Osteoartroza (OA), koju identifikuju degenerativne promene najpre zglobne hrskavice a zatim i drugih zglobnih struktura, progresivna je bolest sporog toka. Prate je bolovi u zglobovima i ograničenje funkcije, što rezultira smanjenjem radne sposobnosti i velikom promenom kvaliteta života pacijenata.
Osteoartroza se leči i prevencijom
U lečenju osteoartroze primenjuje se više različitih terapijskih strategija. Nažalost, iako se beleži veći broj obolelih pacijenata, osteoartroza važi za još uvek nedovoljno razumljivu bolest, kao i njena patologija.
– Odgovori na pitanja o bezbednosti lekova koji se standardno primenjuju u lečenju za OA, dali su nam podatke o nedostacima u uobičajenom lečenju. Ali, i neke racionalne perspektive za budućnost. Na genetiku i starenje ne možemo da utičemo. Pre svega, umerena stalna fizička aktivnost, prevencija i lečenje gojaznosti osnovne su mere i preventivnog tretiranja osteoartritisa – navodi u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Milan Petronijević, specijalista interne medicine i supspecijalista reumatologije.
Ciljevi lečenja osteoartroze
Prema rečima sagovornika našeg portala, glavni ciljevi lečenja osteoartroze jesu smanjenje i ublažavanje simptoma i usporavanje napredovanja bolesti. To zauzvrat može da smanji uticaj OA na otežanu pokretljivost i nizak kvalitet života pacijenta. Takođe, naglašava prof. dr Petronijević, ove procedure dovose i do smanjenja potrebe za nekritičnom primenom lekova i operativnim lečenjem.
Osteoartroza i opcije nefarmakološkog lečenja
Inicijalne mere su, kaže prof.dr Petronijević, i dalje nefarmakološke. To su najpre informisanje bolesnika o prirodi bolesti, edukacija, smanjenje telesne težine ako je prekomerna, i dozirani program fizičke aktivnosti i vežbanja.
– Iako se nefarmakološke mere generalno smatraju sigurnim, u praksi se nedovoljno koriste zbog loše saradnje pacijenata. Smanjenje telesne težine značajno smanjuje rizik za razvoj i progresiju osteoartroze, posebno OA nosećih zglobova – kolena i kuka. Gubitak telesne težine od oko 5,1 kg tokom narednih deset godina, smanuje verovatnoću nastanka OA za preko 50 odsto. Fizikalnu terapiju i primenu ortoza i pomagala treba uzeti u obzir kao važne mere za ublažavanje simptoma kod ovih pacijenata – navodi profesor dr Milan Petronijević, koji je redovni profesor i šef katedre za internu medicinu na Medicinskom fakultetu VMA. .
Farmakološko lečenje osteoartroze i koje su loše strane Paracetamola
Paracetamol je široko preporučivan kao prvi korak u lečenju OA, uprkos činjenici da ima slab, minimalni efekat na bol. Takođe, prema rečima prof dr Petronijevića, nema značajnog uticaja na ukočenost i fizičku funkciju kod pacijenata sa OA. Postoji i problematičan sigurnosni profil paracetamola u vezi sa njegovom rutinskom hroničnom upotrebom, zbog sve većih dokaza o visokoj učestalosti gastrointestinalnih (GI), kardiovaskularnih (CV), ali pre svega hepatičnih i bubrežnih neželjenih događaja, pogotovo u starijoj populaciji. Profesor Petronijević ističe da paracetamol ne sme redovno da se koristi, već samo kao kratkotrajna “spasilačka” analgezija kod osteoartritisa.
NSAIL antireumatici isključivo uz preporuku lekara
Lekovi za bolove poznati kao nesteroidni antireumatici (NSAIL), uzimaju se isključivo na osnovu odluke lekara. Ovo važi, naglašava profesor dr Petronijević, i za lokalnu primenu – kako u vidu tableta, tako i kapsula.
– Sistemski primenjeni NSAIL lekovi imaju umereni efekat na ublažavanje bola kod OA i nisu povezani sa poboljšanjem funkcije ili uticajem na promene strukture zgloba. Upotreba ovih lekova raste zbog izdavanja i bez recepta, širenja indikacija, starenja ljudske populacije. Sistemski primenjeni NSAIL (peroralno ili parenteralno) čine 25 odsto neželjenih efekata svih lekova i najznačajniji su jatrogeni problem u medicini. To se posebno odnosi na neželjene gastrointestinalni efekte čija će učestalost najviše zavisiti od primene druge terapije, primenjene doze, životne dobi i prethodnih oboljenja želuca i creva – kaže prof.dr Petronijević.
Odabir odgovarajućeg NSAIL vođen je procenom ravnoteže koristi i rizika u pogledu profila gastrointestinalne, kardiovaskularne, bubrežne i hepatične bezbednosti između pojedinih lekova i individualnih karakteristika pacijenta.
Kako se uzimaju ovi lekovi i koji su rizici
Prema rečima našeg sagovornika, rizik od neželjenih efekata može biti visok i u prvih trideset dana od početka terapije, naročito kod dugotrajne hronične terapije.
