Zašto isti lek ne deluje isto kod svih i koje greške mogu da ugroze efikasnost terapije

Popiti tabletu deluje jednostavno, ali put leka kroz organizam daleko je složeniji nego što većina ljudi pretpostavlja. Na njegovo dejstvo mogu da utiču obrok, kafa, mleko, suplementi, drugi lekovi, pušenje i alkohol, ali i godine života, telesna masa i funkcija jetre i bubrega. Čak i naizgled bezazlena odluka da se tableta prelomi, propuštena doza nadoknadi dvostrukom ili terapija prekine čim se čovek oseti bolje može da promeni njenu efikasnost i bezbednost.

Od čega zavisi kako će lek delovati, koje navike mogu da oslabe njegov efekat, a koje da povećaju rizik od neželjenih reakcija, za eKlinika portal objasnio je prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Od čega sve zavisi da li će lek delovati

Da bi lek ostvario očekivani efekat, nije dovoljno samo da ga popijemo, jer njegovo dejstvo zavisi od čitavog niza procesa u organizmu i osobina samog pacijenta.

– Iako mnogi smatraju da je dovoljno uzeti propisani lek, njegovo dejstvo zavisi od velikog broja faktora. Pre svega, lek mora da se pravilno oslobodi iz farmaceutskog oblika, zatim apsorbuje iz digestivnog trakta, dospe do mesta delovanja, metaboliše i na kraju izluči iz organizma. Svaki od ovih procesa može biti pod uticajem različitih faktora. Naime, na dejstvo leka mogu značajno uticati hrana i piće, drugi lekovi, biljni preparati i suplementi, ali i godine života, telesna masa, funkcija jetre i bubrega, pušenje, alkohol, kao i genetičke karakteristike pacijenta. Zbog toga, ista doza istog leka neće imati potpuno isti efekat kod svih ljudi – objašnjava prof. dr Janko Samardžić.

Zašto lekove ne bi trebalo uzimati uz bilo koje piće

Kafa, mleko, jogurt ili sok od grejpfruta nisu uvek bezazlen „pratilac“ terapije, jer mogu da promene apsorpciju leka ili njegovu koncentraciju u krvi.

– Hrana i piće zaista mogu promeniti brzinu i stepen apsorpcije pojedinih lekova. Tako na primer, mleko i mlečni proizvodi mogu uticati na apsorpciju pojedinih antibiotika, poput tetraciklina i fluorohinolona. Kalcijum iz mleka stvara nerastvorljive komplekse sa određenim lekovima, zbog čega se oni slabije apsorbuju i mogu biti manje efikasni. Kofein, takođe, može uticati na apsorpciju pojedinih lekova ili pojačati njihova neželjena dejstva, poput ubrzanog rada srca ili nesanice. Osim toga, kafa može smanjiti apsorpciju preparata gvožđa. Posebno je važan grejpfrut, odnosno njegov sok, a potencijalno i đumbir. Oni mogu da blokiraju određene enzime u digestivnom sistemu, te koncentracija pojedinih lekova u krvi može značajno porasti. To povećava rizik od neželjenih reakcija kod pojedinih lekova, kao što su statini, blokatori kalcijumskih kanala, antiaritmici, imunosupresivi i drugi – ističe dr Samardžić.

Ni biljni preparati i suplementi nisu bezazleni

Prirodno ne znači automatski i bezbedno, naročito kada se biljni preparati, vitamini ili minerali uzimaju istovremeno sa propisanom terapijom.

– Naravno, suplementi i biljni preparati mogu imati veoma značajne interakcije sa lekovima. Kantarion je jedan od najpoznatijih primera. On ubrzava rad enzima odgovornih za razgradnju mnogih lekova i može smanjiti njihovu efikasnost. To se odnosi na oralne kontraceptive, antikoagulanse, pojedine antidepresive, antiepileptike, imunosupresive… Preparati Ginko bilobe mogu povećati rizik od krvarenja, posebno kod osoba koje uzimaju aspirin ili oralne antikoagulanse. Magnezijum, kalcijum i gvožđe mogu smanjiti apsorpciju pojedinih antibiotika, zbog čega ih treba uzimati sa vremenskim razmakom od najmanje dva do četiri sata, u zavisnosti od leka – kaže prof. dr Janko Samardžić.

