Milioni su odustali od statina zbog straha: nova otkrića menjaju sve što smo mislili da znamo

Statini su među najčešće propisivanim lekovima na svetu. Već decenijama spasavaju živote jer smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara, ali ih istovremeno prati duga lista mogućih neželjenih efekata zbog koje se mnogi pacijenti dvoume ili odustaju od terapije.

Neka neželjena dejstva nisu posledica korišćenja statina

Nova velika studija donosi važno ohrabrenje: većina tih neželjenih dejstava zapravo nije izazvana statinima.

Najobimnija analiza do sada, objavljena u uglednom medicinskom časopisu The Lancet, pokazala je da od čak 66 neželjenih efekata navedenih u uputstvima za statine, samo četiri imaju čvrste naučne dokaze da su povezani sa ovim lekovima. Reč je o blagim promenama jetrenih enzima, manjim poremećajima funkcije jetre, promenama u urinu i pojave otoka mekih tkiva (najčešće u predelu nogu, članaka i šaka), a i ti rizici su vrlo mali.

Studija je obuhvatila 19 randomizovanih kliničkih ispitivanja sa više od 124.000 učesnika, koji su praćeni u proseku četiri i po godine. Istraživači nisu pronašli ubedljive dokaze da statini uzrokuju probleme koje pacijenti često navode, poput gubitka pamćenja, depresije, poremećaja sna ili trnjenja ruku i nogu.

– Videli smo da se ove tegobe javljaju podjednako često kod ljudi koji uzimaju statine i kod onih koji ih ne uzimaju. To znači da se mogu javiti tokom terapije, ali nisu njen uzrok – objasnila je prof. dr Kristina Rajt sa Univerziteta u Oksfordu, glavna autorka studije.

Stručnjaci naglašavaju da korist od statina daleko nadmašuje potencijalne rizike, ali i da bi uputstva o lekovima trebalo ažurirati kako bi pacijenti i lekari donosili odluke na osnovu tačnih informacija, a ne straha.

Za bol u mišićima postoji objašnjenje

Iako je većina strahova oko statina neopravdana, bolovi u mišićima ostaju najpoznatiji i najčešći razlog zbog kog neki pacijenti prekidaju terapiju. Dobra vest je da su naučnici sada konačno objasnili zašto se to dešava.

Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije i Univerziteta Viskonsin, u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, otkrili su tačan molekularni mehanizam iza statinom izazvanog bola u mišićima. Koristeći naprednu tehniku krio-elektronske mikroskopije, uspeli su da „vide“ kako statini deluju na ključni protein u mišićnim ćelijama, takozvani rianodinski receptor.

Ovaj protein ima ulogu „kapije“ koja kontroliše protok kalcijuma u mišićima. Kada statini stupe u interakciju sa njim, kanal ostaje otvoren duže nego što bi trebalo, što dovodi do curenja kalcijuma. Višak kalcijuma može biti toksičan za mišićne ćelije i izazvati bol, slabost, a u retkim slučajevima i ozbiljna oštećenja.

– Po prvi put imamo jasan uvid, gotovo atom po atom, u to kako statini pokreću ovaj proces. To objašnjava zašto neki pacijenti osećaju bolove u mišićima – naveo je jedan od autora studije, dr Stiven Molinarolo.

Put ka bezbednijim statinima

Ovo otkriće ne znači da statini nisu bezbedni, već otvara vrata razvoju novih, još sigurnijih lekova. Naučnici veruju da bi se malim izmenama u strukturi molekula statina moglo zadržati njihovo snažno dejstvo na snižavanje holesterola, a istovremeno smanjiti rizik od bolova u mišićima.

Važno je istaći da teški oblici oštećenja mišića pogađaju mali procenat ljudi, u odnosu na  više od 200 miliona ljudi širom sveta koji koriste statine. Ipak, i blaži bolovi i umor često su razlog da se terapija prekine, što povećava rizik od srčanih i moždanih udara.

Stručnjaci zato poručuju da odluku o uzimanju statina uvek treba donositi u razgovoru sa lekarom, uz razmatranje koristi i mogućih rizika za svakog pojedinca. Nova istraživanja, međutim, jasno pokazuju jedno: za većinu ljudi statini su bezbedni, efikasni i i dalje jedan od najvažnijih saveznika u zaštiti zdravlja srca.

(eKlinika.rs)