Loše i negativne jutarnje misli mogu da imaju ozbiljno loš uticaj na mentalno zdravlje. Od njih ne samo da često zavisi dan koji sledi, već mozak bez pripreme prelazi u stanje stresa, anksioznosti ili tuge. Dugoročno, ako svaki dan započinjemo ovako možemo da se pretvorimo u nemotivisane, nesrećne, tužne i depresivne ljude.
Kakav uticaj na naše duševno zdravlje mogu da imaju negativne jutarne misli
Pre svega, česte negativne jutarnje misli povećavaju stres i anksioznost. Ako odmah nakon buđenja počnemo da razmišljamo o obavezama, problemima ili strahovima, telo će pojačano lučiti kortizol (hormon stresa), što može izazvati osećaj nervoze i napetosti.
Zatim, pojačavaju osećaj bespomoćnosti. Negativne misli mogu stvoriti osećaj da nijedan dan u nastavku neće biti dobar, što vodi ka manjku motivacije i osećaju preopterećenosti. To može otežati donošenje odluka i produktivnost.
Loše i negativne jutarnje misli mogu da dovedu do začaranog kruga depresije. Ukoliko svakog jutra počnemo dan pesimističnim razmišljanjem, to može produbiti depresivne obrasce mišljenja. Osećaj tuge, beznađa i apatije može postati hroničan, i to je momenat kada je neophodno potražiti stručnu pomoć.
Negacija uslovljava slabiju koncentraciju, sporije i lošije donošenje odluka. Kada um već ujutru postane preplavljen negativnim mislima, teže je fokusirati se na obaveze i zadatke. To može dovesti do lošijih rezultata u školi, na poslu ili u svakodnevnim aktivnostima.
Međutim, važno je znati da loše jutarnje misli mogu izazvati i fizičke reakcije, poput glavobolje, umora, problema sa varenjem ili ubrzanog rada srca. Hronični stres i negativnost utiču na ceo organizam.
Kako se boriti protiv toga da nas ne savladaju negativne jutarnje misli
Evo nekoliko saveta psihologa kako da „okrenete“ jutro iz negativnih misli u optimističke. To će pomoći ne samo da se spasi dan, već i da se poboljša mentalno zdravlje u celini:
- započnite dan zahvalnošću (umesto da se fokusirate na ono što ne valja, pokušajte da nabrojite nekoliko stvari na kojima ste zahvalni)
- napravite jutarnju rutinu (lagano istezanje, meditacija ili šetnja mogu smanjiti stres i poboljšati raspoloženje)
- ograničite upotrebu telefona ujutru (proveravanje vesti i društvenih mreža odmah nakon buđenja može povećati anksioznost)
- vežbajte svesnost/mindfulness (fokusirajte se na sadašnji trenutak i dišite duboko kako biste smirili misli)
- postavite pozitivan cilj za dan (umesto da mislite o problemima, postavi sebi mali, realan cilj koji će vam dati osećaj uspeha i postignuća).
Jutarnje misli imaju veliku moć nad time kako će dan proteći. Menjanjem negativnih obrazaca možete poboljšati svoje mentalno zdravlje i učiniti dan produktivnijim i srećnijim.
Da li postoji jutarnja depresija: Kako je razlikovati od jutarnje melanholije i negativnih misli
Depresija može biti intenzivnija u različitim delovima dana, a često je najizraženija ujutru. Veoma je važno napravit razliku između loših, negativnih i depresivnih misli.
Ako se budite sa osećajem tuge i neraspoloženja, moguće je da imate ono što neki lekari nazivaju jutarnjom depresijom. Ovaj termin nije zvanično prepoznat u dijagnostičkom priručniku za mentalne poremećaje. Ipak, može imati iste uzroke, pa čak i simptome kao klinička depresija.
Simptomi mogu uključivati osećaj tuge, anksioznosti i gubitak interesovanja za aktivnosti. Možda ćete primetiti da se najlošije osećate odmah nakon buđenja i da:
- nemate energiju da započnete dan
- osećate se razdražljivo
- previše spavate ili imate poteškoće da ustanete iz kreveta
- osećate se frustrano.
Jutarnja ili klinička depresija?
Ipak, ne zaboravite da vaše jutarnje neraspoloženje može biti posledica drugih zdravstvenih problema koji nisu direktno povezani sa depresijom, kao i prolazne melahnolije ili apatije zbog nečega što vas trenutno muči. Istina, jutarnje neraspoloženje može da liči na klasičnu depresiju, ali to ne mora da bude.
Ako se kontinuirano budite sa negativnim mislima i takav osećaj utiče na svakodnevne aktivnosti, ako vam se ne ustaje iz kreveta pa u njemu ostanete, imate promene u apetitu i menjate pravila održavanja lične higijene, hitno se javite psihologu.
