Sunce i neki lekovi ne idu uvek zajedno, a sunčevi zraci će zasigurno biti naš verni pratilac tokom leta. Da bi odmor prošao bez neprijatnih situacija, važno je da znamo kako se slažu naši lekovi i sunce, kao i značaj pojma „fotosenzitivnost“.
Supstanca nekog leka može dovesti do preosetljivosti kože prilikom sunčanja
Fotosenzitivnost je osetljivost kože na sunce izazvana lekovima. Nastaje kada određeni medikament, koji inače ne izaziva osetljivost, postane fotoaktivan u kombinaciji sa UV svetlošću koja je prodrla u kožu dok smo bili na suncu. Dakle, to je rezultat udruženog delovanja hemijskih supstanci iz leka i sunčeve svetlosti.
Stručnjaci objašnjavaju da do fotosenzitivnosti dolazi jer hemijska supstanca iz leka dovodi do preosetljivosti kože na UVA i UVB zrake. Pri tome, UVA zraci su zaslužni za većinu lekovima izazvanih fotosenzitivnih reakcija na koži, dok su UVB zraci uglavnom odgovorni za pojavu opekotina od sunca.
– Fotosenzitivnost izazvana lekovima najčešće se ispoljava kao fototoksična i fotoalergijska reakcija, mada postoje i drugi poremećaji (na primer, lupusu slična kožna reakcija). Trajanje simptoma je individualno, a najčešće se može pojaviti od par sati do unutar dva dana nakon izlaganja suncu i trajati do dve nedelje – kaže za portal eKlinika, prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Simptomi fototoksične i fotoalergijske reakcije
Fototoksična reakcija je česta i ispoljava se veoma brzo. Nastaje usled direktnog dejstva fotoaktivne supstance i ćelija kože. U roku od nekoliko minuta do nekoliko sati javlja se osećaj žarenja i bockanja po koži, dok se crvenilo po pravilu razvija u okviru 24 sata od izlaganja suncu. Podseća na teške opekotine.
– Kod fotoksične reakcije zahvaćeni su uglavnom izloženi delovi kože: čelo, nos, ruke, ramena i usne. Oštećenje kože može da se kreće u širokom intervalu – od blagog crvenila do otoka i stvaranja bula, odnosno plikova na koži ispunjenih tečnošću – kaže prof. dr Janko Samardžić i dodaje:
– Fotoalergijska reakcija je imunološke prirode. Ređe se javlja, i karakterišu je slični simptomi kao kod fototoksične reakcije. Prepoznaje se tako što imamo simptome poput svraba kože, crvenila, otoka i osipa. Sporo se povlače, pri čemu se mogu proširiti sa kože izožene suncu na neizložene delove (podsećaju na atopijski dermatitis).
Kako da znamo da je u pitanju fotosenzitivnost
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda i podataka o povezanosti uzimanja leka i vremena izloženosti kože suncu. Ne postoji pouzdan laboratorijski test za postavljanje ove dijagnoze.
– Međutim, od koristi mogu biti pojedini dermatološki testovi. Na primer, foto-peč test se primenjuje ukoliko posumnjamo da bi neke fotosenzitivne supstance s kojima je pacijent došao u dodir mogle izazvati reakciju na koži. Kod takvih testova koriste se po dva impregnirana flastera sa supstancom za koju se sumnja da izaziva reakciju. Flasteri se ostave na koži 24 sata. Potom se koža ispod jednog od flastera izlaže dejstvu UV svetlosti, da bi se videlo ima li fotosenzitivne reakcije. Ovaj test važan je za utvrđivanje fotosenzitivnosti na lekove za lokalnu primenu (kreme, sprejeve, masti). Ima dijagnostički značaj kod fototalergijskih reakcija, dok nije od koristi kod fototoksičnih – objašnjava prof. dr Janko Samardžić.
Da li svaka osoba ima reakciju ako lek ima potencijal za fotosenzitivnost
Potrebno je pridržavati se određenih pravila ukoliko se koriste lekovi sa potencijalom za fotosenzitivnosti, odnosno pre upotrebe svakog leka treba pročitati deo koji govori o neželjenim dejstvima i konsultovati se sa lekarom.
