Često korišćeni lek za krvni pritisak pod lupom: Može li da ubrza oštećenje bubrega kod dijabetesa tipa 2?

Lekovi za regulaciju krvnog pritiska predstavljaju jedan od najvažnijih stubova lečenja osoba sa dijabetesom tipa 2. Kontrola hipertenzije ne samo da smanjuje rizik od srčanih i moždanih udara, već i usporava razvoj dijabetesne bolesti bubrega, jedne od najčešćih i najtežih komplikacija dijabetesa.

Zašto su bubrezi posebno ugroženi kod dijabetesa?

Međutim, novo istraživanje predstavljeno na 63. Kongresu Evropskog udruženja za nefrologiju (European Renal Association) u Glazgovu pokrenulo je važna pitanja o bezbednosti jedne često korišćene grupe antihipertenziva. Rezultati ukazuju na to da bi dihidropiridinski blokatori kalcijumskih kanala (DCCB) mogli da budu povezani sa bržim napredovanjem bolesti bubrega kod osoba sa dijabetesom tipa 2.

Dijabetesna bolest bubrega nastaje kada dugotrajno povišen nivo šećera u krvi oštećuje sitne krvne sudove u bubrezima. Kao posledica toga, bubrezi postepeno gube sposobnost da efikasno filtriraju otpadne materije iz krvi. Ako se istovremeno razvije i visok krvni pritisak, što je veoma čest slučaj kod osoba sa dijabetesom tipa 2, oštećenje bubrega može da napreduje znatno brže.

Zbog toga se lečenje hipertenzije smatra jednim od ključnih koraka u prevenciji hronične bubrežne bolesti i bubrežne insuficijencije.

Koji lekovi se najčešće koriste?

Standardna terapija kod osoba sa dijabetesom tipa 2 obično uključuje:

• inhibitore renin-angiotenzinskog sistema (RAS inhibitore), koji predstavljaju terapiju prvog izbora za hipertenziju;
• inhibitore natrijum-glukoznog kotransportera 2 (SGLT2 inhibitore), koji snižavaju nivo glukoze u krvi i istovremeno štite srce i bubrege.

Ipak, kod velikog broja pacijenata ova dva leka nisu dovoljna za postizanje ciljanih vrednosti krvnog pritiska. Tada se terapiji često dodaju dihidropiridinski blokatori kalcijumskih kanala (DCCB), koji se već godinama smatraju efikasnim i bezbednim izborom. Novo istraživanje, međutim, sugeriše da njihova primena možda nije bez rizika.

Šta je pokazalo novo istraživanje?

Istraživači su analizirali podatke 31.041 odrasle osobe sa dijabetesom tipa 2 u periodu od 2016. do 2021. godine. Svi ispitanici koristili su kombinaciju RAS inhibitora i SGLT2 inhibitora, uz dodatni lek za regulaciju krvnog pritiska.

Od ukupnog broja učesnika:

• 11.841 pacijent (38,1 odsto) primao je DCCB terapiju
• 19.200 pacijenata (61,9 odsto) koristilo je druge vrste antihipertenziva.

Tokom prosečnog perioda praćenja od tri i po godine zabeležena su 482 ozbiljna neželjena bubrežna događaja, dok je preminulo 2.066 ispitanika. Analiza je pokazala da je upotreba DCCB lekova bila povezana sa čak 33 odsto većim rizikom od ozbiljnih komplikacija vezanih za bubrege u poređenju sa drugim terapijama za hipertenziju.

Zašto su rezultati važni?

Profesor Benaya Rozen-Zvi, vodeći istraživač studije i direktor Odeljenja za nefrologiju Medicinskog centra Rabin u Izraelu (Nephrology Department at Rabin Medical Center), ističe da rezultati imaju značajan klinički značaj.

„Više od 80 odsto pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega istovremeno ima i hipertenziju. Izbor odgovarajuće terapije za snižavanje krvnog pritiska može direktno da utiče na brzinu napredovanja bolesti bubrega“, naglasio je on.

Stručnjaci upozoravaju da osobe sa dijabetesom i oštećenjem bubrega imaju višestruko veći rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti, zbog čega je svaka promena u terapijskim preporukama od velikog značaja.

Da li je ovo konačan dokaz?

Iako rezultati izazivaju zabrinutost, stručnjaci pozivaju na oprez.

Udruženje britanskih kliničkih dijabetologa (ABCD) saopštilo je da lečenje hipertenzije ostaje od presudnog značaja za usporavanje dijabetičke bolesti bubrega i da se DCCB lekovi već dugo koriste kao druga ili treća linija terapije. Međutim, naglašavaju da postoji mogućnost uticaja brojnih faktora koji nisu u potpunosti obuhvaćeni analizom.

Kako je reč o opservacionoj studiji, istraživači ne mogu sa sigurnošću da zaključe da upravo DCCB lekovi uzrokuju brže propadanje bubrega. Zbog toga će biti potrebna dodatna istraživanja na većem broju pacijenata i kroz dugoročno praćenje.

Rezultati studije još uvek nisu objavljeni u recenziranom naučnom časopisu, što dodatno naglašava potrebu za opreznim tumačenjem nalaza.

Šta pacijenti treba da znaju?

Iako novo istraživanje ukazuje na moguću vezu između DCCB lekova i bržeg napredovanja dijabetesne bolesti bubrega, stručnjaci upozoravaju da je prerano za promene u postojećim smernicama lečenja.

Za sada najvažnija poruka ostaje ista: redovna kontrola krvnog pritiska, dobra regulacija šećera u krvi i saradnja sa lekarom predstavljaju najbolju zaštitu od ozbiljnih komplikacija dijabetesa.

Pacijenti koji koriste DCCB terapiju ne bi trebalo da budu zabrinuti niti da samostalno menjaju lekove, već da o svim nedoumicama razgovaraju sa svojim izabranim lekarom ili nefrologom.

(eKlinika.rs)