Od letnjeg računanja vremena deli nas još nekoliko dana. Mnogi se raduju dužim i toplijim danima koji prate ovu promenu satnice, ali, gubitak jednog sata sna može da izazove neuobičajeni osećaj. Stručnjaci The University of Texas Health Science Center u Hjustonu objašnjavaju zašto je važno da pripremimo naša tela za pomeranje sata.
Poremećen unutrašnji sat
– Letnje računanje vremena donosi prilično poteškoća za naš unutrašnji, biloški sat. Naša tela funkcionišu u cirkadijalnom ritmu, koji deluje sinhronizovano sa spoljašnjim ciklusom dan-noć. Dakle, kada pomerimo časovnik za jedan sat, to zaista može da utiče na to kako naša tela reaguju – ističe dr Kristin Eckel-Mahan iz Centra za metaboličke i degenerativne bolesti McGovern Medical School u Hjustonu.
Cirkadijalni ritam teško podnosi nagle promene
Iako se radi samo o sat vremena, dr Eckel-Mahan kaže da je za naš unutrašnji ili cirkadijalni sat
teško da pravi nagle promene, odnosno teško ih podnosi. Cirkadijalni ritam je 24-časovni ciklus koji je deo unutrašnjeg sata tela, a kritični deo biloškog ritma je naš ciklus spavanja i budnosti. Ciklus spavanja i buđenja je naš dnevni obrazac koji određuje kada je vreme za spavanje, a kada za buđenje.
Svaki dan ustajanje po 10 minuta ranije
Da bi se pripremili za predstojeću promenu vremena, dr Eckel-Mahan svakome preporučuje započinjanje postepenog prilagođavanja, pre svega rutine spavanja, i to nedelju dana pre prelaska na letnje računanje vremena.
– Ako započnete da prilagođavate ciklus spavanja i budnosti za samo 10 minuta dnevno, tokom 6 dana uoči pomeranja satnice, zaista možete sebi da olakšate prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena. To vam može biti od velike pomoći u podešavanju vašeg unutrašnjeg sata – objasnila je dr Kristin Eckel-Mahan. To znači da bi tokom tih 6 dana sat trebalo svakog dana naviti za po 10 minuta ranije nego inače. Svetlost igra značajnu ulogu u prilagođavanju unutrašnjeg sata čoveka sa ciklusom spavanja i buđenja. Odlazak ranije na spavanje, kako bi se prilagodili predstojećoj promeni vremena i izlaganju jačoj svetlosti ujutru, takođe može da bude vrlo efikasan način za promenu cirkadijalnog ritma kako bi se održao dobar noćni odmor.
Svetlost je pokretač našeg moždanog sata
Pored prilagođavanja rasporeda spavanja, stručnjaci predlažu i promenu vremena obroka.
– Iako je svetlost primarni pokretač našeg moždanog sata, hrana je vrlo snažan pokretač nekoliko perifernih organa. Ako jedete kasno noću, pri slabom svetlu, to će poslati drugačiji signal vašim organima, poput jetre ili mišića. Dakle, predložila bih da se hrana uzima ranije i da je sinhronizujete sa vremenom odlaska na spavanje – kaže dr Eckel-Mahan koja podseća da spavanje igra važnu ulogu u kognitivnom procesu čoveka, kao i u biološkim procesima poput vraćanja energije telu i uklanjanja otpadnih materija iz moždanih ćelija. San je, kako ističe, važan za zdravlje, podjednako kao i zdrava ishrana i vežbanje, posebno ako se uzme u obzir da je istraživanje pokazalo da loš san može da dovede do povećanog rizika od nezdravog gojenja, pojave raznih bolesti srca, ali i dijabetesa.
