Danas je Svеtski dаn diјаbеtеsа, koji se tradicionalno obeležava 14. nоvеmbra. Ovogodišnji slogan je „Blаgоstаnjе zа bоlji živоt sа diјаbеtеsоm“, a za pacijente sa jednom od najčešćih bolesti savremenog sveta najvažniji je napredak u terapijskim mogućnostima kontrole bolesti i uvođenje inovativnih terapija.
Inovativne terapije za lečenje dijabetesa i novi izazovi zbog lečenja gojaznosti, prepoznate kao bolesti
Predviđa se da će u Srbiji do 2035. godine svaki osmi stanovnik imati dijabetes. Svetska zdravstvena organizacija je pre dve godine gojaznost kvalifikovala kao bolest, a ona je ključna u razvoju dijabetesa kao sindroma skupa najrazličitijih zdravstvenih stanja.
Dr Katarina Odanović, supspecijalista endokrinolog i šef Odseka endokrinologije ZC Valjevo, podseća na značaj pravilnog lečenja dijabetesa.
– Ono na šta bih stavila akcenat jeste inovativna terapija za dijabetes koja se pojavila za u poslednjih nekoliko godina. O tome su naši pacijenti obavešteni od strane lekara na ambulantnim pregledima ili tokom hospitalnog lečenja. Druga stvar na koju moramo da obratimo posebnu pažnju jeste gojaznost. Budući da je 87 odsto naših pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa 2 gojazno, sada smo suočeni sa jednim novim izazovom – da pored lečenja dijabetesa lečimo i gojaznost. Za gojaznost su se pojavili novi lekovi i kod nas i u svetu. Možemo reći da mi pratimo svetske trendove, s tim što neki od tih lekova se koriste i u lečenju dijabetesa, dok se drugi koriste za lečenje gojaznosti „per se“ – kaže dr Odanović i ističe:
Nedoumice o favorizovanju i diskriminaciji pacijenata zbog „Ozempika“: Ko može da dobije lek o trošku RFZO
– Dakle, nije potrebno imati dijabetes da bi pacijent bio lečen od gojaznosti. U vezi sa tim, došlo je do nekih nedoumica između lekara na primarnom, sekundarnom nivou zdravstvene zaštite i apotekara,pa je važno apostrofirati činjenice da bi pacijenti znali da neki od njih nisu diskriminisani a drugi favorizovani. Vrlo jasno je definisano ko o trošku RFZO-a i na koji način može da dobije novi leki „Ozempik“, koji se koristi za lečenje dijabetesa: pravo da ga dobiju na recept imaju samo pacijenti koji se prethodno nalaze na terapiji sa dva oralna antidijabetika ili na terapiji sa jednim oralnim antidijabetikom i insulinom. Uz to moraju imati indeks telesne mase veći od 28 kg po m2 i vrednost glikoziliranog hemoglobina veću od 7 odsto. Ti pacijenti su kategorija onih koji mogu lek za lečenje dijabetesa, koji ujedno leči i gojaznost, dobiti na recept – pojasnila je dr Odanović.
Uslov za korišćenje još jednog novog leka za lečenje gojaznosti
Ona je dodala da je pored „Ozempika“, leka prvenstveno registrovanog za lečenje dijabetesa, dostupan i lek koji je novi u svetu a kod nas prvi registrovan lek za lečenje gojaznosti Saksenda. Da bi neko mogao da kupi ovaj lek mora imati postavljenu dijagnozu gojaznosti od strane endokrinologa specijaliste. Lek za lečenje gojaznosti se ne može dobiti na recept, već se kupuje i to isključivo na osnovu izveštaja endokrinologa.
Lečenje pacijenata sa dijabetesom tipa I: Revolucionarni pomak i velika očekivanja
Kada je reč o lečenju pacijenata sa dijabetesom tipa I, zna se da je njih daleko manje (odo 10 odsto) od ukupnog broja obolelih. Procenjuje se da je u Srbiji trenutno obolelo 720 hiljada osoba od dijabetesa, ali je pravo pitanje koliko se od tog broja njih leči. U svetu su se pojavile terapijske novine za lečenje dijabetesa tipa I, pa se struka nada da će u budućnosti ti lekovi stići i do nas.
– Sada kada je potvrđeno da dijabetes tip I predstvalja autoimunu bolest, terapija koja se po prvi put pominje u istoriji dijabetologije odnosi se na biološku, odnosno na terapiju monoklonskim antitelima – rekla je dr Katarina Odanović, supsecijalista endokrinolog.
Predijabetes i dijabetes: Kada se počinje sa terapijom
Dijabetes je bolest nazvana tihi ubica jer dugo ne daje nikakve simptome dok razara organizam. Tako se i uključivanje terapije blagovremeno prolongira, jer zavisi isključivo od toga koliko je uznapredovala bolest.
– Ako nam se pacijent nalazi u stadijumu predijabetesa i ima šećer između 6 i 7, taj pacijent nema simptome, a već je trenutak kada treba početi sa terapijom. To se na redovnim laboratorijskim skrininzima uočava tako što se rade godišnje kontrole. Kada pacijent ima siptome, onda je dijabetes jako uznapredovao. Takvi pacijenti najčešće završavaju hospitalizovani na našem odeljenju jer im je vrednost šećera takva da se odmah kreće sa insulinskom terapijom. Simptomi su pojačani osećaj žeđi, intenzivno mokrenje, izražena potreba za hranom – opisuje dr Odanović i precizira:
Da li pacijenti moraju biti doživotno na insulinskoj terapiji i kako se potvrđuje dijagnoza dijabetesa
– To ne znači da će oni celog života bit na insulinskoj terapiji. Terapija je na početku insulinska, pa se pacijent dalje prati. Zato je dijabetes podmukao, jer se simptomi javljaju kad je jutarnji šećer već između 15 i 20 – zaključila je dr Odanović, ističući da struka kaže da je svaka glikemija iznad 6 „na tašte“, do 7 predijabetes, sve više od vrednosti 7 je dijabetes, dok ono što sigurno postavlja dijagnozu dijabetesa jeste vrednost dvočasovnog oralnog glukoza tolerans testa(OGTT).
Potreban registar pacijenata obolelih od dijabetesa
Precizan broj obolelih od dijabetesa je nemoguće odrediti jer Srbija još uvek nema registar. Cifre kojima se operiše su aproksimativne, dok je broj obolelih u stalnom porastu.
Suštinska prevencija obolevanja od dijabetesa predstavlja vođenje računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i genetskoj predispoziciji.
U većim domovima zdravlja kod nas postoje savetovališta za dijabetes, a u Domu zdravlja Valjevo u okviru Preventivnog centra Savetovalište za dijabetes radi četvrtkom.
