Važno je i kako i koliko sedimo: Prekid dugotrajnog sedenja smanjuje rizik smrtnosti od raka i do 22 odsto

Istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva detaljnije su analizirali povezanost sedentarnog načina života, rizika od razvoja raka i smrtnosti povezane sa malignim bolestima. Rezultati njihovog rada ukazuju na to da svaki dodatni sat dugotrajnog, neprekidnog sedenja tokom dana može da bude povezan sa većim rizikom od smrti usled raka.

Novo istraživanje otkriva značaj načina na koji sedimo

Sa druge strane, svaki dodatni sat sedentarnog vremena koji je prekidan kretanjem bio je povezan sa manjim rizikom od smrtnog ishoda povezanog sa malignim bolestima.

Preporučujemo

Iako se preporuke za očuvanje zdravlja uglavnom fokusiraju na ukupno vreme provedeno u sedećem položaju, novo istraživanje sugeriše da način na koji provodimo to vreme može da bude podjednako važan kao i njegov ukupni obim, posebno kada je reč o riziku od raka. Istraživači su uočili povezanost između zamene dugotrajnog sedenja fizičkom aktivnošću i smanjenog rizika od malignih bolesti. U zavisnosti od intenziteta aktivnosti, smanjenje rizika od smrtnosti od raka kretalo se od 8 do čak 22 odsto.

Studija je objavljena u stručnom časopisu PLOS Medicine.

Dugotrajno naspram prekinutog sedenja?

Sedentarno ponašanje definiše se kao stanje budnosti tokom kojeg osoba sedi, leži ili se oslanja u poluležećem položaju, uz veoma nisku potrošnju energije.

Prema smernicama Ministarstva zdravlja i socijalnih službi SAD o fizičkoj aktivnosti, sedentarni način života povezan je sa povećanim rizikom od brojnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes tipa 2 i bolesti srca. Takođe, povezuje se sa određenim vrstama raka i većim rizikom od prerane smrti. U smernicama se navodi da zamena vremena provedenog u sedenju laganom fizičkom aktivnošću, poput hodanja, može da donese zdravstvene koristi. Aktivnosti umerenog do visokog intenziteta, kao što su tenis ili trčanje, mogu da pruže još veću zaštitu.

Autori nove studije želeli su da utvrde da li obrazac sedentarnog ponašanja, a ne samo ukupna količina vremena provedena u sedenju utiče na rizik od razvoja raka, kao i da li zamena dugotrajnog sedenja fizičkom aktivnošću može da promeni taj rizik.

Više od 91.000 ispitanika praćeno tokom 12 godina

Studija je obuhvatila podatke više od 91.000 odraslih osoba uključenih u bazu podataka UK Biobank, jednu od najvećih populacionih studija na svetu. Učesnici su tokom sedam dana nosili akcelerometre na ručnom zglobu, koji su beležili njihovu fizičku aktivnost i vreme provedeno u sedentarnom ponašanju.

Istraživači su sedentarno ponašanje podelili u dve osnovne kategorije:

• dugotrajno sedentarno ponašanje - sedenje koje traje najmanje 30 minuta bez prekida
• prekinuto sedentarno ponašanje - vreme provedeno u sedenju koje je povremeno prekidano kretanjem.

Nakon toga, naučnici su tokom približno 12 godina pratili pojavu malignih bolesti kod ispitanika.

Kako dugotrajno sedenje povećava zdravstvene rizike

Analizom prikupljenih podataka, istraživači su koristili statističke modele kako bi procenili povezanost između sedentarnog ponašanja i ishoda povezanih sa rakom. Takođe su procenjivali kako bi zamena vremena provedenog u sedenju drugim aktivnostima mogla da utiče na ove rizike.

Rezultati su pokazali da je dugotrajno sedentarno ponašanje povezano sa većom ukupnom učestalošću malignih bolesti, većom smrtnošću od raka i povećanim rizikom od karcinoma povezanih sa gojaznošću i dijabetesom tipa 2.

