Gojaznost ili prekomerna težina značajno smanjuju protok krvi u mozgu, a do ovog važnog saznanja došli su irski naučnici sa Trinity College u Dablinu, u svojoj longitudinalnoj studiji o starenju (TILDA). Studija takođe pokazuje da povećana fizička aktivnost može pozitivno da modifikuje, ili čak negira, ovo smanjenje protoka krvi u mozgu. Istraživanje sadrži relevantne informacije koje su od velikog interesa za širu javnost budući da je smanjen protok krvi u mozgu, ili cerebralna hipoperfuzija, rani mehanizam u vaskularnoj demenciji i pojavi Alchajmerove bolesti.
Gojaznost i zdravstveni izazovi
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, gojaznost je pogoršana zdravstvena kriza, koja je globalno dostigla razmere epidemije, sa više od jedne milijarde odraslih osoba sa prekomernom težinom – i najmanje 300 miliona klinički gojaznih osoba. I dalje je veliki uzrok globalnoj stopi hroničnih bolesti i invaliditeta, utičući na ukupan kvalitet života i istovremeno povećavajući pritisak na imuni sistem, što je od najveće važnosti s obzirom na trenutnu situaciju sa covid 19 pandemijom. Gojaznost je takođe značajan problem javnog zdravlja s obzirom na njen negativan uticaj na fiziološku funkciju, posebno kako starimo. Pronalaženje lako implementiranih i isplativih načina za borbu protiv uticaja gojaznosti je posebno važno za zaštitu od negativnih zdravstvenih ishoda u kasnijem životu.
Šta je otkrila TILDA studija?
Studija istražuje tri različite mere gojaznosti – indeks telesne mase (BMI), odnos struka i kukova i obim struka, kao i fizičku aktivnost, kod odraslih, starijih od 50 godina. Protok krvi u mozgu je meren korišćenjem najsavremenijih MRI tehnika skeniranja i tehnika analize. Nalazi otkrivaju da je prekomerna težina ili gojaznost povezana sa smanjenim dovodom krvi u mozak. Dok je poznato da protok krvi u mozgu opada sa godinama, u ovoj studiji se pokazalo da je negativan uticaj gojaznosti na protok krvi u mozgu veći od uticaja starosti. Međutim, fizička aktivnost pomaže da se ponište negativni efekti gojaznosti na protok krvi u mozgu.
Ključni nalazi studije su da su:
- povećan indeks telesne težnine BMI, odnos struka i kukova (veličina struka), povezani sa manjim dovodom krvi u mozak.
- povećanje obima struka od +1 cm povezano je sa istim smanjenjem protoka krvi u mozgu kao kod +1 godina života
- uočeno je da viši nivo fizičke aktivnosti menja veze između smanjenog protoka krvi u mozgu i gojaznosti.
Preporuke – šta raditi da gojaznost ne ugrozi mozak
Tim povodom studija irskih naučnika preporučuje najmanje 1,5 do 2 sata aktivnosti tokom dana, posebno angažovanja u aktivnostima koje zahtevaju umereni napor. To podrazumeva da gojazna osoba treba da diže nešto teže nego inače, da primenjuje brzo hodanje ili vozi bicikl. Međutim, svako povećanje fizičke aktivnosti, posebno ako se integriše u dnevne ili nedeljne navike, kao što je baštovanstvo, trebalo bi da pomogne u održavanju i potencijalno poboljšanju protoka krvi u mozgu.
– Zdravo snabdevanje mozga krvlju je kritično, jer obezbeđuje da mozak ima dovoljno kiseonika i hranljivih materija za pravilno funkcionisanje. Ako protok krvi u mozgu postane oštećen, to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kako starimo, kao što je povećanje rizika od demencije i Alchajmerove bolesti. Znamo da gojaznost može da predisponira osobu na staračka stanja, bolesti, pa čak i da skrati očekivani životni vek do 6 godina kod muškaraca i 7 godina kod žena, nakon 40. godine. Naša studija otkriva jasne veze između gojaznosti i smanjenog snabdevanja krvlju mozga kod starije populacije. Studija takođe pokazuje važnost fizičke aktivnosti kod starijih osoba sa prekomernom težinom, jer to može pomoći u zaštiti od smanjenog protoka krvi u mozgu i loših zdravstvenih ishoda koji mogu nastati iz toga – objasnio je dr Silvin Knight, istraživač i glavni autor studije.
Gojaznost izazova bolesti slične bolestima starijeg doba
Profesorka Rose Anne Kenny, koautor i glavni istraživač TILDA studije ističe da su mnogi stručnjaci pokazali da gojaznost i starenje imaju veoma slične efekte na biologiju starenja.
– Bolesti povezane sa gojaznošću slične su bolestima starenja, kao što su bolesti srca, dijabetes, visok krvni pritisak, otkazivanje bubrega, artritis, podložnost infekcijama, uključujući i covid 19. Naša studija ne samo da pokazuje da postoji veza između gojaznosti i smanjenog protoka krvi u mozgu, već i da je moguće zaštititi se od negativnih posledica gojaznosti redovnim fizičkim vežbama – naglasila je profesorka Rose Anne Kenny.