Svakodnevne navike mogu da povećaju rizik

Neke uobičajene navike mogu da oslabe dejstvo terapije ili pojačaju neželjene efekte, iako pacijent često nije svestan da postoji problem.

– Ima više takvih primera. Alkohol, na primer, može pojačati sedativni efekat lekova za smirenje i antihistaminika, ali i povećati rizik od oštećenja jetre kod nekih lekova, zbog udružene toksičnosti. Nekontrolisano uzimanje lekova protiv bolova može povećati rizik od krvarenja i dovesti do oštećenja bubrega – upozorava dr Samardžić.

Zašto ista doza leka nije odgovarajuća za svakoga

Godine života, gojaznost, pušenje, alkohol i bolesti jetre ili bubrega mogu da promene način na koji organizam obrađuje lek, pa ista terapija neće kod svakoga imati identičan efekat.

– Svi navedeni faktori mogu značajno uticati i upravo zbog ovih razlika savremena farmakoterapija sve više teži individualnom pristupu pacijentu. Kod starijih osoba, na primer, dolazi do smanjene funkcije bubrega i jetre, i često su potrebne manje doze lekova. Kod preterano gojaznih osoba doziranje nekada mora biti prilagođeno telesnoj masi. Pušenje utiče na aktivnost pojedinih enzima u jetri i može smanjiti koncentraciju određenih lekova, dok alkohol može pojačati toksičnost ili promeniti metabolizam leka. Sve ovo ukazuje da ne postoji univerzalna terapija koja će imati identično dejstvo kod svakog pacijenta – objašnjava prof. dr Janko Samardžić.

Preskakanje doze i lomljenje tableta među najčešćim su greškama

Kada pacijent zaboravi lek, da li treba da udvostruči sledeću dozu i zbog čega tablete ne bi trebalo lomiti ili drobiti bez stručnog saveta?

– Najčešća greška jeste neredovno uzimanje terapije. Pacijenti često prekidaju lečenje čim se osete bolje ili preskaču doze kada zaborave da uzmu lek. Pored toga, nije preporučljivo udvostručiti sledeću dozu kako bi se nadoknadila propuštena. U slučaju propuštene doze, treba slediti uputstvo za konkretan lek ili se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom. Još jedna česta greška jeste lomljenje ili drobljenje tableta, čime se može značajno izmeniti efikasnost, ali i bezbednost terapije – naglašava dr Samardžić.

Tri pravila za bezbednu i efikasnu terapiju

Za svakoga ko svakodnevno uzima lekove najvažnija su tri pravila koja mogu da smanje rizik od grešaka i neželjenih interakcija.

– Prvi savet je da lekove uzimate tačno onako kako su propisani, u odgovarajućoj dozi i u propisano vreme, i ne prekidate terapiju na svoju ruku. Drugi savet je da svom lekaru i farmaceutu uvek napomenete sve druge lekove, suplemente i biljne preparate koje uzimate. To je najbolji način da se spreče neželjene interakcije. Treći savet je da nikada ne menjate dozu, ne lomite tablete i ne uvodite nove preparate bez stručnog saveta – poručuje prof. dr Janko Samardžić.

Lek nije samo tableta koju treba popiti

Lek može da pruži očekivani efekat samo kada se uzima pravilno. Zato je važno da pacijent zna ne samo koji lek koristi, već i kada i kako treba da ga uzima, sa čim ne bi trebalo da ga kombinuje i šta da uradi ako preskoči dozu.

Nijedna nedoumica nije beznačajna kada je reč o terapiji. Otvoren razgovor sa lekarom ili farmaceutom, kao i potpuna informacija o svim lekovima, suplementima i biljnim preparatima koje osoba koristi, mogu sprečiti brojne greške. Jer bezbedno lečenje ne počinje samo dobrim izborom leka, već i njegovom pravilnom primenom.

(eKlinika.rs)