S druge strane, češći prekidi sedenja kretanjem, bilo da je reč o kućnim poslovima, šetnji ili intenzivnijem vežbanju, bili su povezani sa manjim rizikom od razvoja različitih vrsta raka. Sličan obrazac primećen je i kada su istraživači analizirali smrtnost povezanu sa malignim bolestima.

Svaki dodatni sat neprekidnog sedenja bio je povezan sa približno 9 do 10 odsto većim rizikom od smrti od raka. Međutim, svaki dodatni sat sedentarnog vremena koje je bilo prekidano kretanjem bio je povezan sa manjim rizikom od smrtnog ishoda.

Čak i nekoliko minuta aktivnosti može da napravi razliku

Koristi su zavisile od vrste i intenziteta fizičke aktivnosti.

Zamena jednog sata dugotrajnog sedenja laganom fizičkom aktivnošću bila je povezana sa 12 procenata manjim rizikom od smrti povezane sa rakom. Zamena 30 minuta aktivnosti umerenog intenziteta intenzivnijom fizičkom aktivnošću bila je povezana sa smanjenjem rizika od 8 odsto.

Najveći efekat zabeležen je kada je samo pet minuta dugotrajnog sedenja zamenjeno intenzivnom fizičkom aktivnošću - tada je rizik od smrti od raka bio manji za čak 22 odsto.

Ukupno posmatrano, rezultati sugerišu da prekidanje dugih perioda sedenja kretanjem može da predstavlja važnu strategiju za smanjenje rizika od malignih bolesti. Međutim, s obzirom na to da je reč o opservacionoj studiji, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ovi nalazi definitivno potvrdili.

Zašto je važno prekidati dugo sedenje?

Hematolog i onkolog dr Dejvid Jašar iz MemorialCare Todd Cancer Institute objasnio je da sedentarni način života može da doprinese razvoju malignih bolesti na više načina.

„Sedentarni način života može da dovede do prekomerne telesne težine i gojaznosti. Znamo da povećana količina masnog tkiva izaziva inflamaciju, koja predstavlja poznati faktor rizika za razvoj raka“, istakao je Jašar.

On je dodao da sedentarni način života može da doprinese hormonskom disbalansu, što može da poveća rizik od hormonski zavisnih malignih bolesti, poput raka dojke. Prema njegovim rečima, prekidanje dugotrajnog sedenja kretanjem može da poveća antioksidativnu zaštitu organizma i smanji stvaranje reaktivnih kiseoničnih jedinjenja, koja doprinose razvoju upalnih procesa.

Jašar savetuje da osobe koje dugo sede ustanu na svakih 15 minuta, prošetaju nekoliko minuta ili, na primer, odu po čašu vode.

Nije važno samo koliko, već i kako sedimo

Dr Hektor Perez, specijalista barijatrijske hirurgije i savetnik časopisa Bariatric Journal, smatra da rezultati nisu iznenađujući kada je reč o štetnosti dugotrajnog sedenja, ali da je posebno zanimljivo to što način na koji sedimo može da bude važniji od ukupnog vremena provedenog u sedećem položaju.

„Ova studija pokazuje da organizam reaguje na obrazac sedentarnog ponašanja. Jedan neprekidni period sedenja od 90 minuta očigledno ima drugačiji efekat od istih tih 90 minuta raspoređenih u šest kraćih intervala između kojih postoji kretanje“, objasnio je Perez.

On je upozorio da podatak o 9 odsto većem riziku od smrti od raka po svakom dodatnom satu dugotrajnog sedenja ne treba tumačiti kao apsolutni rizik, jer studija pokazuje povezanost, a ne direktnu uzročno-posledičnu vezu. Ipak, Perez ističe da najvažnija poruka istraživanja jeste da čak i nekoliko minuta fizičke aktivnosti umesto dugotrajnog sedenja može da doprinese smanjenju zdravstvenih rizika.

„Ova studija dodatno potvrđuje važnu kliničku poruku - činjenica da ste ispunili dnevni cilj fizičke aktivnosti ne znači da možete bez posledica da provedete ostatak dana sedeći“, zaključio je Perez.

(eKlinika.rs)