Serotonin je neurotransmiter i hormon u mozgu odgovoran za raspoloženje. Popularno nazvan „hormonom sreće“ serotonin je zadužen za prenos signala. Neuroni koji produkuju serotonin lokalizovani su u jednom veoma malom delu mozga, a projektuju se skoro po celom mozgu. Serotonin može da utiče na gotovo sve strukture mozga i da fundamentalno menja mnoge stvari, ali i nije uvek sinonim za sreću.
Serotonin nam omogućava da prihvatimo realnost
Smatra se da su osobe kod kojih je prisutan manjak serotonina često neraspoložene, depresivne, da se lako naljute. Manjak serotonina može dovesti do nesanice, osećaja preopterećenosti, pa nekada, kako se smatra i do glavobolje. Serotonin je i molekul ljubavne sreće, pomaže nam da se opustimo i lakše zaspimo.
– Ljudi vole da pojednostave stvari, pa se onda serotonin označava kao molekul sreće, a on je mnogo više od toga. Ukoliko je došlo do poboljšanja nekih spoljnih okolnosti, serotonin nam omogućava da prihvatimo realnost koja je trenutno tu oko nas kao nešto malo bolju. On nam pomaže da uspešnije modifikujemo neke memorijske sisteme koje posedujemo. Ako je naš stav loš, i pored toga što se situacija oko nas popravila, serotonin će nam pomoći da to shvatimo i izađemo iz kruga depresivnih misli. S druge strane, ukoliko su trenutne okolnosti spoljne sredine loše, serotonin će nam pomoći da shvatimo da su stvari loše i pogoršati naše raspoloženje. Serotonin nije uvek sinonim za sreću – objašnjava za portal eKlinika vanredni profesor na Katedri za fiziologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu dr sc. Marin Jukić.
Kako se menja mozak?
Serotonin povećava u izvesnoj meri telesnu temperaturu, on utiče na osećaj bola, ukoliko imamo dovoljnih količina serotonina manji je somatski bol. Na emotivnom polju ovaj hormon inhibira neke ishitrene reakcije, favorizuje promišljanje i fleksibilnost mozga, precizira dr Jukić.
– Zahvaljujući njemu strukture i sinapse postaju, više koherentne onome što se trenutno dešava, nego onom što je naučeno. Kada se sretne s nekim izazovom mozak može da funkcioniše na dva načina. Prvi način jeste da upotrebi programe koji već postoje i tada dolazi do reaktivnog reagovanja, odgovora koji su viši vid refleksa bez nekog dubokog promišljanja. Na primer, nešto se desi i mi reagujemo onako kako smo ranije reagovali u istoj ili sličnoj situaciji, ne uključujući više kognitivne centre pri reakcijama. Ukoliko, ipak, postoji inervacija serotonina (sprovođenje nadražaja putem nerava iz centralnog nervnog sistema u organe) mozak će se truditi da nešto više promisli tu akciju. Plastičnost mozga će postati veća i mozak će biti podložan promenama – naglašava Jukić.
Serotonin uloga u stanjima depresije
Uloga serotonina je posebno bitna u stanjima depresije, s kojom se prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, suočava svaki 25. stanovnik planete.
– Nisu sve depresije iste, ali ipak u 70 odsto slučajeva depresije, imamo jedno ustaljeno mišljenje koje je prilično negativno, negativan stav prema samima sebi, svetu, neposrednom okruženju, nekim stvarima koje su nam važne. Usled toga dolazi do anhedonije, to jest nemogućnosti uživanja u stvarima u kojima bismo inače trebali da uživamo – objašnjava Jukić.
U ovakvim situacijama osoba izbegava socijalne kontakte, dešava se kaže Jukić, da depresivan čovek provede nekoliko nedelja u kući.
– Kod pacijenata se javlja i osećaj da su oni za sve krivi, to je klasična melanholična depresija koja je najčešća. U ovakvoj situaciji postoji funkcionalni manjak serotonina u mozgu. Naše kognitivne mreže u mozgu su nešto manje fleksibilne i nisu u stanju da se adaptiraju na nove okolnosti, koje ne moraju više biti tako loše, kao one okolnosti koje su uslovile negativan pogled na okruženje.
