Glukozamin za zglobove: Može li da ublaži bolove i ukočenost ili su očekivanja prevelika?

Bolovi u zglobovima, ukočenost i otežano kretanje česti su problemi koji se javljaju sa godinama, ali i kod osoba koje su izložene većim fizičkim naporima. Zbog toga mnogi tragaju za suplementima koji bi mogli da ublaže tegobe i očuvaju pokretljivost, a među najpoznatijima je glukozamin.

Šta je glukozamin i kakvu ulogu ima u organizmu

Iako nije lek, glukozamin se često koristi kao dodatak ishrani namenjen očuvanju hrskavice i podršci zdravlju zglobova i supstanca je koja se godinama nalazi u centru pažnje naučnika i pacijenata koji se bore sa problemima zglobova.

Preporučujemo

Glukozamin je prirodno jedinjenje koje se normalno nalazi u ljudskom organizmu. Njegova važna funkcija povezana je sa izgradnjom i održavanjem hrskavice, elastičnog tkiva koje ublažava trenje između kostiju i omogućava nesmetano kretanje zglobova. Kako godine prolaze, količina glukozamina u organizmu može da se smanjuje, što se dovodi u vezu sa postepenim propadanjem hrskavice i razvojem degenerativnih promena na zglobovima.

Pored prirodnog oblika koji telo proizvodi, glukozamin je dostupan i kao suplement, najčešće u obliku glukozamin sulfata ili glukozamin hidrohlorida.

Može li glukozamin da pomogne kod osteoartritisa

Najviše istraživanja o glukozaminu sprovedeno je kod osoba sa osteoartritisom, posebno kada je reč o kolenu. Pojedine studije ukazuju na to da glukozamin sulfat može da doprinese ublažavanju blagih do umerenih simptoma bolesti, uključujući bol i ukočenost.

Ipak, naučni rezultati nisu potpuno usaglašeni. Dok neka istraživanja pokazuju određenu korist, druga nisu potvrdila značajniji efekat. Zbog toga stručnjaci i dalje naglašavaju da glukozamin ne može da zameni standardno lečenje, već eventualno da bude deo šireg pristupa očuvanju zdravlja zglobova.

Kod kojih stanja se još koristi glukozamin

Osim kod osteoartritisa, pojedini ljudi koriste glukozamin i kod drugih zdravstvenih problema, među kojima su:

• reumatoidni artritis
• sportske povrede
• hronični bol u donjem delu leđa
• poremećaji temporomandibularnog zgloba (TMZ)
• hronična venska insuficijencija
• astma i alergijska stanja
• inflamatorne bolesti creva.

Međutim, za većinu ovih primena još nema dovoljno kvalitetnih naučnih dokaza koji bi potvrdili njegovu efikasnost.

Koja doza glukozamina se najčešće koristi

U kliničkim studijama koje su ispitivale dejstvo glukozamina kod osteoartritisa najčešće je primenjivana doza od 500 miligrama glukozamin sulfata tri puta dnevno. Ipak, potreba za suplementacijom i odgovarajuća količina mogu da se razlikuju od osobe do osobe. Zbog toga je pre početka uzimanja preporučljivo konsultovati lekara ili farmaceuta.

Stručnjaci često savetuju uzimanje glukozamina tokom obroka kako bi se smanjila mogućnost pojave stomačnih tegoba.

Da li glukozamin može da se unese hranom

Za razliku od mnogih vitamina i minerala, glukozamin se praktično ne nalazi u namirnicama koje svakodnevno konzumiramo. Većina suplemenata proizvodi se od sastojaka poreklom iz oklopa školjki, zbog čega osobe sa alergijama na morske plodove treba da budu posebno oprezne.

Neželjeni efekti: Da li je glukozamin bezbedan

Prema dosadašnjim saznanjima, glukozamin se smatra relativno bezbednim suplementom za većinu zdravih odraslih osoba. Kada se neželjeni efekti jave, uglavnom su blagi i prolazni.

Najčešće prijavljene tegobe uključuju nelagodnost u stomaku, gorušicu, glavobolju, pospanost, nadimanje i probleme sa varenjem. Rizik od neželjenih reakcija može da bude veći kod osoba koje koriste veće doze od preporučenih.

Ko treba da bude posebno oprezan

Pre početka uzimanja glukozamina savetuje se konsultacija sa lekarom, naročito ukoliko osoba ima dijabetes, bolesti bubrega, srčana oboljenja, poremećaje zgrušavanja krvi ili povišen krvni pritisak.

Posebna pažnja potrebna je i kod osoba koje koriste lekove za razređivanje krvi, terapiju za dijabetes ili određene kardiološke lekove, jer može da dođe do interakcija.

Takođe, zbog nedostatka dovoljno podataka o bezbednosti, glukozamin se uglavnom ne preporučuje deci, trudnicama i ženama koje doje.

(eKlinika.rs)