Menopauza je prirodan proces koji je praćen padom nivoa hormona progesterona i estrogena, zbog čega se uglavnom javljaju simptomi kao što su valunzi, noćno znojenje i promene raspoloženja. Stručnjaci tvrde da menopauza može da pokrene niz tegoba koje će se manifestovati na skoro svakom delu tela. Ove tegobe su individualne i neće ih svaka žena osetiti u istoj meri. Ipak, uočava se da su dojke, zglobovi, mokraćna bešika, urinarni sistem tačke koje najburnije reaguju na promene koje donosi manjak estrogena.
Perimenopauza i menopauza
Menopauza je stanje koje se dijagnostikuje uzastopnim izostankom menstrualnog ciklusa u trajanju od 12 meseci od poslednje menstruacije. Ovom periodu prethodi perimenopauza, koja počinje u petoj deceniji života i traje obično nekoliko godina.
Neredovne menstruacije, promene u nivou hormona, posebno estrogena, promene raspoloženja, suvoća vagine – najučestalija su obeležja perimenopauze. Žene u proseku u 51. godini ulaze u menopauzu, kada prestaju menstruacije.
Dojke u menopauzi
Tokom menopauze može doći do promene u sastavu tkiva dojke. Moguće je da će brushalter koji nam je savršeno odgovarao postati veći ili manji za jedan broj. Sa padom nivoa hormona estrogena, tkivo dojke postaje više masno. Ako se žena malo ugoji, doći će do neminovnog povećanja grudi. U isto vreme, usled manje količine kolagena, koža u menopauzi nije tako čvrsta, pa je moguće da dođe do opuštanja tkiva (ptoza) dojke.
– Moguće je da se veličina grudi poveća za jedan broj. Sa preraspodelom masnoće u telu tokom menopauze, gusto tkivo dojke, zbog manjka estrogena i procesa starenja, zamenjuju masti. Sve to ima za rezultat malo veće grudi – kaže ginekolog prof. dr Steven Goldstein sa Grossman School of Medicine.
Kod nekih žena, usled pada estrogena, grudi postaju za broj manje. Istraživanja navode da će jednoj od pet žena biti potreban veći grudnjak, dok će oko 2 odsto žena morati da kupi za jedan broj manji brushalter.
Menopauza i zglobovi
Ginekolog dr Susan Loeb-Zeitlin, sa NewYork-Presbyterian, kaže da se do 50 odsto žena žali na bol u zglobovima. Moguće je da se prve tegobe jave u perimenopauzi. Mehanizam koji dovodi do bolova u zglobovima tokom menopauze još uvek nije potpuno jasan. Veruje se da je krucijalna uloga hormona estrogena, čije delovanje štiti zglobove, smanjuje upale, jača mišiće, tetive i ligamente.
Menopauza je takođe jedan od faktora rizika za pojavu osteoartritisa, degenerativne bolesti zglobova koja se javlja kada hrskavica, koja amortizuje krajeve zglobova, postepeno počne da se troši. Smatra se da ova promena ne zahvata samo zglobnu hrskavicu, već i ceo zglobni organ. Sve to ima za rezultat bol, ukočenost i otok zgloba.
Kako menopauza utiče na mokraćnu bešiku?
Menopauza izaziva hormonske promene koje mogu oslabiti mišiće karličnog dna i tkivo mokraćne bešike.
– Dolazi do promena u vagini, a vagina je povezana sa mokraćnom bešikom, zbog čega može da dođe do potrebe za neodložnim i učestalijim mokrenjem – navodi dr Loeb-Zeitlin.
Pojedine studije napominju da tokom menopauze kod mnogih žena dolazi do potrebe za mokrenjem tokom noći, urinarne inkontinencije, nevoljnog gubitka urina koji mogu da se isprovociraju kašljem, kijanjem, fizičkom aktivnošću ili čak smehom. Lekari objašnjavaju da su ove tegobe posledica pada nivoa hormona estrogena i posledičnog slabljenja mišića karličnog dna koji podržavaju bešiku i druge organe u karlici.
Razvoj urinarnih infekcija
Menopauza je period života kada može doći do razvoja urinarnih infekcija. Lekari navode da je, kao i kod mokraćne bešike, razlog za pojavu ovih neprijatnih tegoba pad nivoa estrogena, usled čega se stanjuje tkivo vagine i uretre (mokraćne cevi). Ovo stanje olakšava prodor bakterija u urinarni sistem i povećava mogućnost razvoja infekcija.
Estrogen ima bitnu ulogu u regulisanju zdravih nivoa bakterija u vagini i mokraćnoj bešici. Ove zdrave bakterije nas štite od bakterija koje mogu izazvati infekcije. Nizak nivo estrogena narušava ovu sposobnost tela da se bori protiv infekcija, pa je moguće da dođe do učestalijih urinarnih infekcija. Usled manjka estrogena, vaginalni epitel postaje atrofičan, smanjuje se količina sekreta, a pH sredina postaje manje kisela, zbog čega je veći rizik od vaginalnih ili urinarnih infekcija.