Većina antidepresiva nastoji da poveća koncentraciju serotonina u mozgu i pojača inervaciju, kako bi mozak postao fleksibilniji, kako bi mu se pružila šansa da se promeni u skladu sa okolnostima, koje su sada nešto bolje i pogodnije. Nastoji se da se izađe iz začaranog kruga uvreženih negativnih misli, koje zapravo karakterišu depresiju – kaže vanredni profesor dr sc. Marin Jukić.
Postoji mnogo načina delovanja na mozak
Stručnjaci tvrde da se receptori za serotonin mogu pronaći kod svih živih bića, od jednoćelijskih organizama, preko insekata, biljaka do čoveka. Veruje se da se prvi receptor za serotonin pojavio pre 750 miliona godina.
– Serotonin ima 15 receptora, dakle postoji do sada otkrivenih 15 meta za njega u mozgu. Od svih njih najinteresantniji je serotonin 1A receptor. Postoji i lek buspiron antidepresiv i antianksiolitik koji deluje specifično na njega. U tajne molekularnog mehanizma donekle se proniklo mada su neke stvari i dalje nejasne, jer postoji mnogo načina da se deluje na mozak i nije sve uvek tako jednostavno – naglašava Jukić.
Receptor važan za visoko kognitivno promošljanje
Godine 2015. objavljen je važan rad na osnovu istraživanja na miševima koji su ispoljavali ponašanje slično depresiji, na primer, stajali su samo u jednom delu kaveza i bili su jako osetljivi na sve stresne stimulacije. Naučnici su genetskim inženjeringom stvorili miševe koji nisu posedovali 1A receptor. Jukić objašnjava da lekovi koji povećavaju serotoninsku transmisiju nisu mogli da pomognu ovim miševima.
– Sve je govorilo u prilog tome da je serotonin 1A receptor neophodan za dejstvo antidepresiva koji deluju uz pomoć povećanja koncentracije serotonina, a to je zapravo povećanje neurotransmisije serotonina u mozgu. Naučnici su potom takođe genetskim inženjeringom nastojali da vrate taj receptor u specifičnu strukturu mozga hipokampus i tako pomogli ovim miševima. Hipokampus je važan za visoko kognitivno promišljanje, koje nam je neophodno kako bismo izašli iz začaranog kruga depresije – kaže Jukić.
Serotonin je lek i za šizofreniju
Stručnjaci koje se bave neuroimidžingom objavili su slike magnetne resonance mozga visoke rezolucije. Skupljeni su podaci sa oko 10.000 kontrola i podaci oko 10.000 depresivnih pacijenata.
– Uočena je manja zapremina hipokampusa i kod depresivnih i šizofrenih osoba, tako da postoji dosta dokaza da je zapravo ključni efekat koji se dešava u mozgu, aktivacija serotonin 1A receptora na neuronima hipokampusa, rezulati su najnovijih istraživanja. Serotoninska modulacija se korist i za lečenje osoba koje pate od šizofrenije. Veoma je često da kod ovih pacijenta prva dijagnoza nije šizofrenija, već depresija i povlačenje, posle čega se tek uviđa psihotična komponenta koja je zapravo uzrokovala sav haos u mozgu – objašnjava Jukić.
Kako ljudi mogu da postanu razdražljivi i agresivni?
Ne postoji neki način na koji možemo sami da otkrijemo manjak serotonina u mozgu. Bilo je eksperimenata u kojima su osobe lišavane namirnica koje sadrže triptofan, priča Jukić.
– Ukoliko ne unosimo dovoljne količine triptofana mozak nema mogućnosti da napravi serotonin. Triptofan je prekursor i bez triptofana naši neuroni u mozgu nisu u stanju da naprave serotonin. Uočeno je da su subjekti kojima je ukinut triptofan, posle nekoliko meseci, postojali razdražljiviji, agresivniji, skloniji impulsivnim reakcijama. To su teški ljudi s kojima niko ne voli da se druži, vremenom dolazi do njihove socijalne izolacije i na kraju do depresije – kaže profesor dr sc. Marin Jukić.
