Precizna doza leka i personalizovano lečenje osnove su savremene terapije, a ovaj pristup je posebno bitan kod lečenja nekih psihijatrijskih bolesti. Stručnjaci Farmaceutskog fakulteta u Beogradu tvrde da skoro polovina depresivnih osoba dobija manje doze leka escitaloprama od potrebnih, dok se kod svakog 20. pacijenta beleže veće koncentracije leka u krvi. Problem je i u tome, što lekari nekada ne mogu da pomognu trenutno registrovanim lekovima.
Precizna doza leka je najdelotvornija
Depresija ja stanje koje se leči psihoterapijom i lekovima. Reč je o kompleksnoj bolesti koja ima negativan uticaj na sve aspekte života. Pojedini pacijenti su i pored redovne primene lekova i dalje depresivni. Razlog bi mogao da bude u neodgovarajućim dozama leka.
Od nekog oblika depresije u Srbiji pati 4,5 odsto osoba, a pacijenti se nekada leče lekovima koji nisu u potpunosti efikasni, navode stručnjaci. Istraživanja su spora, a depresivnih pacijenata je iz dana u dan sve više.
– U tim okolnostima bitno je da to što imamo, kada su u pitanju lekovi, koristimo na najbolji mogući način, kako bi svaki pacijent dobio odgovarajuću dozu leka i najveći broj ljudi bio izlečen. Personalizovana terapija pruža mogućnost da se svaki lek maksimalno iskoristi, kako se ne bi desilo da je baš taj lek mogao da pomogne, ali da to nije bilo moguće zbog lošeg doziranja, nestrpljivosti ili nekog drugog problema – objašnjava za portal eKlinika, vođa istraživačkog tima ovog projekta, prof. dr Marin Jukić sa Katedre za fiziologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ustanovljeno da polovina pacijenata dobija nedovoljnu dozu leka
Istraživanje, koje je finansirao Fond za nauku Republike Srbije, moglo bi da bude temelj za personalizovano lečenje u oblasti psihijatrije. Studija je trajala dve godine i strateška je saradnja Farmaceutskog fakulteta i Instituta za mentalno zdravlje. U istraživanju je učestvovalo nešto manje od 100 pacijenata sa dijagnozom depresije, starih od 18 do 55 godina. Budući da eliminacija leka zavisi od metabolizma, u istraživanje su bile uključene samo osobe bez degenerativnih procesa na jetri i bubrezima.
Praćeni su pacijenti na terapiji escitalopramanom, lekom koji pripada grupi antidepresiva poznatih kao selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. Prema rečima prof. Jukića, ovo je jedan od najčešće propisivanih lekova u terapiji depresije. Smatra se da se svake godine u Srbiji proda oko 100.000 kutija ovog leka.
-Standarda doza koju koristi većina pacijenata je 10 mg, ali ustanovljeno je da polovina pacijenata dobija nedovoljnu dozu leka, dok svaki 20 pacijent dobija veće doze. Na osnovu rezultata očitavanja tehnika molekularne dijagnostike, kojom raspolažemo na Farmaceutskom fakultetu, možemo precizno da izmerimo koncentracije leka u krvi. Ukoliko podesimo dozu da bude adekvatna, imaćemo i bolji odgovor na lek – kaže prof. Jukić.
Neke epizode depresije ima svaki drugi čovek
Prof. dr Marin Jukić navodi da je depresija „kuga 21. veka“. Najčešći simptomi depresije su tuga, neraspoloženje, zabrinutost, oslabljena koncentracija. Stanje je nekada praćeno idejama ništavila, pesimizmom, osećanjem krivice, a u najtežim slučajevima i samoubilačkim mislima i pokušajem suicida.
– Podatak o 4,5 odsto depresivnih osoba u Srbiji, odnosi se na ozbiljno bolesne osobe kojima je potrebna pomoć i lečenje. Neke simptome i epizode depresije, ima s vremena na vreme, barem jednom u životu, svaki drugi čovek na svetu. Medicina je napredovala kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, neke infektivne bolesti možemo da lečimo antibioticima ili preveniramo vakcinama, ali za depresiju nikada neće biti vakcine. Neki novi principi lečenja depresije praktično ne postoje. Već 30 godina, veoma mali broj lekova biva registrovan za depresiju, anksioznost, psihozu kao najčešće psihijatrijske fenomene – objašnjava prof. Jukić.
