Probajte da prepoznate simptome čoveka koji želi da izvrši samoubstvo i probajte da mu pomognete Foto: Shutterstock
„Samoubistvo je jedan od 20 vodećih globalnih uzroka smrti ljudi svih starosnih grupa. Odgovorno je za preko 800.000 smrtnih slučajeva, što je jednako samoubistvu na svakih 40 sekundi“, napisala je na svom Twitter nalogu An Mari Ćurčić, novinarka i majka devojke koja se ubila.
Zbog jednog izgubljenog života pati 135 ljudi
Ovo je deo teksta sa sajta Međunarodne asocijacije za prevenciju suicida (IASP) koji je ona priredila za nas.
„Svaki izgubljeni život predstavlja nečijeg partnera, dete, roditelja, prijatelja ili kolegu. Za svako samoubistvo oko 135 ljudi pati od jake tuge ili je na drugi način pogođeno. To iznosi 108 miliona ljudi godišnje na koje samoubilačko ponašanje duboko utiče.
Suicidalno ponašanje uključuje samoubistvo, a takođe uključuje samoubilačke ideje i pokušaje samoubistva. Na svako samoubistvo 25 ljudi pokuša samoubistvo, a mnogi drugi ozbiljno razmišljaju o samoubistvu“, napisala An Mari Ćurčić.
Svako od nas može da spreči samoubistvo
Prevencija samoubistva je, prema tvrdnjama stručnjaka IASP, često moguća i svako od nas može biti ključni igrač. Svako od nas, kao član društva, dete, roditelj, prijatelj, kolega ili komšija, može da pomogne u sprečavanju samoubistva.
„Možete podići svest o tom pitanju, edukovati sebe i druge o uzrocima samoubistva i znacima upozorenja za samoubistvo, pokazati saosećanje i brigu za one koji su u nevolji u vašoj zajednici, dovesti u pitanje stigmu povezanu sa samoubistvom, samoubilačkim ponašanjem… i mentalnim zdravstvenim problemima, kao i da podelite svoja iskustva,“ istakla je An Mari i pozvala sve nas da danas obeležimo Svetski dan prevencije samoubistava, da u 20 h zapalmo sveću u blizini prozora u znak sećanja na voljene koje smo izgubili.
Mnogo je očiglednih faktora rizika za samoubistvo
Smoubistvo je, srećom, moguće sprečiti. Poznavanje faktora rizika i prepoznavanje znakova upozorenja mogu pomoći u sprečavanju samoubistva. Ovo su, prema međunarodnim standardima, najveći rizici za samoubistvo. Na neke može da se utiče, a na neke, kao što su prva dva, ne može.
- Prethodni pokušaj samoubistva
- Istorija samoubistava u porodici
- Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola
- Depresija, anksioznost i bipolarni poremećaj
- Gubici i drugi traumatični događaji (smrt, prekid veze, akademski neuspesi, pravne i finansijske poteškoće, maltretiranje)
- Istorija traume ili zlostavljanja
- Hronična fizička bolest, uključujući hronični bol
- Izloženost samoubilačkom ponašanju drugih
Upozoravajuće znake da sebi žele da naude slalo je 80 odsto onih koji su izvršili samoubistvo Foto: Pixabay.com
U Srbiji godišnje sebi život oduzme oko 1.500 osoba
Prema rečima psihologa Tatjane Subotić, pomoćnice direktora Bolnice za psihijatrijske bolseti „Dr Laza Lazarević“, upozoravajuće znake i signale u nekom trenutku pre fatalnog čina slalo je čak 80 odsto osoba koje su izvršile samoubistvo.
– Nacionallna SOS linija za prevenciju samoubistva osnovana je 19. januara 2019. i do dnas smo imali 8.000 poziva. Linija radi 24 sata dnevno, broj poziva varira, žene češće zovu i češće traže pomoć – objasnila je Tatjana Subotić i dodala da može da se nasluti i prepozna da neko ima suicidalne misli.
Osećaj sramote nas sprečava da potražimo pomoć
Kao i kod mentalnih bolesti, jedna od najvećih prepreka za sprečavanje samoubistava je stigma koja sprečava mnoge ljude da potraže pomoć. Zato je važno da se obrati pažnja na ono što ljudi oko nas govore i rade.
Osoba koja razmišlja o samoubistvu:
- Često se govori ili piše o smrti, umiranju ili samoubistvu
- Priča o beznadežnosti, bespomoćnosti ili bezvrednosti
- Često govori da nema razloga za život, da život nema smisla…
- Povećava konzumiranje alkohola ili droga
- Izbegava prijatelje, porodicu, kolege
- Ima dramatične promene raspoloženja
- Govori o tome da se oseća zarobljeno ili da predstavlja teret drugima
Šta možete da uradite ako neko iz vaše okoline pati
Ako neko ukaže da razmišlja o samoubistvu, slušajte ga i shvatite ga ozbiljno. Dajte mu do znanja da vam je stalo i nije sam, podstaknite ga da odmah potraži stručnu pomoć i ne ostavljajte ga samog. Pitajte ga da li razmišlja o samoubistvu i motrite na njega. Smanjite mu mogućnost da se ubije (sklonite lekove, oružje, motrite gde se kreće, ne ostavljajte ga samog na visokim spratovima…)
Naučite da slušate, da čujete, da ohrabrite i osnažite osobe u krizi da potraže pomoć, da pozovu Nacionalni SOS telefon (od 0-24h) 011/77-77-000 ili Centar „Srce“ (od 14-23h) 0800/300-303
