Masna jetra i propustljiva creva: tiha komunikacija u telu koja odlučuje o našem zdravlju

U našem telu se neprestano vodi jedan važan, ali potpuno nečujan razgovor. Vode ga creva i jetra. I kada su u slozi, mi se osećamo dobro. Kada se posvađaju, posledice mogu biti ozbiljne.

U digestivnom traktu žive bilioni mikroorganizama. Bakterije, virusi i gljivice koje zajedno čine crevni mikrobiom. Oni ne utiču samo na varenje, već i na imunitet, upalne procese, pa čak i na to koliko se masti taloži u jetri.

Stručnjaci ovaj odnos nazivaju osovinom creva i jetre. Kako objašnjava prof. dr Rohit Lumba, hepatolog sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, taj odnos je presudan tokom čitavog toka bolesti jetre i ne može se ignorisati.

Kada ravnoteža nestane

Dok je mikrobiom u ravnoteži, organizam funkcioniše skladno. Ali kada se pojedine vrste bakterija previše namnože, a druge nestanu, počinju problemi.

Istraživanja pokazuju da ljudi sa masnom jetrom često imaju izmenjen sastav bakterija u crevima. Reč je o masnoj jetri koja nije posledica alkohola, već poremećaja metabolizma, danas poznatoj kao MASLD. To je najčešća bolest jetre na svetu i pogađa oko trećine odrasle populacije.

Ključna poruka je jednostavna: creva i jetra moraju da rade kao tim. A način na koji se hranimo i koliko se krećemo direktno određuje da li će taj tim funkcionisati ili ne.

Kako creva i jetra komuniciraju

Creva i jetra su povezani portalnom venom, svojevrsnim autoputem kojim krv i hranljive materije iz digestivnog sistema stižu pravo u jetru. Zadatak jetre je da neutrališe štetne supstance pre nego što dospeju u ostatak tela.

Jetra proizvodi i žuč, tečnost koja pomaže razgradnju masti. Kada žuč stigne u creva, mikrobi je dalje „obrađuju“ i stvaraju sekundarne žučne kiseline koje imaju važne uloge u regulaciji hormona i apsorpciji vitamina.

Ali kada je mikrobiom poremećen, menja se i sastav tih kiselina. Tada dolazi do lošije apsorpcije masti, novih promena u mikrobiomu i stvaranja začaranog kruga koji šteti i crevima i jetri.

Još jedan ozbiljan problem nastaje kada se štetne bakterije prekomerno razmnože. One oslobađaju upalne molekule koji kroz portalnu venu stižu do jetre, izazivaju zapaljenje i oštećenje tkiva.

Sve počinje na tanjiru

Masna jetra često ide ruku pod ruku sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću. Ono što ih povezuje jeste ishrana.

Svaki obrok koji pojedemo hrani i nas i bakterije u našim crevima. Brza hrana, industrijski prerađeni proizvodi i previše šećera vrlo brzo mogu da naruše zaštitnu barijeru creva.

Doktor Lumba upozorava da čak i mesec dana ishrane bogate brzom hranom može da učini creva propustljivim. To znači da štetne supstance lakše prolaze kroz zid creva i ulaze u krvotok, izazivajući zapaljenje u čitavom telu.

Posebno opasan je rafinisani šećer, a naročito fruktoza iz zaslađenih pića i industrijskih proizvoda. Studije su pokazale da visok unos fruktoze povećava stvaranje masti u jetri i olakšava prolazak bakterijskih toksina iz creva u krv.

Kada ti toksini stignu do jetre, podstiču zapaljenje, nagomilavanje masti i oštećenje ćelija jetre.

„Propustljiva“ creva i teži oblici bolesti

Kod ljudi sa težim oblikom masne jetre, poznatim kao MASH, creva su često još propustljivija. Ako se ovaj proces nastavi godinama, može dovesti do pojave ožiljaka na jetri, ciroze, pa čak i raka jetre.

Važno je naglasiti da fruktoza iz voća nije ista kao ona iz gaziranih pića i slatkiša. Da biste dostigli štetne količine, morali biste da pojedete ogromne količine voća, koje uz to sadrži vlakna i brojne korisne nutrijente.

Smanjenje unosa rafinisanog šećera i alkohola pravi veliku razliku, čak i kod osoba koje nemaju višak kilograma.

Koje masti birati, a koje izbegavati

Zasićene masti iz maslaca, masnog mesa i brze hrane najviše doprinose masnoj jetri. Sa druge strane, korisne masti iz ribe, orašastih plodova, semenki i biljnih ulja mogu imati zaštitni efekat.

Vlakna su još jedan saveznik zdravlja. Crevne bakterije ih pretvaraju u kratkolančane masne kiseline koje smanjuju zapaljenje, sprečavaju nakupljanje masti i jačaju crevnu barijeru.

Probiotici i prebiotici kao podrška

Prebiotici su hrana za dobre bakterije, dok probiotici sadrže žive korisne kulture. Iako još ne postoje zvanične preporuke, studije na životinjama pokazuju da mogu pomoći u jačanju crevne barijere i smanjenju masnoće u jetri.

Važno je znati da suplementi nisu čarobno rešenje i da se njihova upotreba uvek treba dogovoriti sa lekarom.

Dobra vest je da nije kasno

Ako su promene u ranoj fazi, creva imaju sposobnost da se oporave. Nekoliko meseci ishrane bogate vlaknima, uz manje šećera i zasićenih masti, može da obnovi njihovu zaštitnu ulogu. Isto važi i za masnu jetru.

Fizička aktivnost dodatno pomaže i jetri i crevima. Ali ako se stare navike vrate, vraćaju se i problemi.

Zato je prevencija najvažnija. Male promene, uvedene postepeno, imaju najveću šansu da postanu trajne. Birajte hranu koja hrani vaš mikrobiom, jer kada su creva zdrava, i jetra lakše diše.

(eKlinika.rs)