu da primete porast nivoa šećera u krvi kada počnu da uzimaju statine.

Međutim, statini takođe štite osobe sa dijabetesom od srčanog udara. Korist od uzimanja statina verovatno prevazilazi mali rizik od povećanja šećera u krvi, kažu stručnjaci klinike Mayo. Savet je da razgovaramo sa lekarom ako imamo bilo kakve nedoumice.

Neurološki efekti

FDA upozorava da kod nekih pacijenata tokom uzimanja statina dolazi do gubitka pamćenja ili konfuzije. Ovi neželjeni efekti se povlače nakon prestanka uzimanja leka. Stručnjaci navode da postoji ograničen broj dokaza koji potvrđuju uzročno-posledičnu vezu, nekoliko studija je pokazalo da statini ne utiču na sposobnost pamćenja. Preporuka je da o svemu razgovaramo sa lekarom i da ne prekidamo na svoju ruku dalju primenu statina.

Ko je u većem riziku od razvoja neželjenih reakcija?

Neće svi pacijenti na terapiji statinima imati neželjene efekte, koji su mogući ako koristimo više različitih lekova za snižavanje holesterola.

Neprijatne reakcije su moguće i posle uzimanja veće doze statina, kod žena, osoba sitnije telesne građe, pacijenata starijih od 80 godina, osoba koje se leče od bolesti bubrega ili jetre, pacijenata sa hipotireozom ili neuromišićnim oboljenjima, uključujući amiotrofičnu lateralnu sklerozu. Komplikacije mogu da se jave ako uz statine pijemo i alkohol. Kod nekih statina neželjene reakcije su moguće i posle prekomernog konzumiranja soka od grejpfruta.

Koje namirnice i lekovi mogu da stupe u interakciju sa statinima?

Sok od grejpfruta sadrži hemikaliju koja može da ometa delovanje enzima koji razgrađuju statine u digestivnom sistemu. Ne moramo u potpunosti da izbegavamo grejpfrut, ali savet je da se o pojedinostima dogovorimo sa lekarom.

Postoje i lekovi koji mogu da stupe u interakciju sa statinima i povećaju rizik od neželjenih efekata, a to su najčešće sledeći lekovi:

• Amjodaron, lek za poremećaje srčanog ritma
• Gemfibrozil, lek za snižavanje holesterola
• Terapije za HIV koje se nazivaju inhibitori proteaze, kao što je ritonavir
• Antibiotici i antimikotici, kao što su klaritromicin i itrakonazol
• Imunosupresivni lekovi, kao što je oralni ili intravenski ciklosporin

Mnogi lekovi mogu da stupe u interakciju sa statinima. Obavezno navedite lekaru koje lekove uzimate pre nego što počnete terapiju statinima.

Kako da ublažimo neželjene efekte statina?

Savet je da se sve radi uz prethodnu konsultaciju sa zdravstvenim radnikom. Moguća je, u dogovoru sa lekarom, kratka pauza u terapiji statinima. Ponekad je teško utvrditi da li su bolovi u mišićima ili druge tegobe posledica delovanja statina ili deo procesa starenja. Pauza može da pomogne da se utvrdi stvarni uzrok.

Nekada se tegobe ublažavaju prelaskom na drugi statin. Lekari napominju da je moguće, iako malo verovatno, da jedan statin izaziva neželjene efekte. Simvastatin može češće da bude razlog bolova u mišićima, naročito u visokim dozama.

Niža doza leka može da ublaži neželjene efekte, ali donekle i da umanji sposobnost leka da snizi visok holesterol. Druga opcija je uzimanje leka svaki drugi dan, posebno kod statina koji duže ostaju u krvi.

Savet lekara je i da, ako nismo navikli na fizičku aktivnost, ne planiramo vežbe jačeg intenziteta, jer nagle promene mogu da povećaju rizik od povrede mišića. Najbolje je postepeno menjati rutinu vežbanja.

Smatra se da suplementi koenzima Q10 mogu da spreče neželjene efekte statina, ali je potrebno više podataka i istraživanja na ovu temu.

Preporuka je da pažljivo odmerimo sve rizike i koristi. Statini smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara, dok je rizik od opasnih neželjenih efekata veoma nizak. Čak i ako su tegobe zbog statina frustrirajuće, nemojte da prestanete da pijete lek bez prethodnog razgovora sa zdravstvenim radnikom.

(eKlinika)