Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Nedovoljno sna čini nas sebičnim i manje empatičnim

Priredio/la: D. T.
19:00 - 22. 09. 2022.

Naučnici naglašavaju da lišavanje sna tokom više noći zaredom bitno smanjuje želju da se pomogne drugoj osobi sledećeg i narednih dana

nedovoljno sna Foto: Shutterstock

Nedovoljno sna izaziva brojne negativne promene i povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, depresije, dijabetesa, hipertenzije, seksualne disfunkcije. Nova studija pokazuje da nedostatak sna snažno utiče na psihu, čini nas sebičnim i manje spremnim da pomognemo osobi u nevolji.

Nedovoljno sna ruši spremnost na pomoć drugom čoveku

Istraživači su putem magnetne rezonance ispitivali aktivnosti mozga osoba koje su nedovoljno spavale. Utvrđeno je da su kod ovih ljudi, usled nedostatka sna, manje aktivirani delovi mozga zaduženi za empatiju. Empatija je jedna od temelja civilizovanih društava.

Studija naučnika sa University of California, Berkeley navodi da nedovoljno sna dovodi do sebičnosti i manje spremnosti da se pomogne drugom čoveku. Beleži se manji stepen davanja u dobrotvorne svrhe u nedelji posle početka letnjeg vremena, kada svi spavamo jedan sat manje. 

Psihijatrijske bolesti i nedovoljno sna

Studija, koju su vodili profesori psihologije sa Berklija Eti Ben Simon i Matthew Walke navodi da nedovoljno sna utiče na fizičko i psihičko zdravlje pojedinca.

– Tokom proteklih 20 godina otkrili smo veoma tesnu vezu između zdravog sna i mentalnog zdravlja. Sva veća psihijatrijska oboljenja praćena su nedostatkom sna, nismo zabeležili ni jedan slučaj da je pacijent sa ozbiljnom psihijatrijskom dijagnozom dobro i redovno spavao – tvrdi Walke.

Problem pojedinaca i društva

Ovaj novi rad ukazuje da nedostatak sna ne šteti samo zdravlju pojedinca, već da i degradira društvene interakcije između pojedinaca i strukturu samog društva.

– Uočava se da nedovoljno sna nije više problem samo pojedinca, već i šire zajednice – smatra Simon.

Manja aktivnost delova mozga zaduženih za empatiju

Rad je publikovan u časopisu PLOS Biology. Istraživanje je obuhvatilo tri studije. U prvoj ispitivane su moždane aktivnosti 24 zdrava dobrovoljca, posle 8 sati sna i posle noći u kojoj nisu spavali. Uočeno je da su delovi mozga zaduženi za empatiju bili manje aktivni posle neprospavane noći.

Do čega dovodi samo jedan sat kraćeg sna?

U drugoj studiji u kojoj je praćena aktivnost mozga više od 100 osoba, ispitivano je koliko su ljudi sati spavali koliko često su se budili tokom noći.

Zapaža se da lišavanje sna tokom više noći bitno smanjuje želju da se pomogne drugoj osobi tokom sledećeg dana – kaže Simon.

Treći deo studije  ispitivao je bazu od podataka od 3 miliona dobrotvornih donacija u Sjedinjenim Američkim Državama između 2001. i 2016.  Uočeno je 10 odsto manje donacija, posle prelaska na letnje računanje vremena,  u delovima zemlje gde se prelazi na letnje vreme.
Čak i samo jedan sat manje sna, ima merljiv i stvaran uticaj na velikodušnost- kaže Walke.

Nedovoljno sna je zarazno

Ranija studija ova dva naučnika naglašava da nesanica utiče na socijalnu izolaciju. Osobe koje manje spavaju se osećaju usamljenima ali i manje su spremne da se druže.

-Kada posmatramo širu sliku uviđamo da je nedostatak sna krivac za antisocijalno ponašanje, što ima mnogo negativnih posledica na ljude koji se razvijaju u interakciji sa drugim ljudima. Nedostatak sna čini ljude manje empatičnim, manje velikodušnim, asocijalnim i zarazno je – tvrdi Walke. Prema nekim istraživanjima, više od polovine žitelja razvijenih delova sveta manje spava u toku radne nedelje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend