Jagode su bogate vitaminima, mineralima, vlaknima i jedinjenjima sa antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Smatraju se zdravim jagodičastim voćem, odnosno hranom, jer mogu da pomognu u prevenciji različitih stanja. Idealan su izvor vlakana, jer jedna porcija sadrži oko 3 grama vlakana, a preporučeni dnevni unos je 12 g. Bogate su vitaminom C i magnezijumom. Ipak, postoji nekoliko grupa ljudi koje ne bi smele da jedu jagode ili bi trebalo da ih konzumiraju s oprezom.
Postoje grupe ljudi koji jagode ne treba da jedu ili da ih pažljivo konzumiraju
Čak i jagode za koje se kaže da su „slatke kao med“ nisu zabranjene osoba koje imaju problem sa nivom šečera u krvi jer je dokazano da ovo voće ne škodi osobama sa dijabetesom. Ali, postoje kategorije ljudi koje bi trebalo da budu oprezne kada dođe sezona jagoda. Stručnjaci preporučuju da bi trebalo da ih izbegavaju:
1. Osobe alergične na jagode
Jagode mogu da izazovu alergijske reakcije, naročito kod dece. Alergija se javlja zbog reakcije imunog sistema na određene proteine koji se nalaze u jagodama.Kod osoba koje su alergične, imuni sistem greškom identifikuje proteine iz jagoda kao opasne. To izaziva alergijsku reakciju – oslobađaju se hemikalije poput histamina, koje dovode do simptoma kao što su:
- Svrab usta, jezika ili grla
- Osip ili koprivnjača
- Curenje iz nosa, kijanje
- Oticanje usana ili lica
- U težim slučajevima javljaju se problemi s disanjem ili anafilaksija.
Protein Fragaria allergen 1 (Fra a 1) je glavni alergen u jagodama i strukturalno sličan polenu breze, pa osobe alergične na polen često reaguju i na jagode (oralni alergijski sindrom). Ako neko ima alergiju na polen breze, jabuke ili lešnike, može reagovati i na jagode zbog sličnih proteina – što je stanje poznato kao unakrsna reaktivnost.
2. Osobe sa intolerancijom na histamin
Jagode prirodno sadrže histamin i mogu da pogoršaju simptome kod ljudi osetljivih na histamin. Obično izazivaju jače glavobolje, probleme sa varenjem, osip na koži… Osim što se histamin oslobađa oekom alergijske reakcije, lekari upozoravaju da možemo da ga unesemo u organizam i spoljnim putem, konzumiranjem raznih vrsta hrane i pića koji prirodno sadrže histamin kao aktivni sastojak ili on nastaje tokom njihove razgradnje.
3. Bebe mlađe od godinu dana
Jagode se često odlažu u ishrani beba bar do 12. meseca zbog potencijalne alergije, ali i kiselina koje mogu da iritiraju bebin osetljiv želudac ili creva. Posebno u prvoj godini života jagode mogu da izazovu alergiju koja se javlja kao osip oko usta, crvenilo, oticanje ili se čak javljaju ozbiljnije reakcije kao što je urtikarija. Ta rekacija se dešava jer jagode sadrže proteine koji mogu da stimulišu imunološki sistem beba koje još nemaju potpuno razvijen digestivni trakt. I pored svega navedenog ne treba zaboraviti da jagode spadaju u kategoriju voća koje se najčešće prska pesticidima. Ukoliko nisu organske i temeljno oprane, jagode mogu da budu štetne za bebin organizam koji je još u razvoju.
4. Osobe sa gastritisom, čirom ili osetljivim želucem
Jagode su kisele, sadrže nekoliko vrsta kiselina i mogu da iritiraju sluzokožu želuca. Najvažnija i najzastupljenija je jabučna kiselina ili malatna kiselina, a u manjoj meri jagode sadrže i limunsku kiselinu. Osim toga, u plodu su prisutne i male količine salicilne kiseline. Jabučna kiselina daje jagodama karakterističnu kiselkastu notu, od limunske kiseline zavisi ukupna kiselost ploda, a salicilna kiselina, kao prirodni antiinflamatorni agens, može da izazove reakcije kod osetljivih osoba. Zbog toga se ove bobice ne preporučuju osobama koje pate od gastritisa, gastroezofagealnog refluksa (GERB) ili čira na želucu.
5. Ljudi koji uzimaju određene lekove (za razređivanje krvi)
Jagode sadrže salicilate, prirodne supstance slične aspirinu, koje mogu da utiču na zgrušavanje krvi. Zbog toga ljudi koji uzimaju lekove za razređivanje krvi, poput varfarina, moraju da budu pažljivi sa unosom određenih namirnica, uključujući i jagode, ali ne zato što su zabranjene, već zato što mogu da utiču na dejstvo leka. Varfarin deluje tako što podstiče delovanje vitamina K, koji je ključan za zgrušavanje krvi. Hrana bogata vitaminom K (kao što su kelj, spanać i brokoli) može da smanji efikasnost varfarina. Jagode imaju vrlo malo vitamina K, pa same po sebi nisu problem u tom smislu. Ali, jagode sadrže prirodne salicilate, koji su slični aktivnom sastojku u aspirinu i takođe mogu uticati na zgrušavanje krvi. Kada se kombinuju sa lekovima za razređivanje krvi, te supstance mogu da povećaju rizik od krvarenja, posebno ako se konzumiraju u velikim količinama.
