Akutna bubrežna insuficijencija može biti uzrokovana raznim zdravstvenim stanjima koja oštećuju bubrege. Bubrezi mogu brzo otkazati ako su direktno oštećeni lekovima ili drugim toksinima, ako su lišeni krvi i kiseonika ili ako su ozbiljno oštećeni bolešću.
Uobičajeni uzroci akutne bubrežne insuficijencije
Akutna bubrežna insuficijencija posledica je teškog i brzog oštećenja bubrega. Može biti reverzibilna ili trajna, što rezultira trajnom disfunkcijom bubrega.
Stanja koja izazivaju akutnu bubrežnu insuficijenciju uglavnom se javljaju iznenada, uzrokujući ozbiljno oštećenje bubrega u roku od nekoliko sati ili dana.
– Toksini
Lekovi sadrže komponente koje moraju da prođu kroz bubrege dok se obrađuju u organizmu. Neke od ovih hemikalija mogu izazvati toksično oštećenje bubrega, uzrokujući njihovo otkazivanje.
Medicinski tretmani koji su povezani sa otkazivanjem bubrega uključuju:
- kontrast koji se koristi za snimanja, kao što su CT skeniranje i MRI skeniranje
- antibiotici, kao što su aminoglikozidi (streptomicin, gentamicin i amikacin) i vankomicin
- ACE inhibitori, kao što su lotensin i prinivil
- nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), kao što su ibuprofen, naproksen i alopurinol
- furosemid
- inhibitori protonske pumpe, kao što su omeprazol, esomeprazol magnezijum ili lansoprazol
Ponekad je uzrok akutne bubrežne insuficijencije očigledan ako je lek primenjen u bolničkom okruženju. Ako se lekovi uzimaju kod kuće i na njih se zaboravi, može da bude teže da se identifikuje uzrok akutnog zatajenja bubrega.
– Šok
Šok je po život opasno stanje koje izaziva ozbiljne poremećaje u funkcijama tela, a često izaziva i značajna oštećenja više organa.
Stanja kao što su brz gubitak krvi, ekstremna dehidracija, velika infekcija ili otkazivanje organa mogu dovesti do šoka. Ovi uslovi dovode do pada krvnog pritiska ili snabdevanja krvlju ispod praga potrebnog za održivu funkciju bubrega i mogu izazvati iznenadno oštećenje bubrega.
– Sepsa
Sepsa je ozbiljna fizička reakcija koja je često povezana sa septikemijom (infekcija koja uključuje krv). Ova stanja mogu izazvati akutnu bubrežnu insuficijenciju kao rezultat šoka i/ili širenja infekcije na bubrege.
– Period posle operacije
Akutna bubrežna insuficijencija može se razviti u prvih nekoliko dana nakon operacije.
Faktori rizika koji povećavaju šanse za akutnu bubrežnu insuficijenciju nakon operacije uključuju:
- godine starosti: starije osobe češće se povezuju sa akutnom bubrežnom insuficijencijom nakon operacije nego mlađe, posebno one koje već imaju bolest bubrega
- smanjena funkcija bubrega pre operacije: osoba koja već ima smanjenu funkciju bubrega verovatnije će doživeti akutnu bubrežnu insuficijenciju posle operacije nego neko ko nema problema sa bubrezima
- druga medicinska stanja: osobe koje imaju visok krvni pritisak, bolest srca ili dijabetes, u većem su riziku od akutne bubrežne insuficijencije nakon operacije
- vrsta operacije: veliki hirurški zahvat na srcu ili krvnim sudovima izaziva promene u protoku krvi i može povećati rizik od akutne bubrežne insuficijencije nakon operacije
- medicinske komplikacije: traumatske povrede, značajan gubitak krvi, nizak krvni pritisak, smanjeni nivoi kiseonika ili septički šok pre, tokom ili posle operacije takođe mogu povećati šanse za razvoj akutnog zatajenja bubrega zbog nemogućnosti bubrega da funkcionišu kako bi trebalo kada su izloženi ovim uslovima
- infekcija urinarnog trakta: razvijanje teške infekcije urinarnog trakta nakon operacije može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije, posebno ako se infekcija ne leči ili ako se ne poboljša lečenjem
Akutna bubrežna insuficijencija koja se razvija nakon operacije može se otkriti analizom krvi.
Izlučivanje urina još je jedna mera akutne bubrežne insuficijencije. Izlučivanje urina manje od 0,5 mililitara urina po kilogramu telesne težine na sat koje traje šest sati ili duže znak je akutnog zatajenja bubrega.
Kod većine ljudi koji dožive akutnu bubrežnu insuficijenciju nakon operacije stanje će se poboljšati u roku od nekoliko nedelja.
Nekim osobama koje dožive akutnu bubrežnu insuficijenciju nakon operacije može da bude potrebna dijaliza. Obično se funkcija bubrega poboljšava tokom vremena, a dijaliza obično nije neophodna dugoročno. Ređe se dešava da je oštećenje bubrega trajno i da je neophodna dugotrajna dijaliza dok se transplantacijom bubrega ne obezbedi funkcionalan bubreg.
