Smanjeni tonus donjeg ezofagealnog sfinktera – mišića koji omogućava silazak hrane iz jednjaka u želudac i koji svojom kontrakcijom sprečava vraćanje hrane iz želudca u jednjak – glavni je uzrok pojave refluksa kiseline.
Ovaj mišić se ponekad opusti jer dođe do proširenja stomaka nakon jela, i vraćanja tečnosti iz stomaka u jednjak. Međutim, u normalnim uslovima, ova pojava traje kratko, ne izaziva simptome i retko se javlja noću.
Gastroezofagealna refluksana bolest (GERB) nastaje kada opuštanje donjeg ezofagealnog sfinktera postane učestalo i izaziva simptome refluksa minimum dva puta nedeljno.
Dugotrajni refluks (vraćanje želudačne kiseline u jednjak) može izazvati ezofagitis (upalu jednjaka), suženje jednjaka, peptički ulkus jednjaka i metaplaziju (prekancerozno stanje ireverzibilne promene epitela sluznice).
Faktori rizika
Osnovni uzroci za nastanak gastroezofagealne refluksne bolesti su disfunkcija donjeg ezofagealnog sfinktera i postojanje želudačne kile (hijatus hernije).
U faktore koji povećavaju rizik za nastanak refluksne bolesti se ubrajaju:
- Gojaznost
- Emocionalni stres
- Masna hrana
- Određena pića poput gaziranih, alkohola i kofeina
- Pušenje cigareta
- Trudnoća
- Odlazak na spavanje neposredno nakon obroka
- Sistemska oboljenja vezivnog tkiva
- Određeni lekovi poput Aspirina i Ibuprofena
Simptomi
Gorušica ili osećaj pečenja u grudima je najčešči simptom refluksne bolesti.
Ovaj osećaj može biti praćen vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak i grlo, što izaziva gorak ili kiseo ukus ustima. Nekada ovaj sadržaj može doći i do usne duplje.
U nekim slučajevima refluksna bolest može izazvati i druge simptome poput:
- Otežanog ili bolnog gutanja
- Stalna promuklost
- Hroničnog kašlja
- Astme
- Promuklosti koja traje duže vreme
Važno je razumeti da pojava gorušice s vremena na vreme nije isto što i gastroezofagealna refluksna bolest, već samo njen simptom. Ukoliko epizode gorušice postanu učestale u dužem vremenskom periodu i ometaju svakodnevne aktivnosti tada govorimo o refluksnoj bolesti.
Komplikacije GERB
Kod većine ljudi gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) neće dovesti do ozbiljih komplikacija. Međutim u nekim slučajevima može doći ne samo do opasnih več i do životno ugrožavajućih komplikacije.
Potencijalne komplikacije GERB podrazumevaju:
- Zapaljenje sluzokože jednjaka – ezofagitis
- Suženje lumena jednjaka – strikture jednjaka
- Barett-ov ezofagus – trajne promene u sluzokoži jednjaka (prekancerozno stanje)
- Karcinom jednjaka – posledica Baret-ovog ezofagusa
- Astma, hronični kašalj, problemi sa disanjem
- Promene na zubima u vidu erozije gleđi ili oštećenja desni
Prevencija GERB
Promene u životnim navikama i zamena štetnih namirnica, lekovitim biljkama i zdravom hranom, značajno mogu uticati na poboljšanje prognoze i toka bolesti.
U prevenciji refluksne bolesti preporučujemo:
- Prestanak pušenja
- Gubitak prekomerne težine
- Unošenje više manjih obroka
- Izbegavanje ležanja neposredno nakon jela
- Izbegavanje masne i začinjene hrane, ili bilo kojih namirnica koji izazivaju poavu simptoma
- Izbagavanje tesne odeće oko stomaka
- Meditacija
Od lekovitih biljaka za ublažavanje simptoma refluksne bolesti, koriste se:
- Čaj od kamilice
- Sladić
- Beli slez
- Slippery elm – vrsta američkog bresta – smanjuje kiselost tako što oblaže sluzokožu organa za varenje
Dijagnoza
Ukoliko primetite učestalu pojavu gorušice ili drugih simptoma refluksne bolesti, obratite se svom lekaru. Specijalista gastroenterolog će saslušati vaše simptome i pitati vas o mogućim navikama koje su mogle uticati na pojavu ovog oboljenja.
Važno je da budete iskreni i napomente ukoliko praktikujete nekeod gore navedenih štetnih navika, jer nekada je samo promena štetnih navika dovoljna u terapiji.
Posle fizikalnog pregleda, lekar može indikovati neku od sledećih procedura za potvrđivanje dijagnoze:
- Rendgen snimak sa barijumskim kontrastom – pacijent popije tečnost koja sadrži kontrastno sredstvo, nakon čega se uradi rendgen snimak; manje efikasna metoda kod blagih formi
- Endoskopija sa biopsijom – najsigurniji način u dijagnostici promena sluzokože jednjaka
- Manometrija jednjaka -meri se jačina kontrakcije mišića jednjaka
- pH metrija
Terapija
U ublažavanju simptoma i prevenciji komplikacija doktor će preporučiti korekciju životnih navika, navika u ishrani i eliminaciju rizičnih faktora.
Plan terapije umnogome zavisi od stepena oštećenja struktura i pojave komplikacija.
Nekada je dovoljna samo promena loših navika, a nekada je potrebno uključiti i lekove u terapiju.
U te svrhe najčešće se propisuju:
- Antacidi
- Inhibitori protonske pumpe
- Blokatori H2 receptora
Kod pacijenata kod kojih su prisutne komplikacije tipa teškog zapaljenja jednjaka, ulkusa, striktura i drugih, potrebno je izvesti hirurško lečenje. Ova operacija se izvodi laproskopski najčešće, u cilju trajnog sprečavanja pojave refluksnih simptoma.
