Foto: Shutterstock
Ako imate simptome bola u želucu, gorušice, kiselog ukusa u ustima, gubitka apetita ili čudan ispljuvak na jastuku i lekar proceni da vam je neophodna gastroskopija, poželjno je pretrpeti osećaj nelagode i uraditi je. Za početak, na osnovu simptoma je najvažnija upravo lekarska procena o potrebi sprovođenja ove invazivne dijagnostičke metode.
Simptomi koji se ne smeju zanemariti
-U situaciji kada se kod mlađe osobe javi neodređeni bol u želucu, kao reakcija na neku neprijatnost povezanu sa stresom, nekvalitetnim životom ili načinom ishrane, onda tu najpre možemo da primenimo određenu terapiju ili sugerišemo način ishrane, koji će u doglednom periodu imati koristi za pacijenta – kaže za portal eKlinika prof. dr Aleksandar Simić, načelnik Odeljenja i zamenik direktora Klinike za digestivnu hirurgiju (I hirurška klinika) Kliničkog centra Srbije.
-Ukoliko se simptomi nastave, pojačaju, bivaju praćeni bilo kakvim promenama ili nesvakidašnjim događajem koji povlači međurebarni bol, otežano gutanje, osećaj mučnine, gubitak apetita (bez obzira na starosnu dob, a posebno ako je pacijent stariji od 45 godina), gastroskopija (endoskopija gornjeg digestivnog trakta) predstavlja primarni vid dijagnostike. To je jedini način da se dođe do pravih informacija.
Prof.dr Aleksandar Simić: tri decenije iskustva u digestivnoj hirurgiji Foto: Privatna arhiva
Stanja koja zahtevaju hitnu gastroskopiju
Prema rečima prof. dr Simića, indikacije za hitnu gastroskopiju su jasno definisane mnogobrojnim vodičima koji danas postoje u svetu od strane relevantnih Udruženja.
-Dominantan simptom je hematemeza (povraćanje krvi) a sledi hroničan, jak bol u predelu želuca ili ispod desnog rebarnog luka koji ne prolazi i pored mirovanja, i uzimanja medikamenata koji bi morali da pomognu. Povraćanje i otežano gutanje su eklatantni simptomi koji ukazuju na hitnu neophodnost gastroskopije, kao i pojava crne stolice, što je direktan znak krvarenja iz organa gornjeg digestivnog trakta u koji spadaju jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Tu su i gubitak apetita, kao i drastičan gubitak telesne težine – upozorava prof. Simić.
Pratite i druge simptome
Ispljuvak sam po sebi nije indikacija za gastroskopiju. Međutim, povećano lučenje pljuvačke (hipersalivacija) je dosta čest simptom koji ukazuje na zapaljenje jednjaka uzrokovano vraćanjem kiseline koja ide u sklopu gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), a takođe može biti prisutno i kod ne tako čestih oboljenja kao što su ahalazija ili difuzni spazam, kada je povezan sa otežanim gutanjem. Kod ovih stanja dolazi do nadržaja sluzokože jednjaka, što navodi pacijente da proizvode više pljuvačke naročito u noćnim satima, pa se se većina budi tako što primeti da je kroz usta na jastuk izašla veća količina sluzi, pljuvačke ili nekog drugog sadržaja.
Neprijatna, ali bezbedna i potpuno pouzdana procedura
Pregled se izvodi fleksibilnim endoskopom (aparat koji na svom vrhu ima kameru i svetlo), tako što se on kroz usnu duplju plasira u digestivni trakt. Obično traje oko desetak minuta, u zavisnosti od toga da li se uzimaju uzorci tkiva (biopsija). Gastroskopija se može sprovesti tako da pacijent bude uspavan (sedacija) ili pod lokalnom anestezijom, kada umine osećaj neprijatnosti u samom grlu.
Prof. Simić naglašava da pored toga što kod pacijenta postoji osećaj nelagode, gastroskopija u rukama stručnog i iskusnog lekara, sa druge strane pruža sigurnost i apsolutno otkriva većinu neželjenih oboljenja. Uz to, kada je nalaz u redu (što jeste ishod u najvišem procentu), ona daje i jednu vrstu psihičkog mira samim pacijentima da se u slučaju ponavljanja simptoma najverovatnije radi o kršenju nekih od načela ishrane ili izloženosti stresu, te da ne postoji razlog za paniku ili neku dodatnu terapiju.
Nedovoljno dobri kompromisi u zameni gastroskopije
Profesora Simića pitamo da li postoje neke druge procedure i šta mogu da donesu pored samog izbegavanja neprijatnog osećaja pri gastroskopiji.
– Ljudi se, upravo, da ne bi bili izloženi toj neprijatnosti, odlučuju za barijumsku radiografiju gornjeg digestivnog trakta (proguta se barijumska kaša i onda se pacijent snimi rendgenom). Međutim, senzitivnost tog pregleda je jako niska (oko 30%), pacijent se izlaže zračenju i postoje tačne indikacije kada je to potrebno raditi a kada nije. Ovaj pregled nije primarni modalitet za dijagnostiku oboljenja gornjeg digestivnog trakta, kao što to nisu ni kompjuterizovana tomografija (skener) a ni magnetna rezonanca. Skenerom i magnetom se mogu dijagnostikovati promene na zidu organa gornjeg digestivnog sistema, ali su oni najčešće vezani za procenu onkoloških pacijenata. Neki razmišljaju o ultrazvuku, što je, takođe, pogrešno, jer on pokazuje samo stanje parehimatoznih organa u trbuhu (jetre, pankreasa, žučne kese ili slezine) i ne može adekvatno da “vidi” te „šuplje organe“ kao što su želudac, tanko ili debelo crevo. Nažalost, ili na sreću, gastroskopija (gornja fleksibilna endoskopija) predstavlja jedini adekvatan modalitet u dijagnostici oboljenja gornjeg digestivnog trakta – objašnjava naš sagovornik.
Bol u želucu je jedan od glavnih simptoma koji ukazuju na potrebu gastroskopije Foto: Shutterstock
Važnost preventive
Ova metoda je od posebnog značaja u dijagnostikovanju prekanceroza gornjeg digestivnog sistema, kao što je Barrett-ov jednjak (stečeni defekt sluznice jednjaka uzrokovan dugotrajnim vraćanjem sadržaja iz želuca i jednjaka – refluks), kao i kod ranih formi karcinoma jednjaka ili želuca.
Na bazi svetskih ali i ličnih iskustava, prof. Simić navodi da je posle 45. godine života period od pet godina optimalan kada bi ovu dijagnostičku proceduru trebalo ponovo uraditi, bez obzira na to da li imamo neke simptome ili ne, i da je to jedino ispravno u prevenciji onkoloških ili drugih težih oboljenja gornjeg digestivnog sistema, naročito kod osoba koje imaju povećan rizik (gojaznost, nasledni faktor, abuzus alkohola itd.). Uspesi onkologije se i pored napretka savremene medicine vezuju prvenstveno za dobru prevenciju, odnosno konstatovanje i dijagnostiku ovih oboljenja u ranoj fazi bolesti.
