Scintigrafija štitne žlezde: Kako izgleda ovaj pregled i šta se njime otkriva?

Scintigrafija štitne žlezde je dijagnostička metoda iz područja nuklearne medicine koja omogućuje procenu građe i funkcije žlezde. Za razliku od ultrazvuka koji pokazuje strukturu žlezde (čvoriće, ciste, veličinu), scintigrafija daje uvid u aktivnost tih delova. Rezultat scintigrafije štitne žlezde lekarima pruža važne informacije potrebne za postavljanje dijagnoze i planiranje lečenja bolesti železde.

Kada se radi scintigrafija štitne žlezde?

Scintigrafija se radi obično nakon što se na ultrazvuku pronađe čvor ili kada su nalazi hormona (TSH, FT4) neobični, kako bi se utvrdio tačan uzrok poremećaja. Pregled se dakle koristi za otkrivanje strukturnih i funkcionalnih poremećaja kao što su:

Preporučujemo

- hipertireoza (pojačano lučenje hormona štitnjače)

- nodusi/čvorići u štitnoj žlezdi

- multinodularna guša, uvećanje štitne žlezde uzrokovano prisustvom više čvorova (nodusa)

- upale štitne žlezde (tireoiditis).

U određenim oblicima hipertireoze, na primer, kod Gravesove bolesti ili kod toksičnih i pretoksičnih autonomnih čvorova, scintigrafija ima važnu ulogu u planiranju terapije radioaktivnim jodom.

Obično nakon što se na ultrazvuku pronađe čvor ili kada su nalazi hormona (TSH, FT4) neobični, kako bi se utvrdio tačan uzrok poremećaja.

Kako se izvodi scintigrafija štitne žlezde?

Procedura ovog pregleda je prilično jednostavna, metoda je bezbolna, ali zahteva malo strpljenja. Pacijent dobija malu dozu radioaktivnog izotopa. On se daje putem injekcije u venu ili u obliku tablete/tečnosti. Potrebno je sačekati oko 20 do 30 minuta da štitna žlezda "upije" marker.

Tokom pregleda pacijent leži na leđima pri čemu je glava blago zabačena unazad. Pritom treba da leži mirno, ne sme da se priča, kašlje niti pomera glava i vrat. Pacijent leži na leđima dok specijalna gama-kamera prelazi iznad vrata. Kamera ne zrači pacijenta, već detektuje zračenje koje emituje marker iz štitne žlezde i pretvara ga u sliku na ekranu. Snimci se obično rade spreda te iz kosih levih i desnih uglova, a celo snimanje traje oko 10 minuta.

Scintigrafija štitne žlezde ne radi se trudnicama zbog zračenja, dok se dojiljama savetuje prekid dojenja na određeno vreme (zavisno od markera). Pre pregleda morate da obavestite lekara ako pijete lekove za štitnu žlezdu ili ste nedavno radili preglede sa kontrastom (poput CT), jer to može lažno da izmeni rezultat. Doza zračenja je veoma mala, uporediva sa jednim standardnim RTG snimkom, i marker se brzo izbacuje iz organizma putem urina.

Šta lekari vide na snimku?

Glavni cilj je identifikacija takozvanih čvorića i njihove funkcije:

- Topli ili vrući čvorovi: To su delovi žlezde koji pojačano skupljaju marker. Oni rade „prekovremeno” i često su uzrok hipertireoze (povišenih hormona). Ovi čvorovi su gotovo uvek benigni (dobroćudni).

- Hladni čvorovi: To su delovi koji ne upijaju marker. Iako je većina i ovih čvorova dobroćudna, oni zahtevaju dodatnu pažnju (poput biopsije tankom iglom) jer se maligni procesi najčešće pojavljuju upravo kao „hladne” zone.

- Difuzno uvećanje: Ako cela žlezda ravnomerno i jako svetli, to obično ukazuje na Gravesovu bolest (autoimuna hipertireoza).

(eKlinika.rs)