Čvorići u mišićima najčešće su posledica povrede ili prejakog naprezanja mišića. Stručno se zovu miogeloza, lekari kažu da nisu klinički entitet, niti zvanična dijagnoza, ali dosta pacijenata se žali na bol i smanjenju funkciju mišića zahvaćenog promenama. Miogeloza može da se ispolji na bilo kojem mišiću, ali najčešće se bolne senzacije osećaju na vratu, gornjem delu leđa. Ovo nije alarmantna, nego više neprijatna tegoba koja se nekada meša sa fibromialgijom.
Kako dolazi do pojave čvorića u mišićima?
Nepravilan položaj ili dugotrajan položaju tela na primer pred kompjuterom, neki deformiteti, stalan pritisak na određene mišiće, ali i psihička napetost i stalni stres mogu da dovedu do osećaja čvorića u mišićima. Kada pokušamo da se opustimo posle dužeg prinudnog položaja tela, moguće je da neće doći do relaksacije svih mišićnih vlakana, nego do čvorića koji nekada mogu da se osete pod dodirom kao „klikeri“. Nije do kraja jasno zašto dolazi do miogeloze, smatra se da je sve možda posledica smanjenje produkcije kolagena, koja se javlja sa starenjem i usled delovanja mlečne kiseline.
Čvorići u mišićima uglavnom su posledica višesatnog sedenja ili spavanja u nezgodnom položaju tela. Mogući su i kao reakcija na loše držanje tela, posle neadekvatno izvedenih vežbi.
Povišen je mišićni tonus najčešće vrata
Miogeloze su uglavnom posledica jake preopterećenosti mišića, povišenog mišićnog tonusa, najčešće vrata ili leđnih lopatica. Kada predugo sedimo dolazi do pritiska na mišiće gornjeg dela leđa čiji je zadatak da održavaju glavu i ramena stabilnim i na kraju zbog jakog pritiska na njih do bola.
Slaba fizička aktivnost, celodnevno sedenje takođe su faktor rizika za pojavu miogeloze. Kada posle dugotrajne neaktivnosti počnemo da vežbamo dolazi do lučenja mlečne kiseline, koju pospešuje i svakodnevni stres. Veruje se da se čvorići u mišićima javljaju kada tkivima nedostaje kiseonik, a u isto vreme rasta nivo mlečne kiseline usled čega dolazi do bola i osećaja umora.
Kako se leči miogeloza?
Čvorići u mišićima se uglavnom leče nefarmakološkim merama. Profesionalna masaža može da dosta pomogne, smanji mišićnu napetost i poveća pokretljivost tela. Stručnjaci naglašavaju da rezultati masaže u bitnoj meri zavise od stručnosti terapeuta, jer nije dobro da je pritisak suviše slab niti prejak, jer onda neće biti efekta. Moguće je da stalni pritisak na vrat i gornji deo leđa dovede do bolova, ali i smanjene pokretljivosti glave i vrata, ramena. Bolovi i ukočenost mogu da se tretriraju i primenom elektroterapije.
Bol se često vraća, savetuju se vežbe istezanja
Lekovi za ublažavanje bolova nisu uvek dobra opcija, jer se bol često vraća. Većina terapeuta zato savetuje vežbanje ili vežbe istezanja kao dobru preventivnu meru. Smatra se da vežbe istezanja ublažuju i osećaj bola i napetosti mišića. Savet je da se pazi i na način ishrane, da se izbegava preterana konzumacija mesa, šećera, mlečnih proizvoda koji mogu da pojačaju stvaranje mlečne kiseline. Potrebno je da obezbedimo telu dovoljne količine vode. Savetuje se sok od limuna, dosta voća i povrća.
