Gojaznost je stanje stalne tinjajuće upale i izazivač tumorskog procesa, priča nam dr Gorana Matovina-Brko

- Iako možda ne deluje tako, gojaznost jeste bolest. Po definiciji SZO definiše se kao prekomerno ili nenormalno nakupljanje masnog tkiva u telu, u količinama koje mogu da ugroze zdravlje - priča nam dr Gorana Matovina Brko

Gojaznost jeste bolest, i prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ali i prema mnogim nacionalnim medicinskim udruženjima. Razlozi zbog kojih se klasifikuje kao bolest su: hronično stanje jer gojaznost dugo traje i ne nestaje sama od sebe, poremećaj regulacije telesne mase koja uključuje složene faktore kao što su genetika, hormoni, metabolizam, ponašanje i okruženje, povezani rizici što znači da gojaznost  povećava rizik za dijabetes tip 2, hipertenziju, kardiovaskularne bolesti, određene vrste raka, bolesti zglobova i druge komplikacije, potreba za lečenjem - gojaznost zahteva medicinsku procenu i terapiju, a ne samo "volju" pojedinca ili promenu navika.

Gojaznost je prekomerno ili nenormalno nakupljanje masnog tkiva u telu

Preporučujemo

Stručnjaci ističu da su gojaznost i maligne bolesti dve epidemije savremenog društva, a na osnovu dosadašnjih naučnih dostignuća gojaznost se ne smatra inicijatorom, izazivačem tumorskog procesa, već se shvata kao podstrekač maligne bolesti - kada se u organizmu razviju maligne ćelije, gojaznost tada odreaguje onako kako ne bismo želeli – pomogne da ta maligna ćelija preživi i preraste u ozbiljnu bolest.

– Iako možda ne deluje tako, gojaznost jeste bolest. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije definiše se kao prekomerno ili nenormalno nakupljanje masnog tkiva u telu, u količinama koje mogu da ugroze zdravlje. Najjednostavnije možete proceniti kakvo je vaše stanje uhranjenosti pomoću formule za indeks telesne mase Body Mass Index ili BMI, koji se izračunava tako što se telesna masa izražena u kilogramima podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima: kg/m2. Ukoliko je vaš BMI iznad 25 do 29,9 imate prekomernu telesnu masu, a ako je BMI preko 30 smatrate se gojaznom osobom – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Gorana Matovina Brko, internista-onkolog sa Klinike za internu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Hronična upala može da dovede do maligne bolesti, a gojaznost je stanje stalne tinjajuće upale

Masno tkivo, kako objašnjava dr Matovina Brko, nije samo inertna masa masnih ćelija u našem organizmu, koja deponuje višak energije, već se ponaša kao pravi endokrini organ.

– Poslednjih dvadesetak godina otkriven je niz hemijskih supstanci, koje nastaju baš u masnom tkivu i utiču na nastanak takozvanog metaboličkog sindroma, što dovodi do nastanka dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, ali i do onoga što je manje poznato – do malignih bolesti. Te supstance su insulin, insulinu sličan faktor rasta, adipokini, inflamatorni citokini i reaktivni oblici kiseonika. Dakle, onkološki bolesnici, koji imaju i metabolički sindrom, izloženi su istovremenom dejstvu nekoliko faktora, koji utiču na nastanak i progresiju maligne bolesti – naglašava sagovornica eKlinika portala.

Gojaznost je, kako objašnjava dr Matovina Brko, stanje stalne tinjajuće upale, a hronična upala takođe može da dovede do maligne bolesti. Kao bitnu stavku, koja se odnosi na hormonski zavisne tumore – karcinom endometrijuma, prostate i dojke, izdvaja da gojazne osobe imaju i veću produkciju estrogena u organizmu.

– Taj estrogen nastaje baš u masnom tkivu pretvaranjem muških polnih hormona u ženske. Na osnovu svega što današnja nauka zna, gojaznost nije inicijator tumorskog procesa, već njegov promoter. Nešto dovede do nastanka maligne ćelije, a gojaznost pomogne da ta ćelija preživi i preraste u ozbiljnu bolest – pojašnjava dr Gorana Matovina Brko.

57 odsto slučajeva karcinoma endometrijuma posledica je gojaznosti

Prema poslednjim istraživanjima, gojaznost se dovodi u vezu sa čak 13 malignih bolesti, a to su: karcinom endometrijuma, karcinom dojke kod postmenopauzalnih žena i karcinom jednjaka, a potom, ali u manjoj meri, karcinom jetre, žučne kese, želuca, pankreasa, bubrega, multipli mijelom, karcinom prostate, debelog creva, jajnika, štitaste žlezde i meningeom.

- Ovo nikako ne znači da će svaka gojazna osoba oboleti od nekog od ovih maligniteta. Rizik nije visok kao u slučaju pušenja i karcinoma pluća, ali definitivno postoji. Najviše je izražen kod karcinoma endometrijuma gde su čak 57 odsto svih slučajeva posledica gojaznosti – naglašava za eKlinika portal dr Gorana Matovina Brko.

Generalno, kako objašnjava naša sagovornica, kod gojaznih osoba je komplikovanija i zahtevnija dijagnostika, učestalije su komplikacije hirurškog lečenja, sporije zarastaju rane, češći je limfedem (otok ruke posle operacije dojke). Zračenje takođe može da bude komplikovano zbog pozicioniranja na aparatima. Što se tiče hemioterapije, studije kažu da gojazne osobe dobijaju manje doze lekova u odnosu na stvarnu potrebu, imaju više komplikacija tokom hemioterapije i  lošiji odgovor na terapiju.

U Evropi se svake godine dijagnostikuje novih 200.000 slučajeva malignih bolesti, koje su posledica gojaznosti

Broj obolelih od malignih bolesti u svetu je u stalnom porastui očekuje se da će taj broj na globalnom nivou 2035. godine iznositi 24 miliona obolelih i oko 14,6 miliona umrlih, navodi naša sagovornica. Smatra se da će broj obolelih od malignih bolesti rasti u narednim decenijama zbog globalnog rasta i starenja ljudske populacije. Sa druge strane, više od polovine stanovnika planete ima prekomernu telesnu masu. U Srbiji je taj broj oko 60 procenata odraslih, a među decom – svako 5. dete ima višak kilograma.

– U Evropi se svake godine dijagnostikuje novih 200.000 slučajeva malignih bolesti, koje su posledica gojaznosti i procenat raste iz godine u godinu. S jedne strane smanjuje se incidenca nekih karcinoma, a raste incidenca onih izazvanih gojaznošću. Izuzetak je karcinom debelog creva, koji ima veze sa gojaznošću, ali se zahvaljujući skrining pregledima na vreme otkriju premaligne promene koje se adekvatno leče - naglašava dr Matovina Brko, internista-onkolog sa Klinike za internu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.