Sama depresija nije dovoljna da bi se desilo samoubistvo
U Srbiji za depresiju ima oko 10 registrovanih lekova, a tri ili četiri leka najčešće se propisuju pacijentima.
– Potrebno je biti strpljiv s tim lekovima i adekvatno ispratiti terapiju. Kada tih nekoliko najčešće korišćenih lekova, ne ponudi dobre rezultate, pacijenta često proglasimo rezistentnim na terapiju. Onda imamo lošu situaciju, jer tim ljudima nije bolje, i jednostavno ne možemo da pomognemo trenutno registrovanim lekovima. Suicid je 10. uzrok smrti u Americi, ne zna kakva je kod nas situacija, ali dosta ljudi pokušava samoubistvo. Sama depresija nije dovoljna kako bi se desilo samoubistvo, ali depresivni ljudi izvršavaju samoubistvo, neuporedivo češće, ova bolest, nažalost, nekada odnosi živote. Pacijenti pate, nisu produktivni i srećni i zato stručnjaci moraju da na najbolji mogući način koriste lekove – precizira prof. Jukić.
Precizna doza leka escitalopram leči depresiju
Prof. dr Marin Jukić ukazuje da se kod nas u praksi uglavnom pacijentima daju doze od 10 mg Escitaloprama dnevno, bez obzira na stepen depresije.
– Lekari mogu da povećaju dozu na 20 mg, ali preporučeno je da se primena leka počne dozom od 10 mg. Nekim pacijentima je bolje sa dozom od 10 mg, a drugima sa 20 mg. Ono što možemo da uradimo na Farmaceutskom fakultetu, jeste da izmerimo koliko ima tog leka u krvi i kažemo koji pacijent treba da dobije dozu od 5, 10 ili 15, 20 mg. Na klinikama psihijatri posmatraju pacijente i reaguju, ali bolje je ako postoji mogućnost da izmerimo delotvornost koliko tačno leka u krvi pacijenta ima i da se onda donese odluka da li je potrebno promeniti dozu – kaže prof. Jukić.
Strah od nuspojava
Psihijatri i bez merenja doze, kako precizira prof. Jukić, znaju kako da reaguju, ukoliko uoče neke nuspojave.
-Početna greška jeste to što se svakom pacijentu daju doze od 10 mg. Problem je što nekada tih 10 mg ne bude dovoljno. Imajući u vidu neželjene efekte leka, psihijatri su nekada rezervisani kada moraju da povećaju dozu. Lekari bi drugačije postupili kada bi znali da im je pacijent izvan opsega i da nema opasnosti od nuspojava – objašnjava prof. Jukić.
Precizne, optimalne doze leka, kako smatra istraživački tim Farmaceutskog fakulteta, garantovale bi manje neželjenih efekata kao što su glavobolje, pospanost i nespecifičnih neželjenih efekata poput mučnine, povraćanja, dijareje, poremećaja erektilne funkcije.
Kako se utvrđuje precizna doza leka?
Prof. dr Jukić objašnjava da se od pacijenata uzima 5 mililitara krvi, kako bi se dobilo 2 ml seruma.
-Postoje razni metodi, ali zlatni standard koji mi radimo je tečna hromatografija sa detekcijom masenom spektrometrijom, koja je najtačnija. Nekada se za samo prisustvo leka mogu koristiti i manje osetljive metode, ali onda ne znamo kolike su koncentracije leka u krvi – precizira prof. Jukić za portal eKlinika.
Procedura bi mogla da se primeni kod terapije drugih bolesti
Ova procedura mogla bi da nađe primenu, ne samo kada je u pitanju depresija. Precizne doze leka su od značaja i u terapiji nekih drugih bolesti.
– Pri primeni terapije kod zgrušavanja krvi, na primer, jako je bitno da doze leka budu precizne. Slično je kod epilepsije, gde neki lekovi, nekada izazivaju jake neželjene efekte, ili kod primene antibiotika kada često dobijamo neadekvatne doze – kaže prof. dr Marin Jukić.