– Alergijska reakcija
Velika alergijska reakcija generalno brzo se razvija i može uticati na funkciju srca i protok krvi do te mere da bubrezi mogu biti lišeni adekvatne krvi i kiseonika. Posledica je akutna bubrežna insuficijencija.
– Glomerulonefritis
Glomerulonefritis je zapaljenje bubrega i generalno se javlja sporo, izazivajući progresivno oštećenje bubrega. Međutim, može dostići tačku u kojoj iznenada postaje očigledna, izazivajući teške i simptome koji brzo napreduju, slične onima kod akutne bubrežne insuficijencije.
Uobičajeni uzroci glomerulonefritisa su sledeći:
- infekcije
- autoimuna bolest
- vaskularna upala
Ponekad uzrok glomerulonefritisa nije poznat.
– Inflamatorna bolest
Inflamatorna stanja, kao što su lupus i Bergerova bolest, izazivaju upalu različitog stepena i mogu uticati na bilo koji organ u telu. Upala vremenom utiče na bubrege, uzrokujući progresivno, a ne akutno zatajenje bubrega. Postepeno otkazivanje bubrega može izazvati iznenadnu pojavu simptoma i može naglo postati primetno tokom kratkog vremenskog perioda.
Genetika
Naučnici su otkrili neke genetske veze sa akutnom bubrežnom insuficijencijom, ali izgleda da je ta povezanost slaba. Sve u svemu, u ovom trenutku još je teško doneti definitivne zaključke o genetici akutnog zatajenja bubrega.
Kardiovaskularna oboljenja
Stanja koja se odnose na srce ili krvne sudove mogu uticati na dotok krvi u bubrege. Krvni ugrušci mogu uticati i na bubrege. Kada se ovi događaji dese brzo, izazivaju iznenadno oštećenje bubrega, što dovodi do akutne bubrežne insuficijencije.
– Infarkt
Srčani udar može izazvati brzo smanjenje dotoka krvi u bilo koji organ tela, uključujući bubrege. Ozbiljan nedostatak protoka krvi i snabdevanja kiseonikom može izazvati akutnu bubrežnu insuficijenciju.
– Krvni ugrušci
Krvni ugrušci mogu da se formiraju u krvnim sudovima bubrega ili mogu da putuju iz drugih delova tela u bubrege. Ako dovoljno velika površina bubrega pati od nedostatka protoka krvi zbog blokade koju stvara krvni ugrušak, onda može doći do akutne bubrežne insuficijencije.
– Bolesti krvnih sudova
Kada su krvni sudovi zahvaćeni bolestima kao što su ateroskleroza (otvrdnjavanje arterija) ili vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), to obično utiče na krvne sudove u celom telu. Ovo se odnosi i na one koji bubrege snabdevaju krvlju.
Vaskularna bolest generalno uzrokuje sporo napredovanje bubrežne insuficijencije, a ne akutnu bubrežnu insuficijenciju. Ali, nakon perioda sporog napredovanja bez simptoma ili očiglednih efekata, vaskularna bolest može iznenada izazvati simptome koji su slični simptomima akutnog zatajenja bubrega.
Životne navike
Generalno, problemi sa životnim navikama nisu vodeći uzrok akutne bubrežne insuficijencije. Ali, postoje neki faktori životnih navika koji mogu povećati šanse za razvoj ovog stanja.
– Ilegalna upotreba droga
Upotreba ilegalnih droga može izazvati iznenadnu, brzu toksičnost za bubrege. Pored toga, droge koje se ubrizgavaju povećavaju rizik od agresivnih infekcija koje mogu napredovati i izazvati sepsu.
– Zloupotreba alkohola
Zloupotreba alkohola više oštećuje jetru nego bubrege. I jetra i bubrezi metabolišu (razgrađuju i detoksikuju) hranu, lekove i supstance koje kruže po celom telu.
Prekomerna upotreba alkohola (više od 10 do 14 pića nedeljno) uzrok je postepenog direktnog oštećenja bubrega. Pored toga, kada je jetra oštećena i ne može pravilno da metaboliše materijale, veća je verovatnoća da će bubrezi pretrpeti posledice toksina u telu, zbog čega na kraju takođe mogu da otkažu.
Otkazivanje bubrega zbog alkohola spor je proces. Kao i drugi postepeni uzroci, efekti mogu iznenada postati primetni i manifestovati se kao akutna bubrežna insuficijencija.
– Prekomerna upotreba analgetika
Nekoliko lekova protiv bolova koji se prodaju bez recepta mogu izazvati akutnu bubrežnu insuficijenciju, posebno kada je reč o prekomernoj ili hroničnoj upotrebi.
Svakodnevna upotreba lekova protiv bolova često dovodi do povratnog bola kada prestane dejstvo lekova, čime se stvara ciklus koji nas potencijalno izlaže nepotrebnim i možda štetnim dozama lekova.
Osobe koje uzimaju velike količine lekova protiv bolova, o svom bolu i zdravstvenom stanju treba da razgovaraju sa svojim lekarom kako bi se izbeglo oštećenje bubrega i utvrdilo da li uzrok bola može biti ozbiljan zdravstveni problem.
