Rabdomioliza je stanje u kojem dolazi do brze razgradnje oštećenog mišićnog tkiva. Retko je medicinsko stanje, ali može da bude i životno ugrožavajuće, ako se ne reaguje na vreme. Moguće je da se javi posle jake, iscrpljujuće i dugotrajne fizičke aktivnosti. Prepoznaje se po izrazito tamnoj mokraći i bolovima u mišićima. Simptomi su, ipak, individualni i neće biti istovetni kod svih osoba, na primer pojedini pacijenti nemaju bolove u mišićima. Ukoliko uočimo neke od simptoma potrebno je što pre da se javimo lekaru, kako ne bi došlo do komplikacija i otkazivanja rada bubrega.
Fizički napor i dalje nije prepoznat kao faktor rizika
Rabdomioliza je medicinsko stanje kada se oštećeno mišićno tkivo brzo razgrađuje. Patofiziološka osnova rabdomiolize je oslobađanje intraćelijskog kalcijuma iz skeletnih mišića u cirkulaciju, što može da dovede do akutne bubrežne insuficijencije, objašnjavaju lekari. Stanje je, pored bolova u mišićima i tamne boje urina, praćeno i malaksalošću. Stručnjaci naglašavaju da je rabdomioliza često isprovocirana jakim fizičkim naporom, koji i dalje nije u dovoljnoj meri prepoznat kao faktor rizika.
Šta se dešava kada dođe do razgradnje mišića?
Kada dođe do razgradnje mišića, toksične komponente prodiru u cirkulaciju i mogu ozbiljno da oštete bubrege. Pored ekstremnog fizičkog napora, ovo potencijalno fatalno stanje, može da bude i posledica jake traume, upotrebe nekih lekova ili osnovnog fizičkog stanja pacijenta.
Rabdomioliza je retko stanje, ali potencijalno ozbiljno tako da zahteva punu pažnju. Ukoliko primetimo ukočenost, otok, bol u mišićima, slabost, tamnu boju mokraće, koja može da bude i crvenkasta, potrebno je da obavezno potražimo pomoć. Simptomi se razvijaju obično u roku od tri dana posle povrede mišića.
Moguće je da neko neće imati jaki bolove, ipak ako su prisutni ostali simptomi bolje je da se javimo lekaru. Kod pojedinih pacijenata uočava se i dehidracija, umanjeno mokrenje, pa čak i gubitak svesti.
Akutno oštećenje bubrega javlja se kod 15 do 50 odsto pacijenata
Lekari naglašavaju da su bol u mišićima, slabost i crvenkasto-braon urin klasični simptomi, koji su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata sa rabdomiolizom. Stručnjaci podvlače da čak oko 50 odsto pacijenata nema problema sa mišićima. Kada se javi bol u mišićima, on utiče i na ramena, butine, donji deo leđa, listove nogu. Osoba može imati rabdomiolizu i bez obojenog urina, upozoravaju stručnjaci.
Znaci i simptomi zavise u bitnoj meri od uzroka prvobitne povrede mišića. Akutno oštećenje bubrega, prema nekim statistikama, javlja se kod 15 do 50 odsto pacijenata sa komplikacijama rabdomiolize.
Kako najčešće dolazi do rabdomiolize?
Ozbiljne povrede tela, na primer, opekotine koje zahvataju veliku površinu kože, strujni udar, traume usled kojih dolazi do brzog raspadanja mišićnih vlakana mogu da dovedu do rabdomiolize.
Izrazito naporna fizička aktivnost, vežbe visokog intenziteta na koje telo nije pripremljeno, kada mišići nemaju dovoljno vremena za oporavak a ipak se izlažu naporu, takođe može da bude okidač za pojavu ovog stanja.
Jaka dehidracija i fizička aktivnost pri toplim vremenskim uslovima mogu da dovedu do brze razgradnje mišića. Toplota uzrokuje bržu razgradnju mišića.
Moguće je da se stanje javi i posle nesmotrene upotrebe lekova kao što su antipsihotici, antidepresivi, antivirusni lekovi. Statini takođe mogu dovesti do rabdomiolize, posebna pažnja potrebna je ako osoba ima dijabetes ili neku bolest jetre.
Rabdomioliza može da bude i reakcija na upotrebu heroina, LSD-a, kokaina i alkohola. Medicinska stanja kao što su McArdleova bolest i Dišenova mišićna distrofija mogu dovesti do rabdomiolize.
Rabdomioliza je stanje koje može da pogodi svaku osobu
Kada dođe do razgradnje mišića u cirkulaciju dospevaju velike količine kalijuma, fosfata, mioglobina, kreatin kinaze, urata. U normalnom stanju bubrezi uklanjaju viškove obih komponenti i izbacuju ih iz tela putem mokraće. Ipak ako je previše navedenih materija bubrezi ne mogu dovoljno brzo da rade i izbave ih iz tela. U ovakvoj situaciji može da dođe do bubrežne insuficijencije.
Rabdomioliza je stanje koje može da pogodi svaku osobu, ali u povećanom riziku su sportisti maratonci, osobe koje intervalno i jako fizički vežbaju. Povremena nešto jača fizička aktivnost ili vežba izdržljivosti neće dovesti do povrede mišića, ali rizik se povećava ako se mišići u dovoljnoj meri ne oporave.
Neodgovarajući uslovi na ranom mestu, suviše vrući pogoni i hale, mogu da dovedu do rabdomiolize. Na udaru su vatrogasci, zaposleni u livnicama koji rade teške fizičke poslove. Stanje je moguće i u vojnom kampu, kod vojnika koji su na izrazito intenzivnoj obuci.
Rabdomioliza može da se javi i posle dugotrajnog ležanja usled neke povrede, posebno kod starijih osoba od 65 godina.
Moguće komplikacije
Pored oštećenja ili otkazivanje bubrega, kod rabdomiolize može da dođe i do abnormalnosti u nivou elektrolita, metaboličke acidoze, kompartment sindroma. Ukoliko ne dođe do brze medicinske reakcije stanje može da ugrozi život.
Kako se potvrđuje stanje?
Lekar potvrđuje dijagnozu ispitivanjem krvi, nekada se rade i dodatni testovi za otkrivanje mioglobina u urinu kako bi se potvrdila dijagnoza. Mioglobin je protein u mišićnom tkivu i ima bitnu ulogu u skladištenju i transportu kiseonika u mišićima. Kada dođe do oštećenja mišića ovaj protein prodire u krvotok i zato je dobar marker u dijagnostici mišićnih oštećenja.
Leči se uzrok
Leči se pre svega uzrok koji je doveo do oštećenja mišića i komplikacija. Obično se daje intravenska tečnosti kako bi se sprečilo, ili ako je potrebno lečilo akutno oštećenje bubrega. Moguće je da pacijent ostane nekoliko dana u bolnici. Pacijenti bez komplikacija osećaju se dosta bolje u roku od nekoliko nedelja. Savetuje se odmaranje i pauza od nekoliko nedelja, pre nego što ponovo počnemo da vežbamo. Bitno je da se fizička aktivnost primenjuje pod nadzorom stručnog lica.
Rabdomioliza može da se izbegne
Ovo neprijatno stanje možemo da sprečimo dobro organizovanim vežbanjem. U slučaju da se osećamo jaku umorno tokom vežbanja potrebno je da obustavimo aktivnost i da se odmaramo. Savet je da pažljivo slušamo telo i da se ne naprežemo van naših trenutnih mogućnosti.
Potrebno je da se piju dovoljne količine vode i da prostorija u kojoj se izvodi fizička aktivnost ne bude pregrejana.