Osteoartritis (OA) progresivno je degenerativno oboljenje zglobova koje podrazumeva oštećenje hrskavice zahvaćenog zgloba od blagog do veoma izraženog. Naziva se i artritis habanja. Hrskavica koja se nalazi na krajevima kostiju omogućava lakše pokretanje kostiju i sprečava direktan kontakt dve kosti u zglobu. Kada dođe do ostećenja hrskavice smanjuje se pokretljivost zgloba u kome se javlja bol. Ova bolest može izazvati nelagodnost kada se koriste zahvaćeni zglobovi – bol prilikom savijanja u kukovima ili kolenima, ili bol u prstima tokom kucanja. Većina ljudi starijih od 60 godina ima određeni stepen OA, ali ovo stanje takođe pogađa i ljude u 20-im i 30-im godinama.
Simptomi osteoartritisa
Simptomi osteoartritisa imaju tendenciju da se sporo razvijaju. Može da se javi osetljivost ili bol kada se pomeraju određeni zglobovi ili posle dužeg perioda neaktivnosti. Zahvaćeni zglobovi takođe mogu da budu kruti ili da škripe. Tipično, osteoartritis dovodi do jutarnje ukočenosti koja se povlači za 30 minuta. Kada osteoartritis zahvati ruke, kod nekih osoba pojavljuju se uvećanja kostiju na prstima, što može, ali ne mora da izazove bol.
Gde boli osteoartritis
U većini slučajeva, osteoartritis se razvija u zglobovima kolena, kukova ili kičme koji nose težinu. Takođe je uobičajen u prstima. Drugi zglobovi kao što su lakat, zglob i skočni zglob obično nisu pogođeni, osim ako se radi o povredi.
Šta uzrokuje osteoartritis
Svaki zglob ima prirodni amortizer u obliku hrskavice. Ovaj čvrsti, gumeni materijal omogućava lakše pokretanje kostiju i sprečava direktan kontakt dve kosti u zglobu i smanjuje trenje u zdravim zglobovima. Generalno, kako starimo, naši zglobovi postaju tvrđi i hrskavica može postati podložnija habanju. U isto vreme, ponavljana upotreba zglobova tokom godina iritira hrskavicu. Ako se dovoljno ošteti, kost se trlja o kost, izazivajući bol i smanjuje opseg pokreta.
Faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu
Jedan od glavnih faktora rizika za osteoartritis je nešto što niko od nas ne može kontrolisati – starenje. Pol takođe igra ulogu. Posle 50. godine, osteoartritis se više razvija kod žena nego kod muškaraca. U većini slučajeva, ovo stanje je rezultat normalnog habanja tokom godina. Kod nekih osoba postoji genetski nedostatak ili abnormalnost zglobova što ih čini ranjivijim.
Faktori rizika koji mogu da se kontrolišu
Pošto su povređeni zglobovi podložniji osteoartritisu, bilo šta što ošteti zglobove može povećati rizik. Ovo uključuje sportove koji imaju visoku stopu povreda i poslove koji zahtevaju ponavljanje pokreta, kao što je savijanje kolena tokom rada. Gojaznost je još jedan faktor rizika – posebno je povezana sa osteoartritisom šaka, kolena i kukova.
Uticaj na svakodnevni život
Osteoartritis utiče na svaku osobu drugačije. Neki ljudi imaju malo simptoma uprkos pogoršanju stanja zglobova. Drugi doživljavaju bol i ukočenost koji mogu ometati svakodnevne aktivnosti. Ako se u malim zglobovima prstiju razviju koščate izbočine, zadaci kao što je zakopčavanje košulje mogu postati teški. Osteoartritis kolena ili kukova može dovesti do šepanja. A osteoartritis kičme može izazvati iscrpljujući bol i/ili utrnulost.
Dijagnostikovanje osteoartritisa
Da bismo lekaru pomogli da uspostavi tačnu dijagnozu, moraćemo detaljno da opišemo svoje simptome, uključujući lokaciju i učestalost bolova. Lekar će pregledati zahvaćene zglobove i može tražiti rendgenske snimke ili druge vrste snimanja kako bi video kolika je oštećenost i da bi isključio druga stanja zglobova. Lekar može predložiti da uradimo analizu krvi kako bi isključio druge oblike artritisa.
Dugotrajne komplikacije
Za razliku od reumatoidnog artritisa, osteoartritis ne utiče na organe tela niti izaziva bolest. Ali može dovesti do deformiteta koji utiču na mobilnost. Ozbiljni gubitak hrskavice u zglobovima kolena može dovesti do iskrivljenja kolena, stvarajući izgled O-nogu. Koštane mamuze duž kičme (osteofiti) mogu da iritiraju nerve, što dovodi do bola, utrnulosti ili peckanja u nekim delovima tela.
Lečenje – fizikalna terapija
Ne postoji tretman za zaustavljanje erozije hrskavice u zglobovima, ali postoje načini za poboljšanje funkcije zgloba. Jedna od njih je fizikalna terapija za povećanje fleksibilnosti i jačanje mišića oko zahvaćenih zglobova. Terapeut takođe može primeniti toplotne ili hladne terapije kao što su flasteri za zagrevanje ili obloge za ublažavanje bola.
Ortopedska pomagala
Ortopedska pomagala, kao što su udlage za prste ili proteze za kolena, mogu smanjiti pritisak na zglobove i ublažiti bol. Ako je hodanje teško, štapovi, štake ili hodalice mogu biti od pomoći. Ljudima sa osteoartritisom kičme može da bude koristan čvršći dušek i nošenja proteza za leđa ili okovratnika.
Lekovi za osteoartritis
Kada se osteoartritis rasplamsa, mnogim pacijentima pomažu lekovi protiv bolova koji se kupuju bez recepta i antiinflamatorni lekovi, kao što su aspirin, ibuprofen ili acetaminofen. Kreme ili sprejevi za ublažavanje bolova takođe mogu pomoći kada se nanose direktno na bolno područje. Ako bol potraje uprkos upotrebi tableta ili krema, lekar može da predloži injekciju steroida ili hijalurona direktno u zglob kolena.
Suplementi
Sveukupne studije ukazuju na to da nema koristi od glukozamina i hondroitina – suplemenata dostupnih u apotekama i prodavnicama zdrave hrane koji se reklamiraju za ublažavanje bola i ukočenosti kod ljudi sa osteoartritisom. Pre upotrebe hondroitina treba se savetovati sa lekarom, posebno ako uzimate lekove za razređivanje krvi. Pokazalo se da ni drugi suplementi, kao što su antioksidansi vitamin C i E i vitamin D, nisu pomogli.
Osteoartritis i telesna težina
Ako imamo višak kilograma, jedan od najefikasnijih načina za ublažavanje bolova i poboljšanje funkcije zglobova u zglobovima kolena ili kuka jeste da skinemo nekoliko kilograma. Pokazalo se da čak i skroman gubitak težine smanjuje simptome osteoartritisa ublažavanjem opterećenja na zglobove koji nose težinu. Gubitak težine ne samo da smanjuje bol, već može i smanjiti dugotrajno oštećenje zglobova.
Osteoartritis i vežbanje
Osobe sa osteoartritisom mogu da izbegavaju vežbanje iz straha da će izazvati bol. Ali aktivnosti sa malim uticajem kao što su plivanje, hodanje ili vožnja bicikla mogu poboljšati mobilnost i povećati snagu. Trening sa malim tegovima može pomoći da se ojačaju mišići koji okružuju zglobove. Na primer, jačanje kvadricepsa može smanjiti bol u kolenima. Lekar ili fizioterapeut najbolje će znati koje vežbe su za nas najbolje.
Kada je potrebna operacija
Ako osteoartritis značajno ometa svakodnevni život i simptomi se ne poboljšaju fizikalnom terapijom ili lekovima, operacija je opcija. Zamena zgloba ili obnavljanje oštećenog zgloba koristi se kod onih sa teškim OA. Koleno i kuk su zglobovi koji se najčešće zamenjuju.
Prevencija osteoartritisa
Najvažnija stvar koju možemo da uradimo da bismo sprečili osteoartritis jeste da držite pod kontrolom svoju težinu. Tokom godina, dodatna težina opterećuje zglobove i može čak da promeni normalnu strukturu zgloba. Sprečavanje povreda takođe je važno. Preduzmite mere predostrožnosti da biste izbegli povrede zbog ponavljanja pokreta na poslu. Ako se bavite sportom, koristite odgovarajuću opremu i pridržavajte se bezbednosnih smernica.