– Ovi lekovi se ne uzimaju nikada duže od 10-15 dana u kontinuitetu, uvek posle jela i uz zaštitu želuca takozvanim inhibitorima protonske pumpe. Opasno je samoinicijativno kupovati i uzimati ove lekove, jer ti lekovi imaju ozbiljne neželjene efekte na želudac, creva, jetru, bubrege, srce, naročito u starijoj populaciji.
Lokalna primena NSAIL lekova i kome se savetuju
– Lokalno primenjeni NSAIL lekovi imaju manji rizik od sistemskih neželjenih efekata u poređenju sa sistemskom promenom. Lokalni NSAIL se posebno preporučuju kod pacijenata sa osteoartrozom životne dobi iznad 75 godina i onih sa istovremenim komorbiditetima, kao i sa povećanim rizikom od gastrointestinalnih, kardiovaskularnih ili bubrežnih neželjenih efekata. Važno je napomenuti da nijedan NSAIL nije značajno efikasniji od drugih – ističe profesor dr Milan Petronijević.
U terapiji se primenjuju i neki slabi opioidi
Još jednu farmakološku opciju za simptomatsko lečenje OA predstavlja kratkotrajna primena slabih opioida. Kao primer, sagovornik našeg portala navodi lek tramadol. Za njega, naime, postoje dobri dokazi o analgetičkoj koristi kod OA. Značajno smanjuje intenzitet bola, ali ima malu korist na funkciju obolelog zgloba. Česti neželjeni efekti su suva usta, oralne ulceracije, mučnina, povraćanje, dispepsija, opstipacija, glavobolja, vrtoglavica, umor, somnolencija, osip i svrab. Kod starijih pacijenata javlja se poremećaj spavanja i dezorijentacija.
Kakve su reakcije na injekcije glukokortikoida (vrste kortikosteroida)
Antidepresiv duloksetin je korišćen u sindromima hroničnog bola, a neki dokazi o efektu su pokazani kod OA na centralnu senzibilizaciju. Bilo je, međutim, veće učestalosti neželjenih efekata (vrtoglavica, rizik od pada).
– Intraartikularno primenjeni glukokortikoidi (ubrizgavanje injekcijom u šupljinu zgloba) su kratkoročno efikasni (tokom 2–4 nedelje). Efikasnost im je veća kod pacijenata sa jačim bolom i jačim lokalnim zapaljenjem. Međutim, dokazana je i ograničena korist ponovljenih kurseva intraartikularno (intramuskularno) primenjenih glukokortikoida na simptome – odgovara profesor Petronijević na jedno od najšešće postavljanih pitanja čitalaca.
Suplementi
U apotekama mogu da se pronađu brojni suplementi koji sadrže kolagen, glukozamin sulfat, hondroitin sulfat i druge supstance koje ulaze u sastav hrskavice.
– Prema vodičima, osnovu hronične terapije OA, čine simptomatski sporo delujući lekovi (SYmptomatic Slow Acting Drugs for Osteoarthitis, SYSADOA). Među SYSADOA, najubedljiviji su dokazi o efikasnosti glukozamin sulfata (GS) i hondroitin sulfata (HS). Drugi ovakvi suplementi, uključujući diacerein, nesaponifikovanu soju od avokada (ASU), fragmente kolagena, MSM, razne biljne ekstrakte i bakterijske proteolitičke enzime, predloženi su takođe kao potencijalni pomoćni tretmani za OA. Većina njih su prirodni proizvodi – kaže prof dr Petronijević.
Operativno lečenje osteoartroze
Pitali smo profesora u kojim slučajevima je operacija neizbežna.
– Operativno lečenje OA kuka i kolena se preporučuje kada svi prethodni modaliteti lečenja nisu imali efekta. Tada pacijent ima izražene simptome uprkos dotadašnjem lečenju i postoji značajan gubitak u kvalitetu života. Hirurške tehnike koje se danas primenjuju su totalna i subtotalna artroplastika. Atroplastika poboljšava rezultat funkcije, ima dugoročnu efikasnost, isplativost, i ima bolje rezultate kada su pacijenti pažljivo odabrani i dobro informisani, hirurška intervencija dobro izvedena i postoperativna rehabilitacija odgovarajuća. Odluku o operaciji donosi ortoped na osnovu pokreta, izgleda zgloba i radiografskog snimka – ističe sagorovornik eKlinika portala.
Ne odlagati operaciju
Profesor Petronijević naglašava da operaciju, ukoliko je predložena, ne treba odlagati. Vremenom, odnosno starenjem, prema njegovim rečima, povećava se operativni rizik. Operacija kuka i kolena, odnosno ugradnja proteze, obično je definitivno i uspešno rešenje ukoliko se izvede na vreme, kaže u razgovoru za eKlinika portal prof.dr Milan Petronijević, specijalista interne medicine i subspecijalista reumatologije.
U Srbiji nema potrebe da pacijent ODLAZE operaciju, posto su liste cekanja 3-5 godina, pa ko dozivi, pricace!