Jedna od ključnih osnova interaktivne harmonije među ljudima možda leži u izuzetnoj klasi moždanih ćelija poznatih kao neuroni ogledala. Smatra se da neuroni ogledala, otkriveni 1990-ih, igraju vitalnu ulogu u našoj sposobnosti da saosećamo, učimo, pa čak i u evoluciji ljudske kulture. Oni mogu biti osnova za empatiju, društveno ponašanje, pa čak i jezik. Jedan psiholog je ove neurone postavio u istu ravan sa DNK u domenu naučnog otkrića. Neuroni ogledala izgleda da su od najveće važnosti u ljudskom umu. Uprkos njihovom značaju, puna priroda neurona ogledala i njihova tačna uloga u moždanoj mašineriji ostaju misterija koja nastavlja da fascinira neuronaučnike širom sveta.
Otkriće i priroda neurona ogledala
Neurone ogledala prvi je otkrio 1990-ih tim neurofiziologa sa Univerziteta u Parmi u Italiji, na čijem čelu je bio Giacomo Rizzolatti. Istraživači su proučavali moždanu aktivnost majmuna makakija kada su primetili da se određeni neuroni u premotornom korteksu majmuna – delu mozga koji je uključen u planiranje pokreta – aktiviraju ne samo kada majmun izvrši neku radnju, već i kada vidi drugog majmuna (ili čoveka) da je izvršio istu radnju. Ovi neuroni, koji odražavaju radnje drugih kao da ih sam posmatrač izvodi, nazvani su neuroni ogledala.
Ovaj mehanizam preslikavanja kasnije je potvrđen kod ljudi kroz studije neuroimidžinga, koje su pokazale da su se slični regioni mozga aktivirali i kada je osoba izvršila neku radnju i kada je posmatrala da je neko drugi izvodi.
Uloga u empatiji i socijalnoj spoznaji
Smatra se da neuroni ogledala igraju ključnu ulogu u našoj sposobnosti da razumemo postupke i namere drugih, što je fundamentalni aspekt društvene spoznaje. Simulacijom posmatranih radnji u našem sopstvenom mozgu, neuroni ogledala pružaju direktan, visceralni osećaj šta druga osoba radi i zašto to radi – u suštini omogućavajući nam da se „stavimo na njihovo mesto”. Ovo može pomoći da se objasni duboka ljudska sposobnost za empatiju – našu sposobnost da osećamo i razumemo emocije drugih.
U stvari, neka istraživanja su navodila da osobe sa autizmom, razvojnim poremećajem koji karakterišu teškoće u društvenoj interakciji i komunikaciji, mogu imati disfunkciju u sistemu neurona ogledala. Ovo bi potencijalno moglo doprineti oštećenjima u društvenom razumevanju i empatiji koja su često povezana sa ovim stanjem, iako ova hipoteza ostaje predmet tekuće debate.
Neuroni ogledala i ljudska kultura
Osim empatije, neuroni ogledala takođe mogu da budu osnova mnogih drugih jedinstvenih ljudskih sposobnosti, uključujući našu sposobnost za jezik, imitaciju i učenje iz oblasti kulture.
Na primer, neuroni ogledala mogu da obezbede neurološku osnovu za imitaciju, što je kritičan mehanizam za prenošenje veština i znanja kroz generacije – od pravljenja alata, preko kuvanja hrane do sviranja klavira. Odražavajući postupke veštih izvođača, neuroni ogledala mogli bi da nam omoguće da sami naučimo i usvojimo te veštine.
Štaviše, neki istraživači navode da neuroni ogledala mogu biti uključeni u evoluciju jezika. Slično kao i akcije, reči se takođe mogu posmatrati kao simbolični gestovi koje posmatramo i imitiramo. Dakle, mehanizam preslikavanja ovih neurona mogao je biti kooptiran da podrži učenje i razumevanje jezika.
Stalne misterije neurona ogledala
Uprkos značajnom napretku u našem razumevanju neurona ogledala, mnoga pitanja ostaju. Na primer, još ne znamo koliko precizno ovi neuroni doprinose našem razumevanju namera i emocija drugih, ili kako podržavaju učenje složenih veština i jezika. Štaviše, predložena veza između disfunkcije neurona ogledala i autizma kontroverzna je tema koja zahteva dalje istraživanje.
Neuroni ogledala nude fascinantan uvid u neuronsku mašineriju koja podržava naše bogate društvene živote. Dok istraživači nastavljaju da otkrivaju misterije ovih izuzetnih ćelija, možemo očekivati da dobijemo dublji uvid u rad mozga, naše društveno ponašanje i neurološke osnove empatije, kulture, a možda čak i same ljudske svesti.