– Ne mora svako ispoljiti fotosenzitivnu reakciju. Samo predisponirane osobe će odreagovati na ovaj način. Na žalost, ne možemo unapred znati ko će ispoljiti reakciju. Prvi korak je prepoznavanje leka koji reakciju izaziva i prestanak njegove primene. Sledeći korak je primena preparata za zaštitu od sunca. Lokalni kortikosteroidi mogu biti od koristi u smirivanju upalne reakcije, dok antihistaminici smanjuju svrab kože. Fotoalergijska reakcija je komplikovanija za prepoznavanje i lečenje. Za prevenciju, najvažnija je zaštita kože odećom i upotreba kreme za zaštitu od sunca sa efikasnim UVA/UVB filterima i visokim zaštitnim faktorom – ističe prof. dr Samardžić.
Obratite pažnju ako koristite ove lekove
Fotosenzitivne reakcije mogu se javiti kako kod lokalne primene lekova na koži (kreme, gelovi, sprejevi), tako i nakon sistemske primene (uzimanja lekova na usta ili primena u vidu injekcije).
– Najčešći lekovi koji mogu izazvati fotosenzitivnu reakciju kože kod predisponiranih osoba su: antibiotici (posebno iz grupe tetraciklina, fluorohinolona i sufonamida), lekovi protiv bolova (diklofenak, ibuprofen, ketoprofen, naproksen), diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti kod kardiovaskularnih oboljenja: furosemid, hidrohlortiazid), lekovi za snižavanje povišene masnoće u krvi (statini), pojedini antipsihotici, antidepresivi (fluoksetin), lekovi za terapiju dijabetesa (glibenklamid) i hormonski preparati, i preparati kantariona. Zato je neophodno da, ukoliko uzimate neke od lekova iz navedenih grupa, obavezno proverite uputstvo za lek i konusultujete se sa lekarom o mogućoj fotosenzitivnosti – podseća prof. dr Janko Samardžić.
Ovi lekovi i preparati bi trebalo da se nađu u letnjoj putnoj apoteci
Obično nema univerzalne preporuke šta bi trebalo poneti na put, jer svako nosi one preparate i lekove koje uobičajeno koristi. Ipak, evo najvažnijih stvari koje bi trebalo obavezno da se nađu u našoj putnoj apoteci, po savetu našeg sagovornika prof. dr Janka Samardžića, kliničkog farmakologa:
1) Antiseptički rastvor (povidon jod, 3% hidrogen i slično), zavoj i flaster – u slučaju povrede
2) Analgetici i antipiretici (lekovi koji istovremeno smanjuju bol i snižavaju povišenu temperaturu (paracetamol ili ibuprofen).
3) Ukoliko imate problem s mučninom i povraćanjem tokom putovanja, na put obavezno ponesite antiemetike (lekove protiv povraćanja).
4) U letnjim mesecima česte su virusne infekcije koje prouzrokuju dijareju (proliv). U tim situacijama neophodna je dijeta, rehidratacija (uzimanje tečnih obroka i rastvora) i primena probiotskih preparata.
5) Alergije nisu retke na letovanju, a pošto su obično akutne, važna je brza i adekvatna reakcija. Lekovi protiv alergija (antihistaminici) uzimaju se prema uputstvu za lek i preporuci lekara.
6) Sredstva za zaštitu kože od sunca sa visokim faktorom zaštite i sredstva za zaštitu od insekata (repelenti)
7) Kapi za nos su efikasne kod letnje prehlade, kapi za oči u slučaju nadraženosti očiju i konjuktivitisa, dok su kapi za uši i čepići posebno važni kod osoba koje imaju problema sa čestim upalama uha
8) Ako bolujete od neke bolesti i/ili koristite određene lekove, obavezno ponesite propisane medikamente, kao i medicinsku dokumentaciju i papir na kome čitko piše sastav i ime leka.
