Zašto kucamo u drvo? Klinički psiholog otkriva zašto smo sujeverni i kako praznoverje oblikuje naše odluke

Zašto kucamo u drvo za "ne daj Bože", verujemo da nećemo imati sreće ako nam crna mačka pređe put, verujemo da nećemo imati 7 godina sreće ako razbijemo ogledalo...? Pa, psiholozi kažu da su sve ovo rituali kojima izažavamo praznoverje, odnosno sujeverje. Iako smo svesni da tu nema ničeg natprirodnog, sujeverja mogu da utiču na način na koji postupamo i šta mislimo o sreći i životu uopšte. Zbog čega im onda verujemo, pojasnila je dr Susan Albers, klinički psiholog sa Cleveland Clinic. 

Šta su praznoverja?

- Praznoverja su uverenja ili rituali koji dovode u vezu određene radnje, predmete ili situacije sa srećom ili nesrećom - poput gledanja u zvezdu padalicu uz želju, izbegavanja broja 13 ili nošenja određene majice kad god igra naš omiljeni sportski tim. Ali, naučno  gledano, nema dokaza da praznoverja zaista funkcionišu. Ono što je bitno jeste da ta uverenja pogađaju našu emocionalnu stranu, koja često nadvlada logiku i razum - objašnjava dr Susan Albers, klinički psiholog sa Cleveland Clinic.

Preporučujemo

Koja su najčešća sujeverja?

Sve kulture i društva imaju svoja praznoverja koja se prenose s generacije na generaciju. Dr Albers ističe da ona mogu da se odnose na gotovo sve sfere života, uključujući:

- Praznoverja u vezi kuće/doma - "Ne stavljaj torbu na pod jer ćeš ostati bez novaca".

- Praznoverja o ljubavi i odnosima  - "Ako se dve osobe istovremeno uhvate za kvaku, postaće par" ili "Ako te svrbi levi dlan, izgubićeš novac, desni - dobićeš novac".

- Za sreću - "Kucni tri puta u drvo".

- Praznoverja u vezi nesreća - "Ako se razbije ogledalo, sledi sedam godina nesreće".

- Životinje i priroda - "Ako sova huče blizu kuće, donosi loše vesti ili najavljuje smrt bliske osobe".

Psihologija iza praznoverja

Sujeverja služe da se naš mozak oseća sigurno i opušteno.

- Naš mozak je programiran da prepoznaje obrasce i razvija ih. Volimo kada možemo da vidimo uzrok i posledicu, čak i kada ne postoji. Praznoverja nam pomažu da svet ima više smisla i da se osećamo sigurnije - kaže dr Albers.

Razumljivo je, dakle, da čak i logički nastrojeni ljudi mogu da počnu da sumnjaju da ima  nešto stvarno u praznoverju. Možemo to da nazovemo samoispunjavajućim proročanstvom. Drugim rečima, kada naša uverenja ili predviđanja dovode do toga da postupamo na određeni način, koji, zauzvrat, uzrokuje da ta uverenja ili predviđanja postanu stvarnost.

- Ako vam crna mačka jednog jutra pređe put i razmišljate o praznoverju koje kaže da crne mačke donose nesreću, veća je verovatnoća da ćete se ponašati na način koji čini da izgleda kao da imate lošu sreću - objašnjava dr Albers i dodaje da ćete zbog toga možda biti nervozniji ili češće grešiti.

Ovo je, takođe, primer kognitivne pristranosti koja se naziva pristranost potvrđivanja. Kada verujete u praznovjerja, često tražite dokaze koji ih podupiru, navodi dr Albers

- Kad mozak nesvesno skenira okolinu u potrazi za informacijama koje potvrđuju ono u što verujete, onda on zanemaruje sve ostalo - objašnjava klinički psiholog dr Susan Albers.

Može li sklonost ka određenim praznoverjima da bude korisna?

Prema mišljenju kliničara praznoverja:

1. Mogu da pomognu u smanjenju teskobe

Određeni rituali ili uverenja mogu da budu bezopasan način da smirite živce i ublažite anksioznost.

- Praznoverja mogu pozitivno delovati na naše mentalno zdravlje kad nam pomažu da se osećamo manje teskobno. Na primer, možete da pokucate u drvo kako biste prekinuli zabrinutost - kaže dr Albers.

2. Mogu da pojačaju samopouzdanje

Kod određenih praznoverja samoispunjavajuće proročanstvo zapravo može da bude dobra stvar. Istraživanje je pokazalo da praznoverno ponašanje sportista može da im pomogne da se osećaju kao sve drže pod kontrolom, ali i sigurnije tokom takmičenja.

Košarkaška legenda Michael Jordan, nosio je ispod dresa, na primer, svoj "srećni šorts" sa University of North Carolina at Chapel Hill. Teniserka Serena Williams izjavila je da nosi isti par čarapa tokom ceele pobedničke serije i pere ih tek kad izgubi, na primer.

3. Mogu da nas dovedu u vezu sa našom kulturomPraznoverja mogu da budu deo zajedničkih tradicija koje nam pomažu da se osećamo kao da pripadamo svojoj kulturi, religiji ili nasleđu. Na primer, u judaizmu, jevrejskoj veri, jelo od jabuka i meda simbolizuje slatku novu godinu. U indijskoj kulturi vešanje limuna i zelenih papričica na ulazu u dom navodno odbija nesreću.

Rizici verovanja u praznoverja

Preveliko oslanjanje na praznoverja ima i svoje loše strane. Ova uverenja i rituali mogu:

- da uplaše ili zbune decu: Deca obično shvataju praznoverja doslovno. Zato je važno biti jasan u komunikaciji i pomoći im da razumeju da ta uverenja ne bi trebala da izazivaju  strah ili brigu,  naglašava dr Albers

- da doprinesu teskobi: Neki ljudi počnu da osećaju veliku zabrinutost kad njihova praznoverna ponašanja ne "funkcionišu" što može da stvori anksioznost umesto da je ublaži, kaže dr Albers.

- da pređu u druge probleme s mentalnim zdravljem: Ponekad se oslanjanje na praznoverna ponašanja može pretvoriti u fobije ili igrati ulogu u opsesivno-kompulzivnom poremećaju. Ako naše praznoverno ponašanje počne negativno da utiče na kvalitet našeg života - oduzimajući nam mnogo vremena, energije ili novca - vreme je za razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje, savetuje dr Albers.

(eKlinika.rs)