Zglobna hrskavica podložna je degenerativnim promenama koje počinju u njoj samoj, a progresijom oštećuju i druge zglobne strukture. Ovaj proces može da se uspori i drži pod kontrolom pravovremenom dijagnostikom i adekvatnom terapijom.
Bol, ukočenost i oštećena hrskavica
Bol u zglobovima može biti prolaznog karaktera, ali može biti znak i ozbiljnijih procesa. Kada se to dogodi, obično se pojavljuju i drugi simptomi poput ukočenosti. Posledice mogu biti u zavisnosti od uzroka i intenziteta smanjenje radne sposobnosti i kvaliteta svakodnevnog života, ponekad i invaliditet.
Zbog toga je veoma značajno proceniti prirodu simptoma i posebno izbegavati prirodne metode pre kompletne dijagnostike, koje bi mogla da maskiraju osnovne uzroke i samo privremeno skrenu pažnju sa postojećeg problema, dok hrskavica dalje propada.
Zašto hrskavica češće strada kod žena
Statistike kažu da je najzastpljenija degenerativna bolest zglobova osteoartroza, čiji su najčešći oblici gonartroza (osteoartroza kolena) i koksartroza (osteartroza kuka). Oba pola su podložna obolevanju, a žene imaju veći rizik od razvoja osteoartroze. Razlog je hormonska aktivnost, odnosno gubitak estrogena kao i povećani nivo kalcitonina. Ovi procesi uzrokuju ubrzanu resorpciju hrskavice i propadanje kostiju.
Degenerativne promene koje izazivaju propadanje hrskavice prati aktiviranje određenih medijatora upale, pa su tako pacijenti sa osteoartrozom u stanju tinjajućeg lokalnog upalnog procesa niskog intenziteta.
Kako dolazi do osteoartroze
Iako je medicina u svakodnevnom napretku, još uvek nisu precizno definisani tačni uzroci ovakvog propadanja hrskavice. Naime, naučnici su saglasni da je osteoartroza progresivan i složen proces koji u uzrocima ima splet mogućih uzroka. Među njima su genetička predispozicija, problemi sa metabolizmom, zapaljenski procesi. Hrskavica se manja biohemijski, a zatim i strukturalno.
Pre svega, u samoj hrskavici dolazi do smanjenja sadržaja proteoglikana, uz povećanje sadržaja vode. Kako propada kolagenska struktura, u hrskavici dolazi do pukotina pa se njeni delovi oslobađaju u zglobni prostor. U hrskavici se onda formiraju i neravnine, pa će trenje između zglobova biti pojačano. Upravo ovo dovodi do bola.
Otok nastaje zbog reakcije zglobne čaure koja pokušava da smanji efekat trenja a zglobna tečnost je manje gustine. Kako se hrskavica troši, koštano tkivo dolazi u međusobni kontakt. Stvaraju se osteofiti koji deformišu zglob, ali i druge zglobne strukture poput ligamenata. Bol, otok i promena koštane strukture rezultiraju ukočenošću i smanjenjem zglobne funkcije.
Koji su najopasniji faktori rizika i šta možemo da uradimo da ih umanjimo
Statistika kaže da je u čak do 65 odsto slučajeva osteoartroze uzrok u genetičkoj predispoziciji. Međutim, ne nasleđujemo bolest već predispoziciju za obolevanje. Genetska predispozicija takođe, kažu stručnjaci, određuje životnu dob za ispoljavanje bolesti, kao i ozbiljnost i stopu progresije. Godine života odnosno starenje je za mnoge presudan faktor rizika, budući da sa godinama života svi imamo progresivni gubitak funkcije organa i tkiva. Naime, hondrociti, čija je uloga obnavljanje hrskavicu, prirodno gube tu sposobnost zbog uticaja oštećenja kojima su kosti izložene tokom života.
Na listi faktora rizika su još:
- gojaznost (povećana telesna težina)
- neadekvatna fizička aktivnost
- sedentarni način života
Kako se leči propadanje hrskavice i može li da se zaustavi
Lečenje se svodi na umanjenje simptoma i usporavanje progresije. Adekvatnom terapijom dolazi se do bolje pokretljivosti zglobova i boljeg kvaliteta života. Važno je naglasiti da da se NSAIL lekovi namenjeni umanjenju bola uzimaju isključivo od strane lekara (propisivanje, doziranje i upotreba). Čak i oni imaju umereni efekat na ublažavanje bola, a pokazalo se da lokalna primena izaziva i manje neželjenih efekata.
Takođe, apeluju stručnjaci, neophodno je da pacijent bude pravilno informisan o prirodi bolesti, održavanju normalne težine i prilagođenom programu fizičke aktivnosti u odnosu na stanje.