Nedostatak serotonina, kako nam objašnjava profesor, jedino je moguće dijagnostikovati pozitronskom emisionom tomografijom. Jedno skeniranje košta oko 6.000 evra.
– Tek na osnovu snimka mogli bismo da tvrdimo da li određena osoba ima manjak serotonina. Ova dijagnostika ipak je prilično skupa i retko se koristi – navodi Jukić.
Jedem čokoladu da bi dobio serotonin
Suplementacija serotoninom sve je popularnija, postoje suplementi triptofana koji se reklamiraju kao sredstvo za dobar san, apetit, raspoloženje. Dr sc Marin Jukić navodi da je suplementacija „na svoju ruku“, stvar pravnog mulja koji postoji u ovom trenutku i kod nas i na zapadu i da je suplement nešto što može, ili ne mora uvek da pomogne.
– Ukoliko suplement sadrži molekul serotonina kao takav, on ne može da dospe u mozak, zato što ne može da probije krvno-moždanu barijeru i praktično nema nikakvog efekta. Sa druge strane, triptofan prodire u mozak i on će od njega sintetisati serotonin. Međutim, ova suplementacija može biti od koristi samo osobama koje putem ishrane ne unose dovoljne količine triptofana. Kod njih je moguća nadoknada triptofanom kojeg, na primer, ima u čokoladi, zato je ta pretpostavka jedem čokoladu da bi dobio serotonin – objašnjava Jukić.
Kada suplementacija nije ili jeste od koristi?
Dr sc Marin Jukić ipak napominje da, na primer, kod osoba kod kojih postoje funkcionalni nedostaci usled kojih neuroni ne proizvode serotonin suplementacija nije od koristi.
– Neće suplement magijski stići u mozak, ali takvi pacijenti su dobri kandidati za lečenje selektivnim blokatorima preuzimanja serotonina. Suplementacija serotoninom je potpuno beskorisna, ali nekada je placebo efekat jak, posebno kod osoba koje imaju psihološke probleme. U kontrolisanim studijama kada se ispituju antidepresivi, imamo oko 20 odsto pacijenata u kontrolnoj placebo grupi koji se izleče praktično šećernim tabletama, jer veruju da su one lek – naglašava Jukić.
On ipak dodaje da postoje i odgovarajući suplementi, kao na primer cink, kojeg u dovoljnim količinama ne poseduje 5 do 10 odsto žitelja Srbije.
– U slučaju da depresivni pacijent koji ima dokazani manjak cinka koristi suplemente cinka, može se tom suplementacijom potpuno izlečiti. Postoje neki suplementi koji su delotvorni, ali da bi se nešto preporučilo i zvanično mora da postoji jedna, a još bolje tri nezavisne randomizovane kliničke studije sa dovoljnim brojem uključenih pacijenata – kaže Jukić.
Šta sve može da pomogne?
Mleko, pileće i ćureće meso, banane, orašasti plodovi, riba, jaja, semenke bundeve, susama i suncokreta su neke od namirnica bogatih triptofanom. Stručnjaci navode da većina osoba putem uobičajene ishrane unosi u organizam dovoljne količine triptofana. Dr sc Marin Jukić objašnjava da hrana bogata triptofanom neće biti efikasna, ako već unosimo dovoljne količine ove aminokiseline. Delotvorna je i fizička aktivnost, izlaganje sunčevoj svetlosti, neki oblici meditacije.
– Postoje naučni dokazi da neki molekularni medijatori koji se u tim situacijama luče iz mišića povećavaju odgovarajuće adaptivne mehanizme u mozgu i povećavaju plastičnost mozga. Veće su šanse za modifikaciju neuronskih mreža, a tako deluje i serotonin. U principu navedene nefarmakološke metode su izuzetno efikasne. Fizička aktivnost definitivno pomaže posebno kod neaktivnih osoba nekada je dovoljna i umerena fizička aktivnost i šetnja od 30 minuta – ističe Jukić.
Svaka cast.Odlicno izlaganje.