Nefrotski sindrom definiše se kao skup simptoma koji su posledica oštećenja bubrega i to u većini slučajeva malih krvnih sudova bubrega, čiji je zadatak da filtriraju krv, izdvajanju nepotrebne materije i onemogućavaju da proteini iz krvi dospeju u mokraću. U slučaju nefrotskog sindroma proteini dospevaju u urin, sve se često manifestuje otokom zglobova na nogama i rukama. Ukoliko se ne leči i ne kontroliše ovaj sindrom je faktor rizika za pojavu dodatnih zdravstvenih problema. Može da dođe do pojave krvnih ugrušaka, pojačane osetljivosti na infekcije. U najtežim slučajevima moguće je da pacijentu bude neophodna dijaliza.
Bolest se javlja i u dečjem uzrastu
Lekari navode da postoji više bolesti ili stanja koja mogu da prethode nastanku nefrotskog sindroma. Pored proteinurije (višak proteina u urinu) koja je ključni pokazatelj nefrotskog sindroma, ova bolest zapaža se i kod pacijenata koji imaju bolest minimalnih promena, što je i najčešći uzrok nefrotskog sindroma u dečjem uzrastu. Ova bolest dovodi do abnormalne funkcije bubrega, s tim da se često uzrok nepravilne funkcije ne može da utvrdi. Bubrežno tkivo pod mikroskopom izgleda normalno ili skoro bez bitnih promena.
Nefrotski sindrom može da bude i nepoznatog uzroka
Nefrotski sindrom javlja se i kod osoba sa fokalnom segmentalnom glomerulosklerozom, koja je uglavnom posljedica neke druge bolesti ili genetske mutacije. Nefrotski sindrom je često stanje i kod pacijenata sa dijabetesom, koji ako je loše kontrolisan posle izvesnog vremena može da uslovi oštećenje bubrega. Nefrotski sindrom se uočava i kod pacijenata sa težim oblikom sistemskog eritemskog lupusa.
Membranski glomerulonefritis čest je uzrok nefrotskog sindroma kod odraslih osoba. Dešava se da neki pacijenti sporo razvijaju oštećenja bubrega, dok drugi ulaze u spontanu remisiju. Ova bolest može da bude nepoznate etiologije, ili da se javi u sklopu lupusa, hepatitisa B, malarije, karcinoma.
Nefrotski sindrom može da bude i posledica retke bolesti amiloidoze koja nastaje kada se u samim ćelijama, oko njih i posledično u celom organizmu natalože amiloidi, posebna vrsta proteina. Nagomilavanje amiloida često dovodi do nepravilne filtracije bubrega.
Simptomi nefrotskog sindroma
Bolest se često manifestuje natečenosću u oko očiju, zglobova, urin je uglavnom penast, dešava se i da dođe do naglog porasta telesne težine zbog zadržavanja tečnosti u telu. U isto vreme pacijent nema apetit, žali se na umor. Može da se javi i povišen holesterol i nizak nivo proteina albumin u krvi zbog čega na kraju dolazi i do pojave otoka.
Faktori rizika
Postoji više faktora rizika koji mogu da povećaju rizik od nefrotskog sindroma. Određene bolesti i stanja mogu da povećaju rizik od razvoja nefrotskog sindroma, to su dijabetes, lupus, amiloidoza, refluksna nefropatija i druge bolesti bubrega. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i medikamenti koji se koriste za borbu protiv infekcija, kao i HIV, hepatitis B, hepatitis C i malarija mogu da povećaju mogućnosti od pojave nefrotskog sindroma.
Moguće komplikacije
Ukoliko se stanje ne leči moguće su komplikacije, u vidu pojave razvoja krvnih ugrušaka, povišenih vrednosti holesterola i triglicerida. U isto vreme dolazi i do gubitka proteina u krvi i moguće neuhranjenosti. Pacijent deluje kao da se ugojio, a u stvari dolazi do gubitka telesne težine i pojave otoka zbog kojih pacijent izgleda kao da je dobio neki kilogram viška.
Moguće je da dođe do manjka crvenih krvnih zrnaca (anemije), niskog nivoa vitamina D. Usled komplikacija javlja se i visok krvni pritisak, moguće je da dođe do akutne povrede bubrega zbog oštećenja glomerula. Nelečeni nefrotski sindrom dovodi do hroničnog slabljenja bubrega, u najtežim slučajevima sve može da se zaši dijalizom.
Kako se dijagnostikuje nefrotski sindrom?
Kako ne bi došlo do razvoja komplikacija neophodno je na vreme dijagnostikovati nefrotski sindrom. Analize urina mogu da ukažu na nepravilnosti kao što je povećano prisustvo proteina. Bitne su i analize krvne slike moguće je da pacijent ima povišen holesterol. Može da se radi ako je potrebna i biopsija bubrega.
Kako se leči?
Pre nego što počne lečenje bitno je ustanoviti glavni uzrok nefrotskog sindroma. Moguće je da će pacijent da dobije neki lek za sniženje krvnog pritiska kao što su inhibitor angiotenzin-konvertirajućeg enzima ili blokator receptora angiotenzina. Ovi lekovi sprečavaju oštećenje bubrega i smanjuju količinu proteina u urinu. Diuretici mogu da spreče otoke i podstaknu bubreg da izbacuje višak tečnosti. Pojedinim pacijentima biće od koristi lekovi protiv zgrušavanja krvi antikoagulansi.
Izmene u načinu ishrane
Kako bi se nefrotski sindrom što bolje kontrolisao biće neophodne i izmene u načinu ishrane. Stručnjaci savetuju hranu sa manje proteina, manje masnoća kako bi holesterol bio u granicama normale i manje soli da bi se sprečilo oticanje tela